Termodinamika va statistik fizika



Download 8,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet457/561
Sana22.09.2021
Hajmi8,37 Mb.
#182113
1   ...   453   454   455   456   457   458   459   460   ...   561
Bog'liq
65termadinamikastatistikfizikapdf (1)

katlanadi.  A gar  r   <  r
0
  bo'lsa,  zarralar  orasidagi  o'zaro  ta ’sir
 
asosiy  rol  o'ynaydi.  Zarraning  erkin  yugurish  yo'li  A » r
0
  bo'lsa,
gaz  siyraklantirilgan  hisoblanadi.  Erkin  yugurish  yo'li  A  ~   —^ ,
ПГд
bu  yerda 
n  -   zarralarning  hajm  zichligi.  Shunga  ko'ra  siyrak-
1
 
4
lantirilgan  gaz  uchun 
—2  »   r
0
  va  nr
0
  
nr0
tengsizlikdan  siyrak  gazlarda  n  
21
  -h10
“4
  sm-3.  Siyraklanti­
rilgan  gazlarda  o'tayotgan  nomuvozanat  jarayonlar  Bolsman
 
kinetik  metodi  yordamida  o'rganiladi.  Agar  A  
  bo'lsa,  u
 
holda  gaz  zich  deb  hisoblaniladi  va  to'qnashish  tushunchasi
 
m a’nosini  yo'qotadi,  chunki  zarralar  hamma  vaqt  qo'shni  zar­
ralar  ta ’sir  sferasi  ichida  bo'ladi.  Zichligi  katta  gazlarda  o'tayot­
gan  nomuvozanat  jarayonlar  Smoluxovskiy  va  Fokker-Plank
 
kinetik  metodi  yordamida  o'rganiladi.
314


Broun  h arak ati  -   suyuqlik  yoki  gazlarda  m uallaq  zarralar­
ning  m uhit  molekulalari  ta ’siridagi  tartibsiz  harakatidir.  Broun 
h arak ati  1827-yilda  ingliz  botanigi  R. Broun  tom onidan  kashf 
etilgan.  Broun  harakatining  yuzaga  kelish  sabablarining  naza- 
riyasi  A .Eynshteyn va  polyak olimi  M. Smoluxovskiy  tomonidan 
berilgan  (1905-1906- y.y.).  Broun  h arak atin i  tekshirish  mole- 
kular-kinetik nazariyaning  to‘g ‘riligini  isbotladi.  Broun  harakati 
m u h it  m olekulalari  tom onidan  unga  tushirilgan  m akroskopik 
zarraga uzatiluvchi bosim fluktuatsiyasining natijasidir.  Bu n ar- 
sani  ko‘rsatish  uchun  suyuqlik  yoki  gazga  m uallaq  tushirilgan 
m ak ro sk o p ik   zarrag a   m u h it  m o lek u lalari  to m o n id an   t a ’sir 
e tu v ch i  k u ch ni  aniqlaylik.  Suyuqlik  yoki  gazga  tu sh irilg an  
m a k ro sk o p ik   z a rra g a   m u h it  m o le k u la lari  uzluksiz  issiqlik 
h a ra k ati  tufayli  bir  sekundda  taxm inan 
1012
  m a rta   zarba  berib 
turadi va zarbaga mos holda kuch impulsi uzatiladi. Natijada muhit 
m olekulalari  suyuqlik  yoki  gazdagi  m akroskopik  zarra  sirtiga 
bosim  beradi.  A garda  m akroskopik  zarra  o‘lcham i  10
"4
  sm  dan 
k a tta   bo'lsa,  zarra  h a r  tomonlama  zarbalar  t a ’sirida  muvoza- 
natlashadi  va  tinch  holatda  qoladi.  A gar  m akroskom ik  zarra 
o'lcham i 
10“4
 sm va  undan kichik bo'lsa,  u  holda statistik m uvo­
zanat  buziladi,  y a’ni m uhit  molekulalari  tom onidan  zarra  sirtiga 
teng  t a ’sir  etuvchi  kuch  noldan  farqli  bo'lib  qoladi.  N atijada 
m ak ro sk o p ik   zarra   tartib siz  h a ra k a tla n a   boshlaydi.  Bu  hoi 
m akroskopik  zarraga  kelib  uriluvchi  m u h it  m olekulalar  sonini 
va  uzatiluvchi  impuls  (va  demak,  bosimni)  k a tta   fluktuatsiyaga 
duchor  bo'lishligini  ko'rsatadi.
Broun harakatining  miqdoriy nazariyasini  berishda  flu k tu at­
siya  nazariyasining  VII  bobdagi  m unosabatlaridan  foydalanamiz.
Faraz  qilaylik,  suyuqlik  yoki  gazga    massali  makroskopik, 
lekin  ju d a  kichik  Broun  zarrasi  m uallaq  tushirilgan  bo'lsin.  Bu 
Broun  zarrasining  holatini  qandaydir  um um lashgan  p aram etr 
  xarakterlasin.  Eynshteyn  bitta  Broun  zarrasini  vaq t  bo'yicha 
kuzatish  o 'rn iga  suyuqlik  yoki  gazga  tu sh irilg an   b ir  xildagi 
Broun  zarralaridan  tashkil  topgan  juda  ko'p  zarralar  oqimini 
ku zatish n i  tak lif  qiladi.  Bu  zarralar  m u h it  m olekulalarining 
issiqlik  h a ra k a t  fluktuatsiyasi  tufayli  m u h it  tom onidan  vaq t 
bo'yicha  tartib siz  o'zgaruvchi  kuch  t a ’siriga  du ch o r  bo'ladi.

Download 8,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   453   454   455   456   457   458   459   460   ...   561




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish