Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Эпидемиологияси
Узбекистан геморрагик иситмаси спорадик 
холда учрайди (эпидемияси бу\лмайди). Бу иситма билан омбор-лар, 
фермаларда ишлайдигзн за уша ерларда ёткб қоладиган кишклар 
касалланади,
Касаллик ўоллари март ойидап бошланиб езда (июнь-шолда) 
кўпаяди ва октябрь-ноябрь ойларидз камаяди. Қиш. вақтларда жуда 
кам учрайди.
Кана чақканда одам куЧшнча зўеч- нарса сезмайди. Бемор қонн 
соглом одамнинг терися ва шиллиқ қардасикинг шилинган жойига 
тушганда ҳам касаллик юқишн мумкин.
Патогенези. 
Узбекистон геморрагик иситмаси асосан транс-
миссив йул билан юқади. Вирус марказий • ва' вегетатив нерв 
системасига ва майда қон томирларига таъсир к<илади, Натижа-да 
марказий ва вегетатив нерв системаларининг фаолияти бузи-лади, 
қон томир деворларининг утказувчанлиги кучайяб, умумий 
интоксикақия аломатларй пайдо булади. Бу иситмадан улган одам 
мурдасини ёрилганда ўамма орган ва системаларда геморрагия 
белгилари борлиги, яъни уларга қон ўуйилиб қолгани. 
маълум 
бу\язди.
Клиникаси. 
Касалликиинг клиник кечишнда 4 давр ажрати-лади: 
инкубақнон даври, бошлан'гич даври, геморрагик аломатларй пайдо 
б?ладиган даври ва согайиш дазри. Иккубақион
т


кийиб ишлашларй, огиз-бурнига дока ниқоб тутиб олишлари 
кузойнак тақишлари шарт. Бемор қонидан касаллик юқиши 
мумкинлигини ҳамма вақт эсда тутиш керақ
ОМСК ГЕМОРРАГИК ИСИТМАСИ
Омск геморрагик иситмаси табиий учоқли юқумли касаллик-дир. 
Уни арбовирус авлодига кирадиган вирус қузгатади. Табиий 
шареитда бу инфекциянинг манбаи ондатра ва шунга ухшаш ке-
мнрувчи хайвонлардир. Бу ҳайвонлардан касаллик кана орқали 
юқади. Инфекция канадан тухуми орқали келгуси авлодига ути-щи 
мумкин (трансовориал йул). Шунинг учун каналар омск геморрагик 
иситмасининг табиатдаги қушимча манбаи булиб ҳи-собланади. Бу 
касаллик май ойидан сентябргача учрайди.
Патогенези. Вирус қон орқали организмга тарқалади (виру-
семия) ва интоксикақия бошланади. Вирус токсини қон томир-лар 
деворига таъсир қидиб, уларнинг утказувчанлигини кучай-тиради. 
Токсин таъсирида вегетатив нерв системаси ва эндокрин 
безларининг фаолияти бузилади. Натижада нейрогуморал регуляқия 
издан чиқади, бу эса уз навбатида купгина орган ва сис-темалар 
функқияси бузилишига сабаб булади, оқибатда модда алмьшинуви 
бузилади. Паренхиматоз органларда токсин таьсири-да яллигланиш 
жараёнлари бошланади. Беморнинг хамма ор-ганлари ва 
туқималарига 
қрп 
қуйилиб қолади.
Клиникаси. Касалликнинг инкубақион даври 2—4 кун давом 
этади. Касаллик тусатдан бошланади. Беморнинг боши, оёқ-қул-
ларк ва бели огрийди. 2—3 кун ичида ҳарорати кутарилади ва 1—2 
ҳафта давомида юқори булиб туради.
Беморнинг юзи, кузи ўизарган булади. Томоги худди ловул-лаб 
тургандек булиб куринади. Лаблари хам қизариб кетади.
Геморрагик синдром камроқ булади. Баъзи беморларда тош-ма 
куринади. Бурундан ва бачадондан қон кетиши энг куп уч-райдиган 
симптом ҳисобланади. Баъзан буйин ва қултиқ лимфа тугуклари 
шишади.
Куп беморларда жигар катталашади. Бемор тез-тез ва юза нафас 
олади, диффуз бронхит белгилари, хар уч беморнинг би-рида 
пневмония симптомлари аниқланади. Гипотония, брадикар-дия, 
дикроти-я, баъзан экстрасистолия аломатлари куринади.
Нерв чистемасй купроқ зарарланади. Қаттиқ бош огрири бе-морки 
анча қийнайди. Бемор ёнбошлаб олиб, бошипи оркасига ташлаган 
ҳолда ҳеч кимга эътибор бермай, қимирламасдан ёта-ди Оаволларга 
истар-истамас жавоб беради. Тери сезувчанлиги ■кучачд'и. 
Пальпақия қилинганида болдир мускуллари қаттиқ 
ОР
-рийдя. Баъзи 
беморларда менингоэнцефалит аломатлари куринади
Касалликнинг биринчи кунларида қонда гемоглобин ва эрит-
роқи'лар купаяди, лейкопения, лимфопения, тромбоқитепения
364


топилади, ЭЧТ камайган булиб чиқади. Кейинчалик анемия ва 
нисбий лимфоцитоз булади.
Омск геморрагик иситмасидан кейин бемор жуда секин сога-яди. 
Унда бош огрийди, бош айланиши, кечаси терлаш, арзима-ган 
нарсадан тажанг булиш, сиқилиб, куз ёши қилиш, хотиранинг ёмон 
булиши каби ҳодисалар анча вак/ггача саўланиб туради.ў
Бу иситмадан улиш ҳоллари ктам (1 %) булади. Согайган 
одамларда умрбод сақланадиган иммунитет қолади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish