Tafakkur avlodi


ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ



Download 2,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/101
Sana06.06.2022
Hajmi2,73 Mb.
#640165
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   101
Bog'liq
Yakubova Dilorom (2)

ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ 
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
163
ри 25 тийин, 7 ноябрга 40 тийиндан ҳақ тўланди. 
1990 йилда 1 кг пахтага 25 тийин, якшанба куни 40 
тийин, 7 ноябр кунига 50 тийиндан берилди. 1991 
йилда Ўзбекистон Республикаси Президентининг 
Фармони билан қўлда терилган пахтанинг бир ки
-
лосига 40 тийиндан, машинада терилган бир тонна 
пахта учун 25 сўмдан тўланиши белгиланди. Пахта 
харид нархи 50 % га оширилди
312
.
Пахта харид нархининг оширилиши натижасида 
1990 йил 15 сентябрда Термиз туманидаги Гулбаҳор 
совхози республикада пахта топшириш мажбурия
-
тини биринчи бўлиб бажарди. Орадан бир ой ўтгач, 
Сурхондарё вилояти, 16 октябрь куни Республика 
пахтакорлари ўз мажбуриятларини бажардилар. 
Ўша йили Ўзбекистонда ҳар беш кунда 1 миллион 
тоннадан пахта топширилди. 20 октябрь ҳолатига 
кўра, Ўзбекистонда 5,5 миллион тонна пахта ҳосили 
йиғиштириб олинди. 1991 йилда Ангор туманидаги 
Октябрь 50 йиллиги колхозининг Эшбўри Алиқу
-
лов бошлиқ бригадаси гектаридан 37 центнердан 
ингичка толали пахта етиштирдилар
313
. Пахта қоғоз 
саноати марказий илмий-текшириш институти 
томонидан берилган маълумотларга кўра 1 тонна 
ўртача толали пахтадан 8620 метр, шунча миқдор
-
даги ингичка толали пахтадан 15150 метр газлама 
тўқиш мумкин экан, кейингисининг нархи 1,5-2 ба
-
робар юқори юради
314
.
Сурхондарё вилоятидаги «Гулбаҳор» совхози 
қайта қуриш ва мустақилликка эришиш даврида 
312
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 507-фонд, 1-рўйхат, 81-иш, 
35-варақ.
313
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 507-фонд, 1-рўйхат, 89-иш, 
69-варақ. 
314
Жўрақулов Б., ва бошқалар. Ингичка толали пахтадан юқори 
ҳосил олиш агротехникаси. –Б. 6.


Якубова Диларам Таджиевна
164
Республиканинг энг илғор пахтачилик хўжалигига 
айланди. 1986-1991 йилларда хўжалик пахта топ
-
шириш режасини вилоят ва республикада биринчи 
бўлиб бажарар, пахтанинг асосий қисмини маши
-
нада териб, четдан ёрдамчи олмайдиган даражага 
етди. Совхоз пахтадан олинадиган даромадни оши
-
риш мақсадида «тегирмон» усулини қўллаб, пахта
-
ни заводга топширмай, хўжаликнинг ўзида тоза
-
лашга эришди. Бу усул 1990-1991 йилларда бутун 
республикада оммалаштирилган ва оммавий ахбо
-
рот воситалари орқали тез-тез тилга олинган эди.
Ўзбекистон ёғ-мой саноати 1990 йили қарийб 0,3 
млн тонна ёғи, 1 млн тоннадан зиёд шрот (тахта, 
кунжара) олди. Шелухаси эса моллар учун тўйимли 
озуқа ҳисобланади. Пахтадан олинадиган маҳсулот
-
лардан фойдаланмайдиган халқ хўжалигининг би
-
рон бир тармоғини топиш қийин. Шунинг учун ҳам 
у мамлакатимиз иқтисодиётида металл, ёнилғи ва 
дон сингари жуда катта аҳамиятга эга бўлган ашё 
ҳисобланади
315
.
Хуллас, 1971-1991 йиллар оралиғида вилоятда 
пахта етиштириш ҳажми кўпайди. Суғориладиган 
ерларнинг 65 % пахтачиликка берилди. Бироқ, бу 
йилларда Ўзбекистон қишлоқхўжалигини ривож-
лантириш стратегияси чинакам ислоҳотчилик маз
-
мунига эга бўлмади. Муаммодан қутилишнинг бир
-
дан-бир йўли янги ислоҳотларни амалга ошириш, 
инсонларнинг ерга бўлган муносабатини қатъиян 
ўзгартиришдан иборат эди.Афсуски, бу ислоҳот
-
ларни амалга оширишда мустабид тузум сиёсати 
тўсқинлик қиларди. 
315 
Жўрақулов Б., ва бошқалар. Ингичка толали пахтадан юқори ҳо
-
сил олиш агротехникаси. –Б. 5.



Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish