ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
117
вомида пахта ҳосилдорлиги 33 центнердан 42 цент
-
нерга кўтарилди. Ҳосилдорлик 1962 йилги 11 минг
тоннадан 1970 йили 13400, 1972 йилда 15000 тон
-
нага кўтарилди. 1974 йилда колхозда 60 та пахта
терим машинаси ишлатилган
213
.
«Коммунизм» колхози янги ерларни ўзлашти
-
риш ва ундан деҳқончиликда фойдаланиш учун 550
минг сўм сарфлади. 1972 йилнинг ўзида бир ярим
миллион сўм (1961 йилги қиймат бўйича) соф да
-
ромад олди. Хўжалик аъзоларининг даромади ҳам
ортди. Колхозчиларга ҳар ойига ўрта ҳисобда 180
сўмдан, механизаторларга 240 сўмдан пул тўлаб бо
-
рилди. Колхоз даромадлари ҳисобидан мактаблар,
спорт иншоотлари, клублар қурилди. Бу ўша давр
-
да нафақат республика, балки Иттифоқ бўйича ҳам
жуда яхши кўрсаткич эди
214
.
1954 йилда Жарқўрғон туманидаги «Меҳнат-
Роҳат» колхозида 1015 гектар ерга пахта экилиб,
гектаридан 27,3 центнердан ҳосил олинган. Янги
ерларни ўзлаштириш ҳисобига 1958 йилда 1900
гектар ерга пахта экилди ва 5706 тонна ҳосил олин
-
ди, ҳосилдорлик гектарига 30 центнерни ташкил
қилди. Даромад 35 миллион сўмни ташкил қилди
215
.
Бу хизматлари учун унга колхоз раиси Норали Бой
-
муродовга Социалистик Меҳнат Қаҳрамони унвони
берилди
216
.
1950 йилда Ангор туманида «Қизил Карвон»,
«Қизил Юлдуз», «Октябрь 25 йиллиги», «Деҳқон
213
Омонов Б., Пўлатов Й., Бобоқулов Қ. «Коммунизм» колхози юк
-
салишда. Илғор тажриба минбари. –Тошкент, 1974. –Б. 5-9.
214
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 45-фонд, 2-рўйхат, 23-иш,
34-варақ.
215
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 45-фонд, 2-рўйхат, 30-иш,
91-варақ.
216
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 45-фонд, 2-рўйхат, 42-иш,
57-варақ.
Якубова Диларам Таджиевна
118
бирлашув» колхозлари бирлашиб, уларга Маматқул
Азизов (1908-1985) бошчилик қилади. Бирлашган
хўжаликка «Қизил Юлдуз» номи берилади. 1953
йилда 1490 гектар ерга ингичка толали пахта эки
-
либ, гектаридан 35 центнердан ҳосил олинади. Кол
-
хоз М.Азизов раислигида 1952 йилда 13 млн. сўм,
1957 йилда эса, 28 млн. сўм даромад қилди. 1957
йил 11 январда СССР Олий Совети Президиуми Фар
-
мони билан колхоз раиси М.Азизовга Социалистик
Меҳнат Қаҳрамони унвони берилди.
КПСС МҚнинг 1953 йил сентябрь пленумида
«СССР қишлоқ хўжалигининг кейинги ривожлани
-
ши бўйича чоралар ҳақида»ги махсус қарори қабул
қилинди
217
. Пленумнинг қўшимча қарорида кела
-
жакда янги ерларни ўзлаштириш 109 минг гектар
-
га, пахта ҳосилини эса 329 минг тоннага ошириш
кўзда тутилди. Ушбу қарор бўйича 1953 йил 23-24
ноябрда Ўзбекистон КП Сурхондарё вилояти қўми
-
тасининг пленуми бўлиб ўтди. Пленум 1954 йилдан
пахта экин майдонларини 66800 гектаргача, ҳосил
-
дорликни эса 167900 тоннага етказишни мақсад
қилиб қўйд
218
. Белгиланган режани бажариш учун
Шеробод даштининг Таллимарон ва Бешқўтон мас
-
сивларидаги янги ерларни ўзлаштиришга жиддий
киришилди.
Бешқўтонда пахта экиш учун илк ҳаракат 1932
йилда бошланган эди. Ўшанда Бешқўтонда колхоз
ташкил этилиб, шўрҳок ерларнинг 40 гектарига
пахта экилган эди. Лекин экиннинг ҳаммаси нобуд
бўлди. 1933 йилда 52 гектар ерга пахта экилди.
Шундан 15 гектаридан ҳосил олинди. Афсуски, ҳо
-
217
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви, 1-фонд,
12- рўйхат, 23-иш, 120-варақ.
218
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви, 1-фонд,
13-рўйхат, 10-иш, 17-20-варақлар.
Do'stlaringiz bilan baham: |