Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Асосий тушунчалар:
1. Гейман Штейнталь - тилшуносликдаги психологизм 
окимининг асосчиси, тилни психик ходиса сифатида талкин 
килувчи назариётчи олим.
2. Психологизм - тилни инсон рухининг акси, куриниши, тил 
рухий ходиса деб талкин килувчи таълимот.
3. А. А. Потебня - психологизм окимининг энг йирик 
вакили, славян ва болтик тилларининг машхур тадкикотчиси. 
Унинг лисоний 
таълимотидаги бош гоя тил ходисаларини 
системада ва тарихий жараёнда 
ургагашдир, 
тил 
ва 
тафаккур ни узаро боглик холда олишдир. У сузда 
ташки 
формани - товушни ва ички формани - маънони фарклайди.
Адабиётлар:
1. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. -М., 1968.
2. С.Усмонов. Умумий тилшунослик. -Т., 1972.
3. В.И.Кодухов. Общее языкознание. -М., 1974.
4.Т.А.Амирова, 
Б.А.Ольховиков, 
Ю.В.Рождественский. 
Очерки по истории лингвистики.- М., 1975.
5. В.Виноградов. История русских лингвистических учений.- 
М.41978.
6. Н А.Кондрашов История лингвистических учений. -М., 
1979.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Фердинанд де Соссюр. Социологизм.
Социологик тилшунослик
Тилшуносликда XX аср бошларигача фаоллик курсатган 
катор лисоний окимларга: ёш грамматикачилар таьлимотига, 
натурализм ва психологизм каби йуналишларга, уларнинг 
карашлари хамда гояларига зид булган янги таьлимот, 
мукаммал 
бир 
гоя 
майдонга 
келди. 
Бу 
йуналишга 
тилшуносликдаги социологик таьлимот - социологик мактаб 
номи берилди. Айни таьлимот тилнинг ижтимоий ходиса 
эканлигини таькидлаб, унинг ижтимоий вазифасини алока 
воситаси сифатида катъий белгилади.
Эслатамиз, социологик лингвистика уз - узидан, бевосита 
пайдо булгани йук. У кадим даврдан бошлаб, тилга - тил ва 
жамият 
масалаларига 
булган 
турлича 
карашларнинг, 
ёндашишларнинг 
ижобий 
натижаси, 
объектив 
махсули 
сифатида карор топди.
Тилшуносликдаги социологик таьлимотнинг асосчилари Ф. 
де Соссюр ва Антуан Мейелардир.1 Улар кайд этилган янги 
йуналишга «социологик лингвистика» номини бердилар.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish