Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

16
—зе
до


ферик қон иккиламчи—латент форма бошланиши билан нормал 
х/элга кела бошлайди. Бироқ серологик реакциялар билан аллергик 
реакция ҳали мусбат натижа бераверади. Бруқеллёзнинг иккиламчи—
латент формасининг оқнбати турлича булиши мумкин. Маълум вақт 
утгач, баъзан бир неча ойдан сунг, турли экзоген за эндоген омиллар 
макроорганизм иммунобиологик к_увватини сусайтириб қуйганда, 
касаллик жараёни янгидан авж олиши, компенсақия ҳолати 
бузилиши ва касаллик симптомлари яна пайдо булиши мумкин.
Бошқа ҳолларда эса иккиламчи латенқия ҳолати бошлангач, 
ретикула-эндотелий органларида сақланиб қолган бруқеллалар-нинг 
фаолияти вақт, утиши билан сусая боради ва ниҳоят улар мутлақо 
йуқолади. Бунда организм бруқеллалардан бутунлай халос булиб, 
бемор бутунлай согаяди, яъни бактериологик маънода тузалади.
Н. И. Рагоза уз классификақиясини таклиф этган вақтда (1941 
йил) бруқеллёздан фақат клиник маънодагина тузалиш мумкин, 
бруқеллалар киши умрининг охиригача организмда сақ-ланиб 
қолади, деб ҳисобланар, яъни бруқеллёз бактериологик маънода 
тузалмас дард, киши бу дарддан умрбод кугулмайди, дейилар эди. 
Охирги йилларда текширишлар бруқеллёз ҳақидаги билимни анча 
кенгайтирди. Жумладан бруқеллёзнинг одам орга-низмидан бутунлай 
йуқолиши мумкинлиги исбот қилинди. Шундай экан, Н. И. Рагоза 
классификақиясига тегишли узгариш киритиш уринлидир. Н. И. 
Рагоза классификақиясидаги 4-давр (компен-сақиянинг тикланиш 
даври)дан сунг бешинчи давр «бактериологик тузалиш даври»ни 
қушиш лозим.
Н. И. Рагозанинг патогенетик классификақиясида курсатилган 
айрим клиник формаларни қисқача тасвирлаб утдиқ Бу касаллик 
жараёнининг давом этишида маълум бир к/жуният борлиги юқо-рида 
айтилганлардан англашилади. Демақ бруқеллёз, патогенетик нукдаи 
назардан бошқа йнфекқион касалликларга ухшаш қиклик равишда 
авж олади ва давом этади.
Бруқеллёз муаммосида узоқ йиллар давомида купчилик олим-
ларнинг фикрини банд қилиб келган масала бу касалликнинг тузалиш 
ва тузалмаслик масаласи, агар у тузаладиган булса, ўанча вақт давом 
этади? Бу саволлар то 50-йилларгача жавобсиз қолиб келди. Бу 
мураккаб масала Тошкент медицина институти юқумли касалликлар 
клиникасида ва бруқеллёзнинг эндемик ўчоқ-ларида 10 йил давомида 
одиб борилган-текшириш ишлари нати-жасида ҳал этилди. Улар 
қуйидагилар:
Бруқеллёз клиник симптомлари беморларда вақт утиши билан 
аста-секин суниб боради. Сурункали бруқеллёзда учрайдиган ка-
салликнинг зуриқиши ва реқидивлари вақт утиши билан камайиб 
боради. Беморлар маълум вақт уЧгач бруқеллёздан согайиб кета-
дилар. Текширишлар ва кузатишларнинг курсатишига қараганда 
бруқеллёз бошлангандан узоги билан 3—3,5 йил утгач бемор 
организмида бруқеллалар бутунлай йўқолади, яъни у бактериоло-
226


гиқ маънода согаяди. Бруқеллёзни қанча ванд давом этиш маса-ласида 
қуйидаги факторларни назарда тутиш керақ 
Бемор организмида бруқеллалар, агар инфекция қайтадан юқ-маган 
булса, энг купи билан 3—3,5 йилгача сақланиши мумкин. Демақ бруқеллёз 
шу муддат утгач мутлоқ тузалади. 
Мабодо бемор инфекцияни қайтадан юқтирса', касаллик 3 йил-да 
тугамайди. 1\айта-қайта юқтириш натижасида бемор умрбод бруқеллездан 
қутулмаслиги мумкин. Масалан, чупонлар, сут со-гадиган аёллар, 
кушхонада ишлайдиганлар ва шунга ухшашларга инфекция қайта-қайта 
юқиши ва бинобарин улар умрбод бруқеллёз билан касалланишлари 
мумкин. 
Инфекциянинг қайта-қайта юқишига сабаб бемор организмида пайдб 
буладиган иммунитетнинг кучсиз булиши ва тезда суни-шидир. 
Бошқа юқумли касалликларга ухшаш бруқеллездан согайган 
кишиларда бу касалликнинг турлича қолдиқ аломатлари учрайди (масалан, 
бел, қул-оёқ вақт утиши билан гоҳо-гоҳ0 симиллаб орриши, бруқеллёзнинг 
сурункали шаклига хос бошқа симптомлар кучсиз ҳолда куриниши 
лаборатория усуллари билан текширил-ганда, улар ижобий натижалар 
бериши мумкин). Шундай қилиб, бундай шахслар организмида 
бруқеллалар булмаслигига қара-май купчилик врачлар «сурункали 
бруқеллёз» диагнозини қуяди-лар. Аслида бундай шахсларда бруқеллёз 
йуқ, балки бруқеллёзнинг ҚОЛДИҚ аломатлари бор холос. 
Албатта сурункали бруқеллёз билан бруқеллездан кейинги ҳолатни 
аралаштириш мумкин эмас. Аввало уларнинг даволари бир-биридан кескин 
фарқ қилади. 
Шуларни назарда тутиб биз Рагоза классификақиясини тулди-ришни 
лозим деб топдиқ 
Н. И. Рагоза классификақиясига бешинчи давр қушдик ва уни 
«метабруқеллёз касалликлари ва бруқеллездан кейинги параал-лергик 
белгилар даври» деб атадиқ Бу даврга мансуб клиник шаклини, 
«бруқеллездан кейинги қолдиқ аломатлари» деб ата-лишни таклиф қилдик 
(схемага қаранг). 
Лабораторияда аниқлаш. Бруқеллёзни аниклашда қулланила-диган 
лаборатория усуллари уч гуруҳга булинади: 1) бактериоло-гик; 2) 
серологик ва 3) аллергик усуллари. 
1. Бактериология усуллари. Бемор организмидан ка,саллик мик-
робининг культурасини олиш усули аниқлиқ ишончлилик нукдаи назардан 
боинўа усуллар ичида биринчи уринни эгаллайди. Бироқ беморни бу усул 
билан текширишда баъзан манфий натижа олиниши мумкин, яъни бемор 
организмида бруқеллалар булишига ўарамай, баъзан организмдан бруқелла 
культурасини олишга му-ваффақ булинмайди. 
Бруқеллалар культурасини беморнинг суяк кумигидан олиш мумкин. 
Кумикдан бруқелла культурасини олиш усули алоҳида эътиборга 
сазовордир. Бруқеллёзнинг латент формаларида ўам, уткир ва сурункали 
формаларида ҳам кумикда доимо бруқелла- 
15*
227 



Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish