Таълим вазирлиги низомов Шухрат Рашидович


Пўлат ҳавонлар билан зўриқтирилган темирбетон



Download 3,18 Mb.
bet49/58
Sana01.07.2022
Hajmi3,18 Mb.
#724242
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   58
Bog'liq
Kitob

2. Пўлат ҳавонлар билан зўриқтирилган темирбетон устунни кучайтиришни лойиҳалаш.
Темирбетон устунни кучайтиришни лойиҳалаш учун дастлабки маълумотлар.
Устун кесими 40х40см, h0 = 40-5=35см. Устун баландлиги H = Lef = 4,2м
Бетоннинг кубик мустаҳкамлиги Rкуб=18,75МПа; B=0,8Rкуб=0,8·18,75=15 (B15), Rb=8,5МПа R’b=γ· Rb= 0,9·8,5 = 7,65МПа

Арматура синфи 8Ø36A-II, RS

A's = As = 40,72см2.


R
256 ,5МПа

Кучайтирилгандан сўнг устунга қуйидаги кучлар таъсир қилади: Тўлиқ юкдан М=51кНм, N=3527кН.
Доимий ва ўзоқ муддатли юкдан Мўз=8,3кНм, Nўз=2410кН.

Пўлат ҳавон ВСт3кп2-1, Ry=220МПа пўлатдан тайѐрланади.
Кучайтиришгача бўлган устуннинг юк кўтариш қобилиятини ҳисоблаш



Тасодифий эксцентриситет e0
Эгилувчанлик:
0,013м

I = 0,289·h = 0,289·0,4 = 0,12м – инерция радиуси


35

Шундай қилиб эгилувчанлик λ=35>14 га тенг бўлиб, ҳисоблашда бўйлама эгилиш коэффициенти- η инобатга олинади.



3.38-расм. Устуннинг кесими юзаси.

Юклар таъсирининг давомийлигини ҳисобга олувчи коэффициент:


E 2,1 105

s
10,24

0,3250
1,166;
3
EB 20,5 10

e -нисбий эксцентриситет.





0,5
0,01
0,5
0,01 4,2
0,4
0,3950


J 0,0021 м4
– устун кесим юзасининг инерция моменти.

Js = 2As0,152 = 2·40,72·0,152·10-4 = 1,8·10-4 м4


Критик куч:




Ncr


6,4

20,5 106


4,22

2100 10 6


1,166

0,1
0,11


0,325
0,1
10,24 180 10 6
18510кн



Бўйлама эгилиш коэффициенти:


1,23  3
1 1

Симметрик арматуралаш ҳолати учун қуйидагиларни аниқлаймиз:





3,3
> ξ =0,55– кичик эксцентриситет

R

ҳолатлари учун.


Юк кутариш қобилияти нисбатан кам сиқилган арматурларга нисбатан олинган моментлар тенгламаси ѐрдамида аниқланади:

0 sc s 0
Ne = αRRb·bh 2 + R A’ (h -a’) = 0,4·7,65·103·0,4·0,352 + 265,5·40,72·10-1(0,35- 0,05)=4 74кН
бу ерда e = e0η + 0,5h –a = 0,013·1,23 + 0,5·0,40 – 0,05 = 0,166м



N1 2855 кН

  • биринчи яқинлашув.

Иккинчи яқинлашув бўйича бўйлама эгилиш коэффициенти:






1 1


N 2855


2,66 


0,55

R bh 7,65 103 0,40 0,35
b 0
e = e0η + 0,5h –a = 0,013·1,18 + 0,5·0,40 – 0,05 = 0,165м



N2 2873 кн

  • иккинчи яқинлашув



Учинчи яқинлашувда бўйлама эгилиш коэффициенти:

1
1 2873


18510
1,184

N 2873
2,68 

R bh 7,65 10 3 0,40 0,35
b 0
e = e0η + 0,5h –a = 0,013·1,184 + 0,5·0,40 – 0,05 = 0,165м


N3 2873 кН – учинчи яқинлашув.
Nюк.к =2873кН < N = 3527кН бўлгани учун устунни кучайтириш зарур.


Ҳавонлар бурчакликларининг талаб қилинган кесим юзаларини ҳисоблаш.
Кичик эксцентриситет ҳолатларда бурчакликларнинг талаб қилинган кесим юзаларини қуйидаги формула ѐрдамида аниқлаймиз:

тал Ne
bh2 R
R A' (h
a')

Ap R 0 b sc s 0

0 Ry (h0 ap )
=
0,0017м2

бу ерда e = e0η1 + 0,5h – a = 0,013·1,23 + 0,5·0,4-0,05 = 0,166




е0 0,0145м

γ0 = 0,9 – ҳовонларнинг иш шароити коэффициенти. αR =0,4 – жадвалдан олинадиган коэффициент.


Талаб қилинган юзани топиш формуласи кам сиқилган арматуралари –А га нисбатан олинган моментлар тенгламаси шартидан аниқланган: ΣM0=0 (7.39- расм).




3.39-расм. Устунни бурчакликлардан иборат ҳавонлар билан кучайтириш.
Ҳавоннинг жуфтликда бир қисмини намойиш этувчи бурчакликни қабул қиламиз:
2 L 80x6 Ab = 2·9,38 = 18,76м2 , ix = 2,47см; Jx = 147см2; z0 = 2,19см.


Боғловчи планкаларнинг ҳисоби.
Бурчакликлар оғирлик маркази оралиғидаги масофалар: С = bk – 2z0 = 42 – 2·2,19 = 37,62 см.
Планка эни d = (0,5 – 0,75)bK B = 21…31
Қабул қиламиз d = 25 см
Планка қалинлиги tпл =(0,1 – 0,4)d, tпл = 12мм. Планка марказлари орасидаги масофалар:



l 110
110
97,5см.

Бурчаклик узунлиги lb = 97,5 – d =72,5см, яъни ix[λ] = 2,47·40 = 98,8см дан кичик.


Бурчаклик планка текислигида қуйидаги қийматга тенг бўлган кесувчи куч таъсир қилади:
Q = 0,2Ab = 0,2·18,76 = 3,752кН.
Планкадаги кесувчи куч:



3,752
С
97,5
37,62
9,7кН

Планкадаги эгувчи момент:

M T С
2
9,7 0,376

2
1,83кНм

Бурчакликка бириктирилган планканинг пайванд чокларини текширамиз:
Катети kf = 6мм бўлган ҳол учун пайванд чокининг қаршилик моменти қуйидагича:



Ww
Чокдаги нормал кучланиш:


41,8МПа.

Чокдаги ўринма кучланиш:


43,75см3



W 9,2МПа.



Аниқланган кучланишларни текшириш:
43МПа  Rwf
Пайванд чокларининг мустаҳкамлиги таъминланган.

180МПа.



Ҳавонларнинг зўриқтирилган бурчакликларини устиворликка ҳисоблаш.
Бурчакликларнинг эгилувчанлиги:

110
ix 2,47
44,5

Шартли келтирилган эгилувчанлик:


1,45


Бўйлама эгилиш коэффициенти:



1 (0,073
5,53 )
1 (0,073
5,53
)1,45
0,88



Бурчакликнинг устиворлигини йуқотиш ҳолатидаги критик кучланиш: σкр = Ryφ = 220·0,88 = 193,6МПа.

γ0Ry = 0,9·220 = 198МПа га тенг бўлган катталикдаги кучланиш ва талаб қилинган бурчаклик кесимининг юзаси, талаб қилинган юзага нисбатан катта. Шунинг учун, бурчакликлар устиворлигини йўқотмайди.
Демак, устунни ортиқча кучайтиришга ҳожат йўқ, шунинг учун ҳавонларда қўшимча сиқувчи кучланиш ҳосил қилмасдан туриб, пўлат бурчакликларнинг биргаликда ишлашини таъминлашнинг ўзи етарли.
Ҳавонларни лойиҳалаш жараѐнида, бурчакликларнинг устун бурчакларини эзилиш ҳисобига зўриқтирилган ҳолатнинг йўқолиши мумкинлигини инобатга олган ҳолда σп=50МПа, дастлабки кучланишни σп = 100МПа қабул қиламиз.


Бурчакликларнинг эгилиш жойида ѐнлама силжиш “Х” ни ҳисоблаш.
Бурчакликнинг сиқилишда ярим узунлиги бўйича қисқариш катталиги:


0,53 мм

0,5l + Δl = 1100 + 0,53 = 1100,53мм.


Ёнлама силжиш:


x 37,4мм

Шундай қилиб, бу ўлчамни Х = 40мм қабул қиламиз. Бу ҳолда кучланиш ўзгаради:



3.40-расм. Ёнлама силжишни ҳисоблаш



0,5l
Дастлабки кучланиш:
1100,72мм
Δl = 0,72мм



lp E l
2,06
105
0,72

1100
134,8МПа.



  1. та бурчакликда зўриқтирилган ҳолатни ҳосил қилиш учун темирбетон устун қуйидаги қийматга юксизлантирилади:

N = (σp – σп)2Аp = (134,8 - 50)10-3·2·18,76·10-4 = 318,2кН.



Download 3,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish