Термиз давлат университети «ахборот технологиялари» кафедраси


Интернет орқали видео мулоқот қилиш тизимлари



Download 24,89 Mb.
bet114/286
Sana23.01.2023
Hajmi24,89 Mb.
#901639
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   286
Bog'liq
2 5409113586750458535

Интернет орқали видео мулоқот қилиш тизимлари

Skype

Мail.Ru Агент

ICQ дастури

афзаллиги

камчилиги

афзаллиги

камчилиги

афзаллиги

камчилиги





































Хулоса:



Вазифани бажаринг: Сўроқлар ўрнига Интернет орқали сўзлашув тизимлари номини ёзинг, уларни таққосланг, таҳлил этинг ва хулосаланг.

Интернет орқали сўзлашув тизимлари

?

?

?

афзаллиги

камчилиги

афзаллиги

камчилиги

афзаллиги

камчилиги





































Хулоса:



Назорат саволлари:

  1. Чат тушунчаси.

  2. Интернетда чатдан фойдаланиш ва мулоқот қилиш қандай амалга оширилади?

  3. Бир зумда етказиладиган хабарлар хизмати дастури тўғрисида маълумот беринг.

  4. Интернет орқали сўзлашув деганда нимани тушунасиз?

  5. Интернет орқали видео мулоқот деганда нимани тушунасиз?

  6. Видео мулоқотда қўлланиладиган воситалар ҳақида маълумот беринг.

  7. Skype, Мail.Ru Агент, Google Talk, ICQ дастурлари ва улар орқали мулоқот ўрнатиш ҳақида нималарни биласиз? Уларнинг асосий вазифаси нимадан иборат?



Фойдаланилган адабиётлар ва интернет ресурслар:

  1. Максимов, Н. В. Современные информационные технологии: учеб. Пособие/Н.В. Максимов, Т.Л.Партыко, И.И.Попов. — М: ФОРУМ, 2008. -512с:ил.

  2. Олифер В.Г. Компьютерные сети. Принципы, технологии, протоколы. Учебник для вузов. Питер, 2015 г. ISBN 978-5-496-01967-5. 992стр.

  3. David Watson and Helen Williams Computer Science//IGCSE is the registered trademark of Cambridge International Examinations. Буюк Британия/Hodder Education. An Hachette UK Company London NW1 3BH 2014, 278p.

  4. Абдуғаниев А.А. Интернет технологиялари. Тошкент, 2011, 88 б.

  5. Губанов Д.А., Новиков Д.А., Чхартишвили А.Г. Социальные сети. Модели информационного влияния, управления и противоборства. 2010 год. 228 стр.

  6. http://www.intuit.ru/

  7. http://ziyonet.uz



4-амалий машғулот
Мавзу: Веб сайтларнинг тузилиши ва
давлат органларининг расмий веб сайтлари. (4 соат)
Ишдан мақсад: Талабаларга веб-сайтлар тузилиши, давлат органларининг расмий веб сайтлари ҳақида назарий маълумотлар бериш. Веб сайтлардан фойдаланиш қоидаларини ўргатиш.
Амалий машғулотни ўтказиш учун керакли жиҳозлар: Pеntium-IV компьютер, браузер дастури, давлат органларининг расмий веб сайтлари ҳамда ва зарурий веб-сайтлар.
Режа:

  1. Веб саҳифа, веб сайт, веб портал тушунчалари.

  2. Веб сайтлар тузилиши.

  3. Давлат органларининг расмий веб-сайтлари.



Қўлланиладиган таълим технологиялари: Хулосалаш” (Резюме, Веер) методи, тақдимот, тушунтириш.


Назарий маълумот:
1. Веб саҳифа, веб сайт, веб портал тушунчалари.
Веб-саҳифа тушунчаси ва шакли. Интернет манзили (URL) билан бир хил маънода белгиланувчи мантиқий бирлик. У веб-сайтнинг таркибий қисмидир. Веб саҳифа бирор воқелик, ходиса ёки объект тўғрисида маълумотларни ўзида жамлаган маълумотлар файлидир.
Веб саҳифалар - World Wide Web (Бутун олам тўри) Интернетнинг энг прогрессив ва кўп фойдаланиладиган қисмидир. Сиз тармоқда юрар экансиз, ундаги мультимедиа саҳифаларини кўрасиз. Бу саҳифалар матн, расм, овоз ва видеодан ташкил топган гиперматн кўринишида бўлади.
Тармоқ гиперматн орасидаги боғланишлардан фойдаланади ва бу нарса тармоқнинг бир жойидан иккинчисига ўтиш имконини беради. Гиперматн кўринишидаги Веб саҳифаларни кўриш ва улар орасидаги боғланишлар имконини берадиган тил HTML – Hypertext Markup Language (Гиперматнни ҳошиялаш тили) деб аталади.
Тармоқ клиент-сервер модели асосида ишлайди. Бунда клиент компьютерида ишлайдиган дастурий таъминот Web browser (браузер деб ўқилади ва тўрни кўриш дарчаси, деган маънони англатади) деб аталади. Сервер дастурий таъминоти тармоқнинг мезбон компьютерларида ишлайди. Бутун олам тўридан фойдаланиш учун аввал компьютерни интернетга улаш ва Web browser ни ишга тушириш керак. Веб серверлар базаси веб сайтлардан иборат бўлса, веб сайтлар эса ўз навбатида саҳифалардан иборат бўлади.
Физик нуқтаи назардан у HTML туридаги файлдир. Веб саҳифалар матн, тасвирлар, анимация ва дастур кодлари ва бошқа элементлардан иборат бўлиши мумкин. Саҳифа статик ва динамик шакллантирилган бўлиши мумкин. Фреймлардан (қисмлар) иборат саҳифаларда ҳар бир фреймга алоҳида саҳифа мос келади. Масалан: http://surxondaryo.uz/.

4.1.-расм. Сурхондарё вилояти ҳокимлиги расмий веб-сайти
Сурхондарё вилояти ҳокимлиги сайтидаги Асосий менюдаги “Жисмоний шахслар учун” гипермурожаатига мурожаат қилинганда унга мос саҳифаси очилади.


Download 24,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish