7.
Homo erectus туридаги энг биринчи топилма Э.Дуюба томонидан
қайси ҳудуддан топилган?
А. *Индонезия, Ява.
В. Испания, Алтамир.
С. Хитой, Чжоукотьян.
Д. Шарқий Африка, Танзания.
8.
2.4 - 1.5 млн. йил аввал
Шарқий Африкадан топилган, бош суяги
ҳажми 670 куб. см атрофида бўлган қадимги одам вакили тўғри
кўрсатилган қаторни топинг?
А. *
Homo habilis
, ақл идрокли одам.
В. Homo аfricanus
С. Homo rudolfensis
Д. Homo georgicus
9.
1961-1972 йилларда эса Индонезия мутаҳассислари Явадан яна
питекантропнинг нечта бош суяги топилган?
A. *Рамапитек
B. Дриопитек
C. Австролопитек
D. Чадантроп
10.
1918-1923 йилларда Швед геологи Г. Андерсон Пекиндан 45-50 км
жанубий-ғарбдаги Чжоукоутян деган жойидан кайси инсон вакилини
топган?
A. *Рамапитек
B. Дриопитек
C. Австролопитек
D. Чадантроп
3-4-МАВЗУ. ДАВРЛАШТИРИШ МУАММОЛАРИ.
РЕЖА
1.
Даврлаштириш турлари.
2.
Илк тарих давр ва саналари.
3.
Саналарни аниқлаш усуллари.
Калит сўзлар: геологик ва археологик, тарихий даврлаштириш,
саналар, саналарни аниқлаш усуллари: радиоуглерод, калий-аргон,
радиометрик, дендрахронология.
Даврлаштириш турлари.
Илмий адабиѐтларда давр
-
жамият тараққиѐтида муҳим воқеа, ҳодиса
юз берган, ҳукм сурган ѐки ўзига хос хусусияти билан ажралиб турадиган
маълум вақт оралиғи сифатида изоҳланади. Даврлаштириш бу инсоният
жамияти тарихини бир-биридан фарқ қилувчи муайян даврларга ажратиш
демакдир. Кишилик жамиятида содир бўлган воқеалар ва хужжатларнинг
содир бўлган вақтини аниқ, муайян тартибда аниқлаш билан шуғулланувчи
ѐрдамчи соҳаси бу хронология дейилади.
Демак хронология воқеа содир бўлган вақтни –соатни, куни, ойи, йили,
асри ва минг йилликларнинг ѐшини нисбий ѐки аниқ тарзда белгилайди.
Жаҳон халқлари тарихи муқаррар равишда бири иккинчиси билан
алмашинуви бешта тарихий даврга бўлинади. Улар ибтидоий жамоа,
қадимги, ўрта, янги ва энг янги тарихий даврлардир.
Уларнинг энг дастлабкиси илк тарих ѐки ибтидоий жамоа тузуми
ҳисобланади. У ер куррасида одамзод пайдо бўла бошлаган вақтдан бошлаб
ибтидоий гала, уруғ, уруғчилик тузумининг вужудга келиши, уруғчилик
тузумининг емирилиши, мулкий тенгсизлик табақалар ва давлатнинг келиб
чиқишигача бўлган катта тарихий даврни ўз ичига қамраб олади.
Инсоният илк тарихининг энг муҳим муаммоларидан бири унинг
давр ва санасини аниқлашдан иборатдир. Бу деган сўз инсоният тарихининг
илк даврида содир бўлган, кашф этилган нарса ва ходисалар қачон, қайси
вақтда вужудга келганлигини билишдир.
Do'stlaringiz bilan baham: |