Тайёрланиш учун саволлар


эластиклик , ташки кучлар таъсирида емирилмай куч таъсири тугагандан сунг  узгарган шаклини саклаб деформацияланиш хоссаси  пластиклик



Download 392,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet21/41
Sana16.03.2022
Hajmi392,25 Kb.
#498677
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   41
Bog'liq
Тайёрланиш учун саволлар жавоблари билан бирга (1)

эластиклик
, ташки кучлар таъсирида емирилмай куч таъсири тугагандан сунг 
узгарган шаклини саклаб деформацияланиш хоссаси 
пластиклик 
дейилади. 
Пластик деформация хоссасига эга булмаган материаллар 
мурт материаллар 
хисобланиб, уларга 
чуян, тобланган пулат ва шиша
лар киради. 
 
Каттиклик 
деб, материалнинг унга нисбатан каттик булган бошка материаллар 
ботишига каршилик курсата олиш хусусиятига айтилади. 
Металл ва котишмаларнинг киздириб ва совуклайин ишлов беришга мойиллик 
хоссалари 
технологик хоссалар 
дейилади. Асосий технологик хоссалар ишланувчанлик, 
пайвандланувчанлик, болгаланувчанлик, шунингдек куйилувчанликдан иборат. 
Металлмас материаллар 
Металлмас материалларга ёгоч, пластик массалар, резина, когоз, асбесть ва бошкалар 
киради. 
Темир – углерод котишмалари хакида тушунча (Кора металл). 
Пулат ва чуян асосий темир – углерод котишмалари хисобланади. Улар темир ва 
углерод хамда баъзи бошка элементлар (Кремний, марганец, хром, никель ва хокозо) 
котишмаларидан иборат булиб, таркибида 2% гача (углерод) С булган темир – углерод 
котишмаси 
Пулат, 
таркибида 2-4,5% гача (углерод) С булгани 
чуян
деб аталади. 
Рангли металлар 
Рангли металларга алюминий, мис, рух, калий, кургошинлар киради. 
Рангли металлар тоза холатда камдан кам кулланилади, одатда, котишма тарзида 
фойдаланилади. Рангли металларни эритиб олишда уларга хоссаларини яхшиловчи 
легирловчи кушилмалар (кремний, марганец, хром, никель, магний ва бошкалар), Рангли 
металлар ва уларнинг котишмалари , асосан, камёб, кимматбахо булади. 
2.
Пулат, уларнинг турлари ва хоссалари? 
Бу материалсиз техника хозирги кундаги юкори мавкеига эришмаган буларди. Бунга 
сабаб, пулатнинг мустахкамлиги, динамик юкламаларга бардошлиги, куйилиш, 
болгаланиш, штамплаш ва пайвандлаш кобилятига эгалиги, станокларда кайта ишланишга 
мойиллиги, арзонлиги ва муллигидир. 
Пулатларда углерод микдори 1,5 % гача булса, конструкцион пулатларда эса 0,7 % 
дан ортмайди. Саноатда ст. 3, ст. 5, ст 10, ст. 20, ст. 25, ст. 30, ст. 35, ст. 40, ст. 45 пулат 
маркалари ишлатилади.
Пулатларнинг физик хоссалари куйидагича: 

зичлиги
ρ=7790…7900 кг/м3 

эриш температураси
tэр=1400…1500 К; 

иссиклик утказувчанлиги 
λ=46,5…58,2 Вт/м.К; 

солиштирма иссиклик сигими
ср=0,454 кЖ/кг К; 

Чизикли кенгайиш коэффеиценти
χ=(11,7…12,3).10-6 1/К. 

Download 392,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish