Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


СУВ-ЭЛЕКТРОЛИТЛАР АЛМАШИНУВИ *АКИДА ўИСКАНА МАЪЛУМОТ



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

СУВ-ЭЛЕКТРОЛИТЛАР АЛМАШИНУВИ *АКИДА ўИСКАНА МАЪЛУМОТ
ўужайралату-ва тудималар таркибида б'онлқа органик моддалар-дан 
ташқзрй -сув ва электролитлар бор. Катта ёшдаги одам орга-низмининг 
60—75 фоизини сув ташкил қилади. Сув организмнинг асосий муҳити 
ҳисобланади. Моддалар алмашинуви жараёнининг асосида ётадиган 
кимёвий реакциялар шу муҳитда — сувда юз беради. Озиқ моддалари ва 
кислород қон 
ва 
лимфа орқали орга-низмга тарқалиб, тақсимланади. Қон 
вя лимфанинг асосий қисми- ғ ни сув ташкил қилади. Сув ҳужайра ва 
гуқималарда юз берадиган моддалар алмашинув жараёнида бевосита 
иштирок этади. Иссиқ-лик энергиясининг пайдо булиши ва бир меъёрда 
сақланишини сувсиз тасаввур қилиб бўлмайди. Сув доимо буйраклар
тери, упка ва ичаклар орқали ташқарига чиқариб турилади. Сув билан 
бирга азот алмашинуви натижасида ҳосил бу\лган моддалар, минерал 
тузлар — натрий хлор, фосфатлар ҳам чиқиб кетади.
Организмда сувда эриган электролитлар конқентрақияси жуда 
мураккаб механизм ёрдамида муайян бир ҳолатда сақланиб тура-ди. 
Бунда олий нерв фаолиятининг назорати ва ички секреқия 
безларининг фаолияти ҳал қилувчи роль уйнайди.
Организмда юз берадиган регидратақия ва дегидратақия жа-
раёнида минерал ионларнинг роли муҳим. Натрий ионлари орга-


низмда сув пирилишига, калий ва кальқий ионлари эса унинг таш-
қарига чиқарилишига ёрдам беради. Ичилган сув қон ва лимфа 
орқали тезда ҳужайралар оралигйга утади, ортиқчаси жигар ва 
терида сақланиб турилади. Шу туфайли жуда куп микдорда сув 
ичилган ҳолларда ҳам қон суйилиши (гидремия) юз бермайди.
Макроэлементлар гуруҳига кальқий, фосфор, калий, натрий, хлор, 
магний, темир киради. Ана шу макроэлементлар ҳамма х_у-жайра ва 
туқималар таркибида булади. Минерал тузлар ион куринишида ёки 
бошка мураккаб органик ва ноорганик моддалар таркибида 
реакцияларда иштирок этади. Ион шаклидаги минерал тузлар 
ҳужайралар ва ҳужайралараро суюқликда осмотик босимнинг 
доимий булишини таъминлайди, бунда Қ № ва С1 ионлари алоўида 
роль уйнайди.
Минерал моддалар доимо организмдан сийдиқ тер, йурон ичак 
орқали ташкарига чиқарилиб туради. Уларнинг урни овқат билан 
кирадиган минерал тузлар ҳисобига қопланиб боради.
Натрий ҳужайра ташқарисидаги суюқлик таркибидаги асосий нон 
ҳисобланади. Натрий ионининг микдор'и аввало осмотик бо-симга
шунингдеқ сувнннг организмдаги суюкушкларда тақсим-ланиши ва 
сақланишига таъсир қилади. Натрий ионининг конқен-трақияси 
аввало буйрак фаолияти туфайли тартибга солиб турилади.
Организмда калийнинг микдори мускуллар массасига боглиқ, бир 
кунда организмнинг калийга булган 'ёҳтиёжи 2—4 г ни ташкил 
қилади. Калий асосан сабзавот, ҳул мева ва нон таркибида учрайди. У 
айниқса сабзи ва картошкада кўп булади. Калий ҳужайралар ичидаги 
энг муҳим иондир. Айшиўса мускуллар қисқар-ганда, юрак 
фаолиятнда. нерв импульсларининг ҳаракатида, фер-ментатив 
жараенларда. углеводларнинг-«арфл-аниашда калийнинг роли катта. 
Калий кислота-ишқор« мувозанатини сақлашда ҳам иштирок этади. 
Калий сийдик билан куп'
,
чиқиб кетганида организмда у етишмай 
қолади. Бу'ндай холат кетма-кет қусиш, ич суриши ва куп терлаш 
натижасида ҳам до'з бериши мумкин. Организмда калий камайиб 
кетганда (гнпокалиемия) талайгина симп-томлар кузатилади; 
мускуллар қувватсизлиги, фалаж ва яримфа-лажлар пайдо булиши. 
кчак перисталтикаси сусайиши, ичак парези, гипотония, юрак 
мускулларининг бушашиб, кенгайиши, астения, баъзан ступор ва 
кома холати бошланиши, моддалар алмашинуаининг издан чйқиши, 
буйрак фаолиятининг бузилиши шулар жумласидандир.
Буйрак фаолияти издан чиққанда ва дегидратақияда, кўплаб 
хужайралар парчаланганда гиперкалиемия х/ғлати юз беради.
Организмдаги кальцийнинг куп* қисми суяк туқимасидадир. 
Кальқий иони кон ивишида. симпатик'нерв системаси тонусини сак-
лаб туришда, нерв-мускул кузгалишида ва бошқа мухим хаётий 
жараенларда иштирок этади. С
ОГЛОМ 
одамлар кон зардобидаги 
кальций микдори 4—4.5 мг % ни ташкил килади. У 2,5 мг % 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish