Тарих факультети/Археология кафедраси 5120400-археология таълим йуналиши



Download 2,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/159
Sana12.05.2023
Hajmi2,75 Mb.
#937024
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   159
Bog'liq
инсон эволюцияси ва олд тарих

7.
 
Homo erectus туридаги энг биринчи топилма Э.Дуюба томонидан 
қайси ҳудуддан топилган? 
А. *Индонезия, Ява. 
В. Испания, Алтамир. 
С. Хитой, Чжоукотьян. 
Д. Шарқий Африка, Танзания. 
8.
 
2.4 - 1.5 млн. йил аввал
Шарқий Африкадан топилган, бош суяги 
ҳажми 670 куб. см атрофида бўлган қадимги одам вакили тўғри 
кўрсатилган қаторни топинг? 
А. *
Homo habilis
, ақл идрокли одам. 
В. Homo аfricanus 
С. Homo rudolfensis 
Д. Homo georgicus 
9.
 
1961-1972 йилларда эса Индонезия мутаҳассислари Явадан яна 
питекантропнинг нечта бош суяги топилган? 
A. *Рамапитек 
B. Дриопитек 
C. Австролопитек 
D. Чадантроп 
10.
 
1918-1923 йилларда Швед геологи Г. Андерсон Пекиндан 45-50 км 
жанубий-ғарбдаги Чжоукоутян деган жойидан кайси инсон вакилини
топган? 
A. *Рамапитек 
B. Дриопитек 
C. Австролопитек 
D. Чадантроп 
 
 


3-4-МАВЗУ. ДАВРЛАШТИРИШ МУАММОЛАРИ. 
РЕЖА 
1.
 
Даврлаштириш турлари. 
2.
 
Илк тарих давр ва саналари. 
3.
 
Саналарни аниқлаш усуллари. 
 
Калит сўзлар: геологик ва археологик, тарихий даврлаштириш, 
саналар, саналарни аниқлаш усуллари: радиоуглерод, калий-аргон, 
радиометрик, дендрахронология.
Даврлаштириш турлари. 
Илмий адабиѐтларда давр
 - 
жамият тараққиѐтида муҳим воқеа, ҳодиса 
юз берган, ҳукм сурган ѐки ўзига хос хусусияти билан ажралиб турадиган 
маълум вақт оралиғи сифатида изоҳланади. Даврлаштириш бу инсоният 
жамияти тарихини бир-биридан фарқ қилувчи муайян даврларга ажратиш 
демакдир. Кишилик жамиятида содир бўлган воқеалар ва хужжатларнинг 
содир бўлган вақтини аниқ, муайян тартибда аниқлаш билан шуғулланувчи 
ѐрдамчи соҳаси бу хронология дейилади. 
Демак хронология воқеа содир бўлган вақтни –соатни, куни, ойи, йили, 
асри ва минг йилликларнинг ѐшини нисбий ѐки аниқ тарзда белгилайди. 
Жаҳон халқлари тарихи муқаррар равишда бири иккинчиси билан 
алмашинуви бешта тарихий даврга бўлинади. Улар ибтидоий жамоа, 
қадимги, ўрта, янги ва энг янги тарихий даврлардир.
Уларнинг энг дастлабкиси илк тарих ѐки ибтидоий жамоа тузуми 
ҳисобланади. У ер куррасида одамзод пайдо бўла бошлаган вақтдан бошлаб 
ибтидоий гала, уруғ, уруғчилик тузумининг вужудга келиши, уруғчилик 
тузумининг емирилиши, мулкий тенгсизлик табақалар ва давлатнинг келиб 
чиқишигача бўлган катта тарихий даврни ўз ичига қамраб олади. 
Инсоният илк тарихининг энг муҳим муаммоларидан бири унинг 
давр ва санасини аниқлашдан иборатдир. Бу деган сўз инсоният тарихининг 


илк даврида содир бўлган, кашф этилган нарса ва ходисалар қачон, қайси 
вақтда вужудга келганлигини билишдир. 

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish