манфий булади. Қайси пробиркада ипир-ипирлар ҳосил булгани-га
қараб, Райт реакциясининг титри (кучи) аниқланади. Масалан,
зардобни суюлтириш нисбати 1:50, 1:100, 1:200, 1:400 булган про-
биркаларда ипир-ипирлар пайдо булиб, кейинги қон зардоби 1:800,
1:1600, 1:3200 нисбатда суюлтирилган пробиркаларда узгариш
булмаса, Райт реакцияси 1:400 титрда мусбат натижа берди деб
хисобланади.
Райт реакциясининг турли титрлари қуйидагича схема буйича
баҳоланади. Агглютинақия титри 1:50 булганда бемор бруқеллёз
билан касалланган деб гумон қилинади: агглютинақия титри 1:100
булганда реакциянинг натижаси салгина мусбат деб хисобланади;
агглютинақия титри 1:200—1:400 булганда реакция мусбат натижа
берган булади; агглютинақия титри 1:800 ва ундан куп булганда
реакция натижаси ута мусбат ҳисобланади.
Райт реакцияси фақат бруқеллёз симптомлари пайдо булган-
дагина эмас, балки касаллик яширин ҳолатда буўлса ҳам мусбат
натижа беради. Шунингдеқ Райт реакцияси, бруқеллёзнинг клиник
симптомлари йуқолиб, бемор согайгач ҳам, бир неча йил давомида
(баъзи олимларнинг курсатишича 3—4 йилдан то 10 йилгача) мусбат
натижа бериши мумкин. Демақ бу реакциядан фойдаланиб* бемор
касалликдан қутулгач ҳам, унинг илгари бруқеллёз билан огриганини
аниқлаш, яъни ретроспектив диагноз кўйиш мумкин. Шуни ҳам
айтиш керакки, Райт реакцияси баъзан ҳақиқатда бруқеллёз билан
огриган ва бруқеллёз диагнози гемо-культура билан тасдиқланган
беморларда манфий натижа беришн мумкин.
Демақ Райт реакцияси мусбат натижа бергандагина диагностик
аҳамиятга эгадир. Фақат шу реакция манфий натижа берганда
беморда бруқеллёз »йуқ деб хулоса чиқариш хато булади.
б) Хеддльсон — {(айтмазова реакцияси. 1932 йилда Хеддльсон
агглютинақия реакциясининг оддийлаштирилган жадал усулини
таклиф этади. 1943 йилда 1ўайтмазовг Хеддльсон усулини бирмун-ча
узгартириб ишлаб чикди ва уни кенг практикада қуллашга му-
вофиқлаштирди.
Методикаси. Текшириладиган зардоб махсус қалам билан бир неча
квадратга булинган ойкага кичхина пипетка ёрдамида 0,08:0,04, 0,02 ва
0,01 миўдорида томизилади. Сунгра махсус усул билан тайёрланган
Хеддльсон антигени ойна юзндаги квадратлар-да алохдқа-алоҳида
жойлашган зардоб**томчиларига бошқа тоза пипетка ёрДамида бир
томчидан қушилади: зардсб билан Хеддль-• сон антигени кичкина
шиша таёқча ёрдамида яхшилаб аралашти-тирилади (аралаштириш
зардобнинг.энг кам дозаси булган квад-ратдан бошланади). Зардоб
билан антиген аралаштирилиб, бул-гач, ойна спирт лампасининг
алангасида тахминан 37 даражагача қиздирилади. Агар текширилаётган
беморда бруқеллёз булса, ой-нани қиздириш бошлангач 1—2 минутдан
сунг (узори билан 8 минут вақт ичида) квадратлардаги зардоб ва
Хеддльсон антигени-дан иборат суюқликда агглютинақия ўодисаси юз
Do'stlaringiz bilan baham: