Тема: Объектга йўналтирилган лойихалаш технологиялари


Тизимнинг объектли модели



Download 251 Kb.
bet2/6
Sana20.03.2022
Hajmi251 Kb.
#503499
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Маъруза№6

Тизимнинг объектли модели

Тизимнинг объектли модели тизимни ташкил қилувчи объектлар структурасини, хоссаларини, амалларини ва бошқа объектлар билан алоқасини тавсифлайди.


Объектли моделда реал дунёнинг яратилаётган тизим учун мухим бўлган объектлари ва тушунчалари акс эттирилади. Унда аввало яратилаётган тизимнинг пргаматикаси акс эттади.
Объект деганда аниқ таъифлар билан белгилангн ва кўрилаётган амалий муаммода ўзининг маъносига эга бўлган тушунча, абстракция ёки ихтиёрий бошқа бир нарса тушунилади. Объек­тларга мисол: дарча, марказий банк, № 42 мактаб, Акмал Қосимов, № 7461 иш, омонат дафтарча ва х.к.
Объектларни қўллаш иккита мақсадни кўзлайди:
— амалий масала (муаммо) ни тушуниб олиш;
— объектни еомпьютерда яратиш учун асоссларга эга бўлиш.
Объектли моделни яратишнинг мақсади лойихаланаётган тизимни ташкил қилувчи объектларни ажратиб олиш ва таърифлашдан, ҳамда объектлар ўртасидаги турли алоқаларни аниқлаш ва кўрсатишдан иборат. Бу жараён тизимни (муаммони) декомпозициялашни (бўлаклага ажратишни) ифодалайди, ҳамда бу жараён ижодий характерга эга ва формаллаштиришга қийин.
Тизимнинг барча объектлари ўзига хос, яъни бир объектни иккинчисидан фарқловчи хоссаларига эга. Масалан, “олма” объекти ранги, шакли, оғирлиги, таъми ва бошқалар билан характерланиши мумкин. Объектлар ўртасида ўхшаш муносабатларни (хоссаларни) ўрнатиш мумкин. У холда жорий муносабатни қаноатлантирувчи иккита объект бир хил (ўхшаш) хисобланади ва битта синфга тегишли бўлади.
Битта синфга тегишли бўлган объектлар бир хоссалар (атрибутлар) тўплами билан характерланади. Бироқ объектларни синфга бирлаштириш хоссалар тўплами эмас, семантика билан бирлаштирилади. Масалан, “отхона” ва “от” объектлари бир хил атрибутга эга бўлиши мумкин: “баҳо” ва “ёш”. Агар масалада улар товар сифатида қаралса битта синфга ёки турли синфга тегишли бўлади.
Объектларни синфга бирлаштириш масалага абстракция киритиш ва уни умумий тушунча деб қарашга имконият яратади. Синф номига эга (масалан, от) ва бу ном синфдаги барча объектлар учун тааллуқли бўлади. Бундан ташқари синфларда объектлар учун хос бўлган атрибутлар (хоссалар) номи киритилади. Бу жихати билан синф таърифи структура (ёзув) типи таърифига ўхшайди. Бунда ҳар бир объект структура нусхаси (мос типдаги узгарувчи ёки константа) эга бўлган маънога эга бўлади.



Download 251 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish