Тарих факультети/Археология кафедраси 5120400-археология таълим йуналиши



Download 2,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/159
Sana12.05.2023
Hajmi2,75 Mb.
#937024
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   159
Bog'liq
инсон эволюцияси ва олд тарих

 
Sinanthropus
 
Sinanthropus
 
Хитой одами 
Homo rudolfensis
Homo 
rudolfensis
Homo rudolfensis
Рудолфлик одам 
Хомо Эректус 
Homo erectus 
Хомо Эректус 
тўғри тик юрувчи 
одам 


1-ИЛОВА 
Торос-Манелла, Чад 
Республикаси
 
8-7 миллион йил 
аввал
Убейдия ва Гешер-Бенет- 
Яаков
1.4-0.9 миллион йил 
аввал 
Риват ѐдгорлиги 1.9 
миллион
йил 
аввал
Африка 
Яқин Шарқ ва Арабистон 
Покистон
1.1. Энг қадимги одамларга тегишли дастлабки 
макон ва манзилгоҳлар 


Клэктон маданияти 
550 минг йил 
аввал 
 
 
Таянч конспект 
Антропогенез – инсоният келиб чиқиши ҳақидаги фан 
―Африка ‖ – инсоният бешиги 
Ибтидоий аждодларимизнинг Африкадан Евроосиѐга
миграцияси
Австролопитеклар 
Сахелантроп Чаденсис 
Африка, Эфиопия, Танзания 
Гоминидлар оиласи 
Гомо Эректус 
Гомо Габилис 
Гомо Сапиенс Сапиенс 
II. ЎҚУВ ТОПШИРИҚЛАР 
 
 
Фаоллаштирувчи саволлар 
 
1.
 
Энг қадимги одамларни қандай таърифлайсиз? 
2.
 
Энг қадимги одамларнинг илк маконлари қайсилар? 
3.
 
Homo habilis қандай тош қуролларини яасаган? 
4.
 
Homo Erectus ва Homo Ergasterнинг фарқи борми? 
Европа 


5.
 
Илк инсонларнинг келиб чиқиш жойи Африка деган фикрни сиз 
тасдиқлайсизми? 
 
Мустақил топшириқ 
 
Қисқача эссе ѐзинг-Африка инсоният бешиги‖ деган фикрларини изоҳлаб 
беринг. 
 
3.2. Мустақил тайѐрлаш учун вазият 
 
Энг қадимги одамларнинг вужудга келиши ва эволюцияси мавзусини 
мустақил тайѐрлаб келиш 
1-Илова. 
«Кластер» техникаси 
 
Кластер –
фикрларни тармоқланиши- бу педагогик стратегия бўлиб, у 
талабаларнинг мавзуни чуқур ўрганишга ѐрдам беради. Талабаларда мавзуга 
таллуқли тушунча ѐки аниқ фикрни эркин ва очиқ равишда кетма-кетлик 
билан узвий боғланган ҳолда тармоқлашларига ўргатади. Бу усул бирон 
мавзуни чуқур ўрганишдан аввал талабаларни фикрлаш фаолиятини 
жонлантириш ҳамда кенгайтириш учун хизмат қилади. Шунингдек, ўтилган 
мавзуни мустаҳкамлаш, умумлаштиришга ундайди. Кластер техноллгияси 
қуйидаги босқичларда амалга оширилади: 
1. Таянч сўз берилади; 
2. Барча талабалар шу сўз бўйича хаѐлига келган ҳамма сўзларни ѐзадилар. 
3. Ёзилган сўзлардан боғланадиганларини белгилайди. 
4. Таянчсўзнинг мазмунини ѐритади. 
5. Дарс давомида ўрганилиши лозим бўлган муаммолар талабаларга маълум 
қилинади ва улар дарс давомида тушунтириб берилади. 


 
кластер 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish