ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
137
гектаридан 34 центнер, Ленин номли, «Социализм»
ва «Қизил Октябрь» колхозлари 30 ц/га; Термиз ту
-
манидаги «Октябрь 40 йиллиги» колхози 32 ц/га,
шу колхознинг Э.Норбоев ва Б.Раҳмоновлар бошчи
-
лигидаги илғор бригадалар эса гектаридан 40-45
центнердан ингичка толали пахта етиштирдилар.
Давлатга ҳаммаси бўлиб 71,2 минг тонна ингичка
толали пахта топширилди. Вилоят қишлоқ хўжали
-
гида ингичка толали пахтанинг салмоғи 20,6 фои
-
зини ташкил қилди
269
.
1966 йилда вилоятда экиладиган ингичка тола
-
ли пахтанинг асосий нави 5904-И бўлиб, 3- тип тола
берар, бу нав пахта фузарноз вилти ва қора илдиз
чириш касалликларига чидамли бўлмагани сабабли
ўрнига С-6002 нави экилди. Бу нав 2 тип тола бера
-
ди, фузариоз касаллигига чидамли бўлса-да, аммо
макроспориоз касаллигига бардош беролмади. Ви
-
лоят қишлоқ хўжалик тажриба станцияси томони
-
дан чиқарилган Т3, Т7, Т8 навлари 2 илдиз чириш
касалликларига чидамли, 5904-И навига нисбатан
анча юқори ҳосилли бўлиб, бир неча кун эрта етил
-
ганлиги билан иқтисодий фойда келтирди. Ўзбекис-
тон Пахта уруғчилиги ва селекцияси институти то
-
монидан чиқарилган С-6028, С-6029, С-6030, С-6033,
С-6034, 8022 навлари ҳам юқоридаги Т-3, Т-7, Т-8
нав ларига ўхшаб катта иқтисодий самара берди.
Шу даврда Сурхондарё вилоятида иккита элита-
уруғчилик тажриба хўжалиги бор эди. Биринчиси
Шерободдаги «Партия ХХII съезди» совхозида жой
-
лашган бўлиб, у ерда С-6002 нави, иккинчиси Тер
-
миздаги «Намуна» колхозида жойлашиб, 5904-И
нави устида иш олиб борилган.
269
Истомин М.С. Сурхондарёда ингичка толали пахтадан юқори ҳо
-
сил олиш агротехникаси. –Б.13.
Якубова Диларам Таджиевна
138
Пахтачиликнинг оғир ва серхаражат иш эканли
-
гини ҳисобга олиб, КПСС МК ва СССР Министрлар
Совети 1969 йил 13 февралда «Колхозлар, совхоз
-
лар ва давлатга қарашли бошқа қишлоқ хўжалик
корхоналари ҳамда ташкилотлари томонидан дав
-
латга сотиладиган пахтанинг харид нархини оши
-
риш тўғрисида» қарор қабул қилди. Унга кўра, пах
-
та харид нархининг 15% оширилди. Шу ҳисобига
вилоят колхозлари 1969 йилда 15 млн. сўм фойда
қилдилар
270
.
Хуллас, вилоятда пахта майдонларининг кен
-
гайиши билан бир қаторда ишга бўлган муносабат
ҳам ўзгартирилди. Марказ томонидан Ўзбекистон
қишлоқ хўжалигига жуда катта миқдорда маблағ
ажратилди. Пахтанинг харид нархлари оширилди.
Колхоз ва совхозларнинг иқтисодий қуввати орт
-
ди. Пахта теримида машиналар меҳнатидан фой
-
даланиш йўлга қўйилди. Кучли тарғибот-ташвиқот
ишларининг олиб борилиши, илғорларга турли
орден ва медаллар ҳамда юксак унвонларнинг бе
-
рилиши, моддий ва маънавий рағбатлантириш
туфайли одамларда пахта етиштиришга бўлган
қизиқиш янада кучайди. Шу билан бирга ушбу ўз
-
гаришлар бир томонлама бўлди. Асосий эътибор
фақат пахтачиликка қаратилиб, бошқа соҳаларга
унчалик аҳамият берилмади. Узоқ давом этадиган
пахта йиғим-терим ишларига ёш болалар ва талаба
-
ларнинг жалб қилиниши уларнинг ўқиши ва сало
-
матлигига салбий таъсир кўрсатди. Аста-секинлик
билан уларда пахта сиёсатига нисбатан норозилик
кайфияти уйғона бошлади.
270
Саъдуллаев С. Ўзбекистон меҳнаткашларининг пахтачиликни
янада юксалтириш учун кураши. Тарих фан. ном. учун диссертация.
–Б. 145.
Do'stlaringiz bilan baham: |