Тайёрланиш учун саволлар



Download 392,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet17/41
Sana16.03.2022
Hajmi392,25 Kb.
#498677
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   41
Bog'liq
Тайёрланиш учун саволлар жавоблари билан бирга (1)

20. 
Кимёдан маълумотлар
Кимё
– 
табиий ва сунъий моддаларнинг хоссаларини, улар таркибининг узгариши туфайли 
янги моддалар хосил булиш жараёнини ургатувчи фандир. 
Атом
– 
мусбат зарядланган ядро ва унинг атрофида харакатланадиган электронлардан 
ташкил топган электронейтрал заррача. 
Ядро зарядлари бир хил булган атомларнинг муайян тури 
кимёвий элемент
деб аталади. 
Атомнинг нисбий массаси 
деб, берилган элемент атомини уртача массасини С атом 
массасининг ун иккидан бир кисмига тенг булган катталикка айтилади. С элементи баркарор 
булганлиги учун хам нисбий атом массасини хисоблашда танланган. 
Ядро зарядлари бир хил , массаси жихатдан фарк килувчи атомлар
 
изотоплар 
дейилади. 
Таркиби бир хил элемент атомларида ташкил топган моддалар 
оддий моддалар
деб 
аталади. 
Хар хил элементлар атомидан ташкил топган моддалар 
мураккаб моддалар
деб аталади. 
Бир хил кимёвий элементнинг хоссалари жихатдан бир биридан фаркланадиган икки ва 
ундан ортик оддий модда хосил килиш 
аллотропия
, бу моддаларнинг узи 
аллотропик шакл 
урганишлар
деб аталади. 
Моддалар таркибининг кимёвий элементларнинг белгилари билан ёдланиши 
кимёвий 
формула
деб аталади. 
11 


Валентлик
бирон кимёвий элемент атомининг бошка элемент атомларидан муайян 
сондагисини бириктириб олиш хоссасидир. 
Моддаларнинг таркиби узгармасдан содир буладиган ходисалар 
физик узгаришлар
дейилади. 
Моддаларнинг таркиби узгариши билан содир буладиган ходисалар 

Download 392,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish