Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


ГРИППНИНГ ГИПЕРТОКСИК ХИЛИ



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet238/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

ГРИППНИНГ ГИПЕРТОКСИК ХИЛИ
(яшин тезлигида утадиган грипп)
Яшин тезлигида утадиган грияпда нейротоксикоз туфайли бош 
мия шиша бошлайди, юрак-қон томирлар системаси ва нафас 
органлари фаолияти издан чиқади. Нафас йуллари шиллиқ пардаси, 
упкада геморрагик шиш пайдо булади ва ҳиқилдоқ то-райиб қолади.
Бемор ҳарорати 40 даражадан ҳам юқори кутарилиб, тез-тез 
нафас олади, томири жуда тез уради, қон босими пасайиб кета-ди. 
Беморнинг бурнИ, лаблари кукимтир тусда булади. Бупдай ҳолда 
беморга зудлик билан 6—12 мл гриппга қарши иммуноглобулин 
юборилади; оксақиллин, метақиллин, қепорин анти-
443


биотиклари 1 г дан кунига 4 маҳал бериб турилади. Венага бир *-кунда 
2 маҳал махсус суюқлик юборилади (суюк/шк таркиби қуйидагича: 
200—300 мл гемодез ёки шунча 40% ли глюкоза. 0,5—К мл 0,5% ли 
строфантин ёки 1 мл 0,05% ли коргликон 2 мг лазикс, 250—300 мг 
гидрокортизон ёки 60—90 мг преднизолон, эуфиллиннинг 2,4% ли 
эритмасидан 10 мл, аскорбинат кислотанинг 5% ли эритмасидан 10 мл, 
кальқий хлориднинг 10% эритмасидан 10 мл, 400 мл — реополиглюкин, 
10000—20000 ТБ контри-кал). Беморга бурни орқали катетер ёрдамида 
намланган кислород бериб турилади. Бемор ҳар дақиқада 40 мартадан 
куп ва тартибсиз нафас олаётган ҳолларда унга сунъий равишда нафас 
олдирилади.
ЯШИН ТЕЗЛИГИДА УТАДИГАН МЕНИНГОКОККҚЕМИЯ
Менингококкқемиянинг бу хили жуда кучли интоксикақия бу-
лиши билан таърифланади. Бемор бехуш ётади, ҳар хил ножуя 
ҳаракатлар қилади, кетма-кет талвасага тушаверади. Шиллиқ 
пардалар ва бадан кукимтир-қизгиш тусга киради.
Брадикардия ва қон босимининг кутарилгани аниқланади. Нафас 
мароми бузилиб (аритмия), бош мия шишувига хос бел-гилар пайдо 
булади. Баъзан гипертоксик менингококкқемияда буйрак усти 
безларига қон қуйилади ва Устерхауз — Фридерик-сен синдроми 
пайдо булади: кучли интоксикақия, кетма-кет коллапс ҳолати ва бош 
мия зарарланишининг бошқа белгилари куз-га ташланади.
Бемор эти увишиб, қалтирайди, ўарорати юқори кутарилиб, 
қусади, узини билмай ётади. Бадан терисига қон қуйилади, пе-техиал 
тошма пайдо булади. Кучли тахикардия ва гипотония аниқланади. 
Пульс баъзан мутлақо қулга илинмайди, қон боси-ми улчовга 
келмайди. Бемор харсиллаб нафас олади. Менингеал синдром яққол 
аниқланади. 15—30 соат ичида бемор кома ҳола-тига тушиб, улади. 
Беморнинг бунчалик тез улишига ўсабаб — буйрак усти безларига 
қон қуйилиши натижасида шу безлар функқиясининг бирдан 
етишмай кхғлишидир (Устерха'уз—Фрид-риксен синдроми).
'Устерхауз-Фридриксен синдроми юз берганда уни қайтариш 
чоралари сифатида (яъни менингококкқемиянинг ута уткир хили-да) 
венага физиологик эритма, 5% ли глюкоза эритмаси, тегиш-ли 
дозада норадреналиўн, мезатон, адреналин, кордиамин, гид-
рокортизон (100—200 мг), аскорбинат кислота (5% ли эритмасидан 
10 мл) юборилади. Бу дориларни қанчадан ва қанча вақт юбориш 
кераклиги даволаш жараёнида қон боснми ва диурез-нииг қай 
тарифа нормаллашаётганига ўараб аниқланади
Бемор коллапс ўолатидан чиқарилгач, мускуллар орасига ҳар 4— 
6 соатда кортикостероидлар (кунига 20—30 мг/кг дан преднизолон)
юбориб турилади. Аскорбинат кислотадан катта
444


дйзаларида 4% ли натрий бикарбонат эритмасидан 200—300 мл 
микдорида юбориш тавсия этилади. Бундай ҳолатда кунига бемор 
танасининг 1 кг огирлигига 1000000 бирлик ҳисобидан мускул 
орасига пениқиллин юборилади. Пениқиллин гематоэнқефа-лик 
тусикдан жуда ёмон утади, шу сабабдан бу антибиотик катта дозада 
ишлатилади. Пениқиллиннинг катта дозаси берил-ганда, уни орқа 
мия каналига юбориш зарурияти йуқолади. Агар бемор организми 
пенқиллинга 
нисбатан 
ута 
сезувчан 
бул-са, 
тетрақиклин 
ишлатилади. У бир кунда 25 мг/кг ҳисобидан мускул орасига 
юборилади. Левомиқетинни бир кунда 80—100 мг/кг ўисобидан 
тайинлқш ҳам мумкин.
Антибиотиклар билан бир вакдда патогенетик усуллар йул-га 
қуйилади. Патогенетик усуллар асосан бош мия шиши пайдо 
булмаслигига қаратилган булади. Шу мақсадда беморга етарли 
микдорда эритмалар (глюкоза, физиологик эритма), плазма, қон 
берилади. Дезинтоксикақия учун курнладиган шу чора 1—2 кун 
давом этади. Шу билан бир қаторда дегидратақия чоралари амалга 
оширилади. Мускул орасига 20% ли магний сульфат, натрий хлорид, 
кальқий хлоридларнинг гипертоник эритмалари, сийдирадиган 
дорилар (гипотиазид, новурит) тайинланади.
15% ли маннитол эритмасини (1—3 г/кг ҳисобидан) 30% ли 
мочевина эритмаси (1 г/кг) биладн бирга ишлатилса, яхши нати-жа 
олинади. Аммо буйрак касалланганда ва геморрагик синдром 
куринганда мочевина ишлатиш мумкин эмас.
Талваса тутиши, беморнинг ҳар хил ножуя ҳаракатлар қили-ши 
хатарли булганлиги сабабдан махсус дорилар аралашмаси 
(промедол, аминазин, димедрол ёки пипольфен) бир кеча-кундуз-да 
3—4 марта бемор мускули орасига юборилади. Талваса так-
рорланса хлоралгидратдан клизма қилинади ва огиз орқали люминал 
берилади. Мускул орасига седуксен юбориш ҳам (бир кунда 50—
100 мг) яхши натижа беради.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish