Тарихий манбашунослик



Download 1,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/189
Sana24.02.2022
Hajmi1,74 Mb.
#192294
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   189
Bog'liq
tarixij manbashunoslik

 
20.2. Расмий манбалар 
Шўро даври расмий манбалар деганда турли давлат идораларнинг 
ҳужжатлари партия тизими органлари қарорларини тушунамиз.
Ўша давр расмий матбуотда уларнинг бир қисми чоп этилган. Лекин 
турли тасиқ органлари ҳужжатлари маълум давргача кўпчиликдан пинҳон 
сақланган. Агар чоп қилинган расмий маълумотлар махсус тизимлар 
ҳужжатлари билан қиёсий ўрганишини жуда муҳимдир. Бу ҳужжатлар 
ичида шўро даври раҳбарлари ҳаёти ижодийга оид маълумотлар уларнинг 
асарлари муҳим тарихий манба вазифасини ўтайди.
Фақат, Ўзбекистон давлат мустақиллигини қўлга киритиши билан 
тарихий ҳақиқатни тиклаш учун, янгича ва холис ёндашув, совет даврида 


юзага келган Ватанимиз тарихидаги нохолисликлар ва «оқ доғлар»ни 
миллий мустақиллик мафкураси асосида тугатиш учун қулай шарт-шароит 
қарор топди. Бунга бош мезон сифатида тарихий далил ва воқеаларга, 
бутун тарихий жараёнга республика ва унинг халқи манфаатларини 
ҳисобга олган ҳолда принципиал баҳо бериш асос қилиб олинди. Айнан 
шундай ёндашувларнинг асосий принциплари Ўзбекистон Республикаси 
Президенти 
И.А.Каримов 
асарларида, 
шунингдек, 
Вазирлар 
Маҳкамасининг 1996 йил декабрдаги «Ўзбекистоннинг янги тарихини 
яратиш» ва 1998 йил июлдаги «Ўзбекистон Республикаси Фанлар 
академияси Тарих институти фаолиятини такомиллаштириш тўғрисида»ги 
қарорларида баён этилган бўлиб, ушбу илмий-оммабоп китобнинг 
муаллифлар жамоаси ҳам шу асосда совет даври Ўзбекистон тарихини, 
совет давлатчилигининг мустабидчилик моҳиятини холисона ёритишга 
ҳаракат қилди. Муаллифлар жамоаси бу ишнинг уддасидан қанчалик 
чиққанлигига баҳо бериш, Сиз-муҳтарам китобхонлар ҳукмига ҳавола.
20.3. Давр тарихи тадқиқотларда 
Шўро даврида амалга оширилган тадқиқотлар мавжуд сиёсий 
йўналиш ва мафкурага бўйсинган эди. Бу даврдаги тадқиқотларни 1917-30 
йилларда амалга оширилган тадқиқотлар. Уларда шу давр тарихий бутун 
бор зиддиятлар билан ёритилган. 40-50 йилларда амалга оширилган 
тадқиқотларда тарихий ҳақиқат маълум даражада «социалистик» ғояларга 
бўйсиндирилган ҳолда ёритилган.
60-70 йилларда амалга оширилган тадқиқотларда маълум даражада 
шахсга сиғинишдан озод бўлинган бўлсада, умуман, «коммунистик» 
мафкура рухида ёритилган.
Мустақиллик туфайли биз шўро даври тарихини холис ва тўғри 
ёритиш имконига эгамиз.

Download 1,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish