Тайёрланиш учун саволлар


Легирловчи кушимчалар таъсири



Download 392,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet22/41
Sana16.03.2022
Hajmi392,25 Kb.
#498677
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   41
Bog'liq
Тайёрланиш учун саволлар жавоблари билан бирга (1)

Легирловчи кушимчалар таъсири.
Мухим легирловчи элиментларга куйидагилар 
киради: хром, никель, молибден, марганец, кремний, титан, ниобий, вольфрам, ванадий. 
Айрим холларда алюмений ва мислар хам кушимча сифатида пулатларга кушилади. 
Кимёвий таркибига кура, пулатлар углеродли ва легирланган турларга булинади. Бу 
элиментлар пулат сифатини яхшилайди ва махсус хоссали килади. 
Легирланган пулатнинг кимёвий таркиби учун ягона шартли белгилар (харф ва 
ракамлар) кабул килинган. 
Дастлабки икки ракам углероднинг уртача микдорини (конструкцион пулат учун 
фоизнинг ундан бир улуши микдорида, асбобсозлик ва зангламайдиган пулатлар учун 
фоизнинг ундан бир улуши микдорида); харфлар легирловчи элиментларни (жадвалга 
каранг); харфларнинг унг томонидаги ракамлар эса элиментларнинг уртача микдорини 
курсатади. 
 
14 


 
 
 
 
 
 
 
I-
жадвал 
Пулат компонентларининг шартли белгилари 
Номи 
Шартли белгилари 
Номи 
Шартли белгилари 
Алюминий 
Ю 
Мисс 
Д 
Бор 
Р 
Молибден 
М 
Ванадий 
Ф 
Никель 
Н 
Вольфрам 
В 
Ниобий 
Б 
Кобальт 
К 
Титан 
Т 
Кремний 
С 
Углерод 
У* 
Марганец 
Г 
Хром 
Х 
У* - углеродли асбобсозлик пулатлар маркаларида. 
Масалан, 
Х18Н12М2Т
маркали пулатда 18% хром, 12% никель, 2% молибден ва 1% 
га якин титан борлигини курсатади. 
3.
Чуян, уларнинг турлари ва хоссалари? 
Темирнинг углерод ва кремний, фосфор, марганец ва олтингугурт билан куп компонентли 
котишмаси кул ранг чуян булади. 
Чуян таркибидаги углерод микдори 2,8-3,7 % булади. Бошка компонентларнинг микдори 
эса куйидагича: С= 3,0-3,6 %; Si =1,6-2,4 %; Мn=0.5-1.0 %; Р<0.8%; S<0.12%. 
Чуянларнинг физик хоссалари куйидаги маълумотлар билан характерланади: 

зичлиги
ρ=6600…7700 кг/м3 

эриш температураси
tэр=1050…1573 К; 

иссиклик утказувчанлиги 
λ=25…59 Вт/м.К; 

солиштирма иссиклик сигими
ср=0,5…4,5 кЖ/кг К; 
Чизикли кенгайиш коэффеиценти 
χ=(16,7…17,6).10-6 1/К. 
Чуянлар нархи паст ва уртача механик хоссаларга эга булганлиги учун техниканинг турли 
сохаларида кенг кулланишига олиб келди. 

Download 392,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish