Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

«3-36
353


пневмония аникланади. 
\ар 
қандай булганда хам Ку иситмасига 
пневмония характерлидир, бунинг муҳим дифференқиал диагностик 
аҳамияти бор.
Ку иситма бошлангач, 3-5 кундан сунг жигар ва талоқ катта-
лашгани аникланади, Камдан-кам ,\олларда бемор ала.\лайди, 
менингизм белгилари куринади.
Беморда иситма ГеЪпз гатнҚепз ёки ГеЬп'з т1егггиҚепз, (еЬпз 
ипсЫапз куринишда булади. Камдан-кам ҳарорат субфебрил да-
ражада туради.
Бемор харорати юқори булган даврда куп терлайди, кейин 
ҳарорат бирдан ёки аста-секин пасаяди. Ку иснтманинг қуйидаги 
клиник формалари ажратилади.
...
1.
 
Гриинсимон формаси. 
Бу формада узоқ давом этадиган 
иситмадан ташқари катарал аломатлар курилади. Беморларнинг бир 
қисмида пневмония хам аникланади.
 
2.
Пневмоник формаси. 
Бу формада ҳарорат юқорн булади. 
Бемор йуталиб, озгина балгам чиқаради, харсиллайди, аста-секин 
лаблари кукаради. Балгам қон аралаш булади. Рентген билан 
текширганда упкада инфильтрат топилади- Бу формами сил ка-
саллигидан фарқлаш керак булади. 
3.
Тифга ухшаш формаси. 
Бунда ҳарорат [еЬш сопИпиа курн-
нишида булиб, интоксикақия аломатлари яққол куринади. Беморнинг 
боши, мускуллари огрийди. Уйқуси бузилади. Баъзаи бадан-да тошма 
пайдо булади. Жигар ва талон, катталашади, лейкопения ва 
лимфоцитоз аникланади, ЭЧТ тезлашади. 
4.
 
Нерв системасининг зарарланиши билан утадиган формаси 
кам учрайди. Бу формада радикулит, невритлар, менингит ва эн-
қефалитлар булиши мумкин. Ку иситманинг бу формаси купин-ча 
реқидивлар билан утади.
 
5.
 
Ку иситманинг латент формаси. 
У фақат лаборатория усул-
лари билангина аниқланади.
 
Турли мамлакатларда учрайдиган Ку иситмалари бир-бири-дан 
озми-купми фарқ қилади. Шунинг учун Урта Осиёда ишлай-диган 
врачлар «Термиз иситмаси» нинг хусусиятлари билан яқин-дан 
танишишлари зар\р.
Термиз иситмасида бемор эти увишмасдан , туриб, тусатдан 
ҳарорати кутарилади. Беморнинг боши, болдир мускуллари ва бели 
огрийди;. Уларнинг учдан бир қисмида 3—5-кунлари жигар 
катталашади, бешдан бир қисмида талоқ шншади. Беморлар ҳамма 
вакд ҳушида булади. Умумий аҳволи нисбатан ёмон бул-майди. 
Лейкопения, нисби'й лимфоцитоз аникланади, ЭЧТ анча тезлашади 
(соатига 30—40 мм га боради).
Ку иситмаси диагнозини қуйишдан олдин касалликни грипп, 
пневмония, қорин тифи, сариқсиз лептоспироздан ажратиб олиш 
керақ Эпидемиологик вазиятни яхши урганиш зарур.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish