Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet239/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

БОТУЛИЗМ
Ботулизмнинг огир хили зудлик билан чора куришни талаб 
қилади. Бунда давони ҳеч пайсалламасдан, соданинг 2—5% ли 
эритмаси билан ошқозонни ювиш ва клизма қилишдан бошлаш 
керақ
Шошилинч равишда ботулизмга қарши шифобахш зардоб юбо-
рилади (унинг бир дозаси 25000 ХБ булиб, шундан 20000 ХБ А ва Е 
турлари ва 5000 ХБ В туридир). Шифобахш зардоб 37 да-ражагача 
илитилган ҳолда беморнинг венасига ва мускуллари орасига 
Безредка усулида юборилади. Зардобнинг керакли доза-сини 
юборишдан олдин бемор организмининг от зардоби оқсил 
моддаларига сезувчанлиги синаб курилади. Бунинг учун зардоб-ни 
1:100 нисбатда суюлтириб, 0,1 мл миқдорида билак тери орасига
юборилади. Суюлтирилган зардоб юборилган жойда пайдо
445


булган папула сатҳи 0,9 см.- дан катта булмаса реакция манфий деб 
ҳисобланади. Аллергик реакция юз бермаса, тери остига яна 0,1 мл 
суюлтирилмаган зардоб юборилади. Бунга ҳам реакция булмаса, 30 
минутдан сунг керакли дозанинг ҳаммаси венага ёки мускул орасига 
юборилади. Суюлтирилган зардоб тери ора-сига юборилиб, синаб 
курилганда реакция мусбат булган тақдир-да десенсибиллаш 
чоралари курилади: дастлаб 90—120 мг пред-низолон юборилади ва 
сунгра суюлтирилган зардобдан 0,5, 2 ва 5 мл миқдорида 20 минут 
оралаб тери остига укол қилинади. Кейин 0,1 мл миқдорида 
суюлтирилмаган зардоб юборилади ва 30 дақиқа утгач зардобнинг 
ҳамма дозаси берилади.
Баъзан зардоб керакли дозада юборилганида бемор эти уви-шиб, 
қалтираши, ҳарорати кутарилиши, оёқ-қуллари титраши, баданига 
тошма тошиши, баъзан коллапс, камдан-кам анафи-лактик шок юз 
бериши мумкин. Коллапс ва шок ҳолларида дар-ҳол эфедрин, 
адреналин, кордиамин, кофеин, димедрол, кальқий хлорид, 
гидрокортизон, новокаин тайинланади.
Зардоб бир кунда 1 ёки 2 марта юборилади. Даволаш курси 2—3 
кун.
Ботулизм огир утганда зардоб дозаси купаитирилади — зар-
добнинг ҳар бир туридан 20000—50000 ХБ дан тайинланади. 
Зардобни катта дозада юборишдан олдин беморга димедрол, 
пипольфен, промедол берилади
Ботулизмнинг жуда огир хилида биринчи куни беморга 4 доза 
микдорида зардоб берилади. Унинг 2 дозасини физиологик эрит- 
мада 10 баравар суюлтириб томчи усули билан венага қуйила- 
ди. Уша захоти учинчи доза мускул орасига юборилади. Туртин- 
чи дозаси эса 12 соат утгач, яна мускул орасига юборилади. 
Давонинг иккинчи куни 12 соат оралаб мускул орасига 2 доза 
юборилади. Зарурият бу\чганда 3—4-кунлари яна бир дозадан бе 
рилади. Бемор аҳволи 4 кунгача огир бу\либ қолаверса, баъзан 
зардоб юқорида қ#йд қилинган дозада яна мускул орасига юбори 
лади.

Бемордан бир литргача қон олиб, ўрнига уЧианча донор қони 
қуйиш ҳам мумкин. Интоксикақияни камайтириш учун кичик 
молекулали полимерлар (гемодез, реополиглюкин) венага қуйи-лади. 
Бу полимерлар ботулизм задарини адсорблайди ва у сий-дик билан 
чиқиб кетади. Полимерлардан ташқари токсинларни шимиб оладиган 
дорилар — адсорбентлар ичирилади (5 г фаол-лаштирилган кўмир 
ёки 50 г 33% ли спирт, у ўам булмаса, 100г кунгабоқар мойи). Бир 
кунда 3 л гача суюқлик юбориш тавсия Килинади. Диурезни 
яхшилайдиган дорилар ҳам берилади.
Юрак-қон томирлар системаси фаолиятини яхшилаш учун 
кофеин, камфора, кордиамин, эфедрин тайинланади. Бемор сўла-гини 
юта олмайдиган булса олдинга энгашган ҳолда уўиради ва то моқ 
да йирилган шилимшиқни чиқариб ташлашга уринадй?
ш 
Бундай 
лолларда беморни махсус ошқозон зонди орқали овқат-'-,ў

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish