Тайёрлаш ва уларнинг малакасини оширишни ташкил этиш бош илмий методик маркази



Download 2,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/82
Sana29.04.2022
Hajmi2,41 Mb.
#591854
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   82
Bog'liq
Biologiya-fanlarining-taraqqiyot-tendensiyalari-va-innovatsiyalari

Назорат саволлари: 
1.
Биотехнологиянинг ривожланиш тарихи ва босқичларини санаб 
беринг. 
2.
Биотехнологиянинг 
тадқиқот 
объектлари, 
илмий-тадқиқот 
методлари ва эришилган натижаларни айтиб беринг. 
3.
Биотехнология фаннинг ривожланиш истиқболларини изоҳлаб 
беринг. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. By Roland W. Scholz Environmental Literacy in Science and Society: 
From Knowledge to Decisions. New York, USA
, 2011; 
Cambridge University 
Английский. 
1.
Escaler, Margarita, Paul Teng & Mely Caballero-Anthony. 2010. 
Ensuring Urban Food Security in ASEAN: Summary of the Findings of the Food 
Security Expert Group Meeting held in Singapore 4–5 August, 2010. 
Food Security

2
(4): 407–408. 
2.
Prahalad, C. K. 2010. The fortune at the bottom of the Pyramid. Wharton 
School Pub. 407 p. 
7-мавзу: Ҳужайра ва ген инженериясининг тарақиёт йўналишлари ва 
инновациялари. 
Режа: 
1. Ҳужайра инженерлигининг асосий мақсади, тадқиқот методлари. 
2. Ген инженерлигигининг асосий босқичлари ва методлари. 
3. ЎзР ФА илмий тадқиқот институтларида олиб борилаётган илмий 
изланишлар. 
Таянч иборалар: 
Вектор, геном, гибридома, инсулин, интерферонлар
каллюслар, капсид, клон, лигаза, меристема, ўсимлик тукимаси, нуклеоид, 
плазмидлар, 
протопласт, 
репликация, 
рестриктазалар, 
транспозон, 
транскрипция, эписомалар.


139 
7.1. Ҳужайра инженерлигининг асосий мақсади ва ҳозирги вақтда тутган 
ўрни. 
Ҳужайра инженериясининг асосий мақсади тана (соматик) ҳужайраларни
гибридизация қилиш, яъни жинсиз ҳужайраларнинг қўшилишидан янги 
организмнинг ҳосил бўлишидир. Соматик ҳужайраларнинг қўшилиши тўлиқ 
ёки реципиент ҳужайрага донор ҳужайрадан бир қисми, яъни цитоплазма
митохондрия, хлоропластлар, геномлар ядросини ёки унинг бир бўлагини 
қўйилиши мумкин. Соматик гибрилизация филогенетик жиҳатдан алоҳида 
бўлган организмларни чатиштиришда муҳим аҳамиятга эга. 
 
Гибридлик ҳужайраларни олиш босқичлари: 
Ҳужайраларнинг 
қўшилиши 
плазматик 
мембраналарнинг 
ўзаро 
мустахкам алоқада бўлиши. Бундай алоқада бўлишга табиий мембрананинг 
ташқи томондаги зарядлар тусқинлик қилади, яъни манфий зарядга эга бўлган 
оқсил ва генлар гуруҳлари. Ўзгарувчан электр ёки магнит майдони билан 
мембранани деполяризация қилинса, мембранадаги манфий зарядлар 
нейтралланиб, катионлар ёрдамида ҳужайрага қўшилишга шароит яратилади. 
Амалиетда кальций Са
2+
ва хлориромазин ионлар кўп қўлланилади. 
Полиэтиленгликоль эффектив "қўйилувчи" (сливающим) агент сифатида 
қўлланилади. 
Ҳайвонларда ҳужайраларнинг қўшилишида вирус иштирок этади, яъни 
цитоплазматик мембранадаги оқсилни гидролизлайди. Вируснинг – бир
қисмидаги субъединицалар протеолитик активликка эга. 
Ўсимлик, замбуруғ ва бактерияларнинг ҳужайралари қўшилишидан 
олдин, ҳужайра деворидан ажралади, бу билан протопластлар ҳосил бўлади. 
Протопласт тирик ҳужайра танаси. 
Ҳужайра қобиғи ферментлар ёрдамида гидролизланади-бактериялар 
ҳужайрасига лизоцимлар, замбуруғ ҳужайраси учун 
зимолиазалар
, ўсимлик 
учун целлюлоза комплекси, гемицеллюлоза ва пиктиназ замбуруғ 
продуциентлари ишлатилади. Протопластларнинг ажратиб олиниши анча 
мураккаб жараёндир. 


140 

Download 2,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish