ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
250
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ
симуляцион марказларда ўтказилиши мақсадга мувофиқдир (2).
Симуляцияга асосланган тиббий таълим тарихига назар ташласак, адабиётлар тахлили
шуни кўрсатдики,тиббиётга оид биринчи фантомлар XVIII асрда пайдо бўлган.1712-1789
йилларда яшаган франциялик доя Анжелика де Кюдрэ ўз даври учун ноёб бўлган фантомни
яратган. Бу фантом туғуруқ жараёнини симуляция қилувчи фантом бўлиб, 1758 йили
Франция Хирурглар Академияси томонидан ўқув қўлланма сифатида кенг фойдаланиш учун
тасдиқланган ва рухсат берилган (3).
XX асрда электроника ва полимерлар ривожланиши натижасида 1957 йили АҚШлик
Питер Сафар “ABC of Resuscitation” (юрак-ўпка реанимацияси) номли китобини чоп эттирди.
Бу қўлланма асосида 1960 йили Норвегиялик врач Бьорн Линд ва тадбиркор Асмунд Лаэрдал
ҳамкорликда сунъий нафас бериш мумкин бўлган манекенни яратишди. Бу манекен ҳам бир
неча йиллар давомида шошилинч ёрдам кўрсатувчи врачлар томонидан амалий
кўникмаларни шакллантириш учун қўлланилган (4).
Компьютерлар ривожланиб борар экан симуляцион роботларнинг янги ва янги
турлари яратила бошланди (CASE – ўргатувчи анестезиологик симуляцион муҳит, GAS –
анестезиологик симулятор). Кейинчалик эса нафақат робот ёки фантом, балки бутун бир
операцион, реанимацион ёки туғуруқхоналар симуляцион марказлари яратилиб амалиётга
тадбиқ этила бошланди (5).
Тиббий таълимнинг ислоҳот вазифаларидан келиб чиққан ҳолда таълим жараёнида
замонавий ўқув-техник воситалари, биринчи навбатда компьютер технологияларининг энг
сўнгги ютуқлари, тиббий ёрдам кўрсатишда симуляцион роботлар, компьютер тизимлари ва
симуляция дастурлари, масалан, “Стандартлаштирилган бемор” симуляцион тизимининг
ўқув жараёнига киритилиши алоҳида аҳамият касб этади (6).
Симуляцияга асосланган тиббий таълим бир қатор ривожланган давлатларда фаол
қўлланилиб келмоқда. Масалан, АҚШдаги Гарвард универститети тиббиёт колледжи,
Канададаги Торонто университети тиббиёт факультети ва Исроилдаги тиббиёт олий таълим
муасссаларида замон талаблари ва стандартларига тўла мос келадиган замонавий симуляция
марказлари фолият кўрсатиб келмоқда. Бу марказларда мульти-дициплинар дастурлар
орқали бакалавриатура ва магистратура дастурлари бўйича симуляцияга асосланган тиббий
таълим олиб борилмоқда. Шунингдек, шифокорлар, ҳамширалар, фельдшерлар, оддий
фуқаролар учун турли даражадаги таълим ва замонавий тиббий машғулотлар амалга
оширилмоқда.
Тошкент тиббиёт академиясида симуляцияга асосланган ўқув жараёнини жорий этиш
мақсадида замонавий симуляцион ўқув маркази ўз фаолиятини бошлади. Мазкур
симуляцион марказда ривожланган давлатлар таълим жараёнида қўлланилаётган робот
симуляторлар, фантомлардан ва клиник фанларни ўқитишга мўлжалланган компьютер
технологияларидан кенг фойдаланилмоқда. Ўқув марказида фаолият юритувчи педагоглар
учун симулятор роботларни қўллаш ва ўқитишлари учун симуляцион таълим жараёни
мукаммал йўлга қўйилган давлатлар мутахассислари томонидан семинар тренинглар ташкил
этилди. Симуляцион ўқув маркази қуйидаги йўналишлар бўйича таълим беришга
мўлжалланган: тез тиббий ёрдам кўрсатиш, тиббий муолажаларни бажариш, ноинвазив
жарроҳлик муолажалари, педиатрия, акушерлик ва гинекология (репродуктив саломатлик)
ҳамда анестезиология ва реанимация чоралари кўриш. Талабалар белгиланган жадвал
асосида ушбу симуляцион марказда клиник фанларда назарда тутилган амалий
кўникмаларни мустақил равишда ўзлаштирадилар. Шунингдек, талабалар дарслардан
ташқари вақтларда ҳам ушбу марказга келиб инструкторлар билан амалий кўникмаларни
бажаришни такрорлайдилар. Кафедра ходимлари томонидан талабаларга амалий
кўникмаларни ўргатиш ҳамда назорат қилиш, бевосита баҳолаш учун барча шароитлар
яратилган.
Do'stlaringiz bilan baham: |