2. Пўлат ҳавонлар билан зўриқтирилган темирбетон устунни кучайтиришни лойиҳалаш.
Темирбетон устунни кучайтиришни лойиҳалаш учун дастлабки маълумотлар.
Устун кесими 40х40см, h0 = 40-5=35см. Устун баландлиги H = Lef = 4,2м
Бетоннинг кубик мустаҳкамлиги Rкуб=18,75МПа; B=0,8Rкуб=0,8·18,75=15 (B15), Rb=8,5МПа R’b=γ· Rb= 0,9·8,5 = 7,65МПа
Арматура синфи 8Ø36A-II, RS
A's = As = 40,72см2.
RSс
256 ,5 МПа
Кучайтирилгандан сўнг устунга қуйидаги кучлар таъсир қилади: Тўлиқ юкдан М=51кНм, N=3527кН.
Доимий ва ўзоқ муддатли юкдан Мўз=8,3кНм, Nўз=2410кН.
Пўлат ҳавон ВСт3кп2-1, Ry=220МПа пўлатдан тайѐрланади.
Кучайтиришгача бўлган устуннинг юк кўтариш қобилиятини ҳисоблаш
Тасодифий эксцентриситет e0
Эгилувчанлик:
0,013м
I = 0,289·h = 0,289·0,4 = 0,12м – инерция радиуси
35
Шундай қилиб эгилувчанлик λ=35>14 га тенг бўлиб, ҳисоблашда бўйлама эгилиш коэффициенти- η инобатга олинади.
3.38-расм. Устуннинг кесими юзаси.
Юклар таъсирининг давомийлигини ҳисобга олувчи коэффициент:
E 2,1 105
s
10,24
0,3250
1,166;
3
EB 20,5 10
e -нисбий эксцентриситет.
0,5
0,01
0,5
0,01 4,2
0,4
0,3950
J 0,0021 м4
– устун кесим юзасининг инерция моменти.
Js = 2As0,152 = 2·40,72·0,152·10-4 = 1,8·10-4 м4
Критик куч:
Ncr
6,4
20,5 106
4,2 2
2100 10 6
1,166
0,1
0,11
0,325
0,1
10,24 180 10 6
18510 кн
Бўйлама эгилиш коэффициенти:
1,23 3
1 1
Симметрик арматуралаш ҳолати учун қуйидагиларни аниқлаймиз:
3,3
> ξ =0,55– кичик эксцентриситет
R
ҳолатлари учун.
Юк кутариш қобилияти нисбатан кам сиқилган арматурларга нисбатан олинган моментлар тенгламаси ѐрдамида аниқланади:
0 sc s 0
Ne = α RR b·bh 2 + R A’ (h -a’) = 0,4·7,65·10 3·0,4·0,35 2 + 265,5·40,72·10 -1(0,35- 0,05)=4 74кН
бу ерда e = e 0η + 0,5h –a = 0,013·1,23 + 0,5·0,40 – 0,05 = 0,166м
Иккинчи яқинлашув бўйича бўйлама эгилиш коэффициенти:
1 1
N 2855
2,66
0,55
R bh 7,65 103 0,40 0,35
b 0
e = e0η + 0,5h –a = 0,013·1,18 + 0,5·0,40 – 0,05 = 0,165м
Учинчи яқинлашувда бўйлама эгилиш коэффициенти:
N 2873
2,68
R bh 7,65 10 3 0,40 0,35
b 0
e = e0η + 0,5h –a = 0,013·1,184 + 0,5·0,40 – 0,05 = 0,165м
N3 2873 кН – учинчи яқинлашув.
Nюк.к =2873кН < N = 3527кН бўлгани учун устунни кучайтириш зарур.
Ҳавонлар бурчакликларининг талаб қилинган кесим юзаларини ҳисоблаш.
Кичик эксцентриситет ҳолатларда бурчакликларнинг талаб қилинган кесим юзаларини қуйидаги формула ѐрдамида аниқлаймиз:
тал Ne
bh2 R
R A' (h
a')
Ap R 0 b sc s 0
0 Ry (h0 ap )
=
0,0017м2
бу ерда e = e0η1 + 0,5h – a = 0,013·1,23 + 0,5·0,4-0,05 = 0,166
е0 0,0145 м
γ0 = 0,9 – ҳовонларнинг иш шароити коэффициенти. αR =0,4 – жадвалдан олинадиган коэффициент.
Талаб қилинган юзани топиш формуласи кам сиқилган арматуралари –А sс га нисбатан олинган моментлар тенгламаси шартидан аниқланган: ΣM 0=0 (7.39- расм).
3.39-расм. Устунни бурчакликлардан иборат ҳавонлар билан кучайтириш.
Ҳавоннинг жуфтликда бир қисмини намойиш этувчи бурчакликни қабул қиламиз:
2 L 80x6 Ab = 2·9,38 = 18,76м2 , ix = 2,47см; Jx = 147см2; z0 = 2,19см.
Боғловчи планкаларнинг ҳисоби.
Бурчакликлар оғирлик маркази оралиғидаги масофалар: С = bk – 2z0 = 42 – 2·2,19 = 37,62 см.
Планка эни d = (0,5 – 0,75)bK B = 21…31
Қабул қиламиз d = 25 см
Планка қалинлиги tпл =(0,1 – 0,4)d, tпл = 12мм. Планка марказлари орасидаги масофалар:
l 110
110
97,5см.
Бурчаклик узунлиги lb = 97,5 – d =72,5см, яъни ix[λ] = 2,47·40 = 98,8см дан кичик.
Бурчаклик планка текислигида қуйидаги қийматга тенг бўлган кесувчи куч таъсир қилади:
Q = 0,2A b = 0,2·18,76 = 3,752кН.
Планкадаги кесувчи куч:
3,752
С
97,5
37,62
9,7кН
Планкадаги эгувчи момент:
M T С
2
9,7 0,376
2
1,83кНм
Бурчакликка бириктирилган планканинг пайванд чокларини текширамиз:
Катети kf = 6мм бўлган ҳол учун пайванд чокининг қаршилик моменти қуйидагича:
Ww
Чокдаги нормал кучланиш:
41,8 МПа.
Чокдаги ўринма кучланиш:
43,75 см3
W 9,2МПа.
Аниқланган кучланишларни текшириш:
43 МПа R wf
Пайванд чокларининг мустаҳкамлиги таъминланган.
180МПа.
Ҳавонларнинг зўриқтирилган бурчакликларини устиворликка ҳисоблаш.
Бурчакликларнинг эгилувчанлиги:
110
ix 2,47
44,5
Шартли келтирилган эгилувчанлик:
1,45
Бўйлама эгилиш коэффициенти:
1 (0,073
5,53 )
1 (0,073
5,53
)1,45
0,88
Бурчакликнинг устиворлигини йуқотиш ҳолатидаги критик кучланиш: σкр = Ryφ = 220·0,88 = 193,6МПа.
γ0Ry = 0,9·220 = 198МПа га тенг бўлган катталикдаги кучланиш ва талаб қилинган бурчаклик кесимининг юзаси, талаб қилинган юзага нисбатан катта. Шунинг учун, бурчакликлар устиворлигини йўқотмайди.
Демак, устунни ортиқча кучайтиришга ҳожат йўқ, шунинг учун ҳавонларда қўшимча сиқувчи кучланиш ҳосил қилмасдан туриб, пўлат бурчакликларнинг биргаликда ишлашини таъминлашнинг ўзи етарли.
Ҳавонларни лойиҳалаш жараѐнида, бурчакликларнинг устун бурчакларини эзилиш ҳисобига зўриқтирилган ҳолатнинг йўқолиши мумкинлигини инобатга олган ҳолда σп=50МПа, дастлабки кучланишни σп = 100МПа қабул қиламиз.
Бурчакликларнинг эгилиш жойида ѐнлама силжиш “Х” ни ҳисоблаш.
Бурчакликнинг сиқилишда ярим узунлиги бўйича қисқариш катталиги:
0,53 мм
0,5l + Δl = 1100 + 0,53 = 1100,53мм.
Ёнлама силжиш:
x 37,4мм
Шундай қилиб, бу ўлчамни Х = 40мм қабул қиламиз. Бу ҳолда кучланиш ўзгаради:
3.40-расм. Ёнлама силжишни ҳисоблаш
0,5l
Дастлабки кучланиш:
1100,72мм
Δl = 0,72мм
lp E l
2,06
10 5
0,72
1100
134,8МПа.
та бурчакликда зўриқтирилган ҳолатни ҳосил қилиш учун темирбетон устун қуйидаги қийматга юксизлантирилади:
N = (σ p – σ п)2А p = (134,8 - 50)10 -3·2·18,76·10 -4 = 318,2кН.
Do'stlaringiz bilan baham: |