Thesis · April 2020 doi: 10. 13140/RG


ЎҚУВЧИЛАРДА КАСБИЙ-ТЕХНОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИ



Download 10,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet198/710
Sana20.07.2022
Hajmi10,51 Mb.
#826645
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   710
Bog'liq
Хасанхонга 420 бетда

ЎҚУВЧИЛАРДА КАСБИЙ-ТЕХНОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИ 
РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ АЙРИМ МЕТОДОЛОГИК МАСАЛАЛАРИ 
Алламбергенов А.Ж. – мустақил изланувчи 
Бердақ номидаги ҚДУ, Нукус, Ўзбекистон 
 
Аннотация:
Мазкур мақолада ўқувчиларда касбий-технологик компетентликни 
ривожлантиришга доир ўқув материалларини структуралаштиришга қўйиладиган дидактик 
талаблар ёритиб берилган. Муаллиф касбий-технологик мазмундаги ўқув материалларини 
структуралашга доир таклиф ва тавсиялар ишлаб чиққан. 
Tayanch so‘zlar: 
o’quvchi, kompetentlik, kasb, kasbiy faoliyat, texnologiya, kabiy-
texnologik kompetentlik. 
Аннотация: 
В данной статье освещены дидактические требования, предъявляемые к 
структурированию учебных материалов по развитию профессионально-технологических 
компетенций у учащихся. Автор разработал предложения и рекомендации по 
структурированию учебных материалов профессионального технологического содержания. 
Ключевые слова: 
читатель, компетентность, профессия, профессиональная 
деятельность, технология, профессионально-технологическая компетентность. 
Annatation:
This article highlights the didactic requirements for structuring educational 
materials for the development of professional and technological competencies of readers. The 
author has developed suggestions and recommendations for structuring educational materials of 
professional technological content. 


ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
 
178 
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ
Keywords:
reader, competence, profession, professional activity, technology, professional 
and technological competence. 
Ўқувчилар касбий фаолиятининг асосий мақсади уларни мақсадли касбга тайёрлаш, 
ижодий ривожланиши, маълум бир таълимий натижаларга эришиш, таълим жараёнининг 
муваффақиятини таъминлайдиган амалий фаолият тажрибасини эгаллишдан иборатдир. 
Ушбу мақсадга битирувчининг касбий компетенциясини самарали шакллантириш шарт-
шароитларини таъминлаш, шунингдек ўқув жараёнини оқилона ташкил этиш, замонавий 
моддий-техник база ва тегишли услубий таъминотнинг мавжудлиги ва улардан мақбул 
фойдаланиш, ўқувчиларда ўқишга мотивация ва уларнинг мустақил ишини сифатли ташкил 
этиш орқали эришиш мумкин.
Юқори синф ўқувчиларини касбий-технологик фаолиятга тайёрлашнинг ўқув ва ўқув-
услубий воситаларининг мазмуни битирувчиларда билимларни шакллантириш эҳтиёжлари 
билан белгиланади ва шахсга йўналтирилган ривожланиш, дунёқараш ва касбий 
шаклланишдан иборатдир. 
Умумий ўрта таълим мактабларидаги касбий-технологик фаолият мазмуни малака 
турига, келгуси мутахассислик характери ва ўзлаштириш даражасига; фан соҳасига доир 
тушунчалар; касбий функциялар ва вазифаларга мос келадиган ўзига хос хусусиятга эга 
бўлиши керак. 
Фаннинг ҳар бир мавзуси учун ўрганиш объектининг турини, маълумотларнинг 
тўлиқлигини, билимларнинг чуқурлиги ва ўзлаштириш даражасини мунтазам таҳлил этиб 
бориш мақсадга мувофиқдир. 
Бунинг учун тегишли таҳлил ва ўзгаришларни талаб қиладиган таълим жараёнидаги 
мазмунни структуралаштириш талаб этилади. 
Таълим мазмуни муаммосининг таҳлили асосий меъёрий ҳужжатларда очиб берилади. 
Узоқ вақт давомида таълим мазмуни тушунчасининг талқинига биноан учта асосий 
компонентлар ажратиб кўрсатилган: билим, кўникма ва малака. Мазмунни асослашга бир 
томонлама ёндашувни ҳисобга олмаганда, узоқ вақт давомида инсоният томонидан 
тўпланган ижтимоий тажрибанинг мавжудлигини алоҳида таъкидлаб ўтиш лозим. Шу 
муносабат билан, мазмунни аждодлар ижтимоий тажрибасининг бир қисми сифатида 
тушуниш одат тусига кирган бўлиб, бу тажриба инсоннинг белгиланган ривожланиш 
мақсадларига мувофиқ тўпланиб, дифференцияланади ва унга маълумот шаклида 
етказилади. 
И.Я.Лернернинг фикрига кўра, мазмун “маълум мақсадга йўналтирилган ва педагогик 
адаптацияланган билимлар тизими, фаолият усуллари ва эмоционал-ҳиссий тарбия бўлиб, 
уларни ўзлаштириш умумаданий лаёқатга эга шахсни шакллантиришни таъминлайди” 

1


Бироқ, энг мақбул вариант деб шундай тушунча ҳисобланадики, унга кўра таълим 
мазмуни – бу педагогик адаптацияланган билимлар тизими, фаолият усуллари, ижодий 
фаолият тажрибаси ўқув жараёнини ташкил этишга эмоционал-қадриятли муносабат 
ҳисобланади. Шундай қилиб, бу ижтимоий маданиятни сақлаш ва ривожлантириш, жамият 
ҳаётида фаол иштирок этиш учун тайёрланган, ҳар томонлама ривожланган шахсни 
шакллантиришни таъминлайдиган таълим тизимидир. 
Юқоридаги 
таъриф 
таълим 
мазмунини 
белгилайдиган 
компонентларни 
шакллантиришни тақозо этади ва улар асосида касбий-технологик компетенцияни 
шакллантириш учун зарур бўлган қуйидаги таянч ва касбий компетенцияларни ажратиб 
кўрсатишга имкон беради: 
- фаолиятнинг предметли ўзига хослигига инвариант, шахс сифатлари (билиш 
фаоллиги, шахсга йўналтирилганлик, меҳнат, коммуникативлик, эстетик ва жисмоний 
сифатлар) – коммуникатив ва ижтимоий компетенциялар; 



Download 10,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   710




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish