Tadqiqotning zamonaviy fizik-kimyoviy usullari fanidan yakuniy nazorat savollari


Tadqiqotning zamonaviy fizik-kimyoviy usullari fanidan yakuniy nazorat savollari



Download 0,49 Mb.
bet4/11
Sana23.02.2022
Hajmi0,49 Mb.
#164841
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Tadqiqotning zamonaviy fizik

Tadqiqotning zamonaviy fizik-kimyoviy usullari fanidan yakuniy nazorat savollari
Variant
1. To`lqinlarni tavsiflovchi kattaliklarni izohlang.
2. Tomonlar orasidagi burchak doimiylik qonuni nimani tushuntiradi?
3. Fizikaviy tadqiqot usullari uch turkumga bo‘linadi, bu qaysi turkumlar?
4. Molekulyar refraksiya nimani anglatadi?
5. C3H7NO2 tarkibli modda berilgan. Uning UB spektrida max=280 nm yutilish maksimumi kuzatiladi. PMR spektrida uchta signallar δ 1,1 (triplet), 1,9 (multiplet), 4,35 (triplet) m.x. maydonlarda 3:2:2 nisbatlarida rezonanslashadi. IK spektrida = 1385, 1520, 1465, 1480, 2970 sm-1 tebranish chastotalari bo‘lsa, moddaning tuzilishini aniqlang.

Kafedra mudiri__________________________ Fan o`qituvchisi___________________


1.
Ариқ сувидаги тўлқинлар узунлиги унча катта бўлмаган ҳолда - океан ва денгизлар юзасидаги тўлқинлар узунлиги эса бир неча ўн метрга етади. Тўлқин тарқалаётган жойдан сал нарироқда бир нуқтани белгилаб, шу нуқтадан бир секундда ўтган баландликлар ёки чуқурликлар (бошқача қилиб айтганда тебранишлар) сонини аниқлаш билан частота сонини аниқлаш мумкин. Тўлқин частотаси  (ню) нинг частота бирлиги қилиб герц қабул қилинган, бир герц секунддаги бир тебранишдир.
Тўлқин тезлиги (С), узунлиги () ва частотаси () орасида ўзаро боғланиш мавжуд бўлиб, боғланиш қуйидаги формула билан ифодаланади.
ёки С= (1)
Ёруғлик ва электромагнит тўлқинлар учун С ўзгармас катталик (С300000 кмсек.). Демак, биринчи тенгламанинг чап томони ўзгармаслиги ҳисобга олинса,  билан  ўртасидаги боғланиш келиб чиқади. Бу тенгламага мувофиқ тўлқин узунлиги ва частотаси тескари мутаносибликда бўлиб,  ошса  камаяди.
Ёруғлик кўзга кўринадиган нур. Бундан ташқари инсон кўзи сезмайдиган рентген, ультрабинафша, инфрақизил ва радиотўлқинлар мавжуд. Нурларнинг барча турлари электромагнит тўлқинлар деб номланади. Турли хил нурлар тўлқин узунликларининг ортиб бориши тартибида жойлаштирилса, электромагнит спектр ҳосил бўлади. Демак, спектр тўлқин узунликлар ёки тебраниш частоталари бўйича (яъни, энергияси бўйича) электромагнит нурланишларнинг миқдорий тақсимланишидир.
3. Амалиётда кенг миқёсда ишлатиладиган физикавий усул-ларнинг назарий асослари ва ишлатиш имкониятларини эътиборга олиб қуйидаги туркумларга бўлиш мумкин: оптик спектроскопия, радиоспектроскопия, дифракцияли усуллар ва ионизацияли усуллар.
Оптик спектроскопиянинг бир қанча турлари мавжуд бўлиб, уларга ультрабинафша (УБ), инфрақизил (ИҚ) спектроскопиялари, атом-абсорбцияли (ютилиш) спектроскопия, оптик бурилиш дисперсияси (ОБД) ва айланма дихроизм (АД) ларни мисол қилиб кўрсатиш мумкин.
Радиоспектроскопия турларига - ядровий магнит резонанс (ЯМР) ва электрон парамагнит резонанс (ЭПР) ларни кўрсатиш мумкин.
Ионизацияли усулларга - масс-спектрометрия турини кўрсатиш мумкин ва ушбу услубда асосан органик моддалар, табиий бирикмалар ва уларнинг ҳосилаларининг тузилишини аниқлашда самарали натижаларни олиш мумкин. Анорганик моддаларнинг тузилишини аниқлашда эса юқори ҳароратли масс-спектрометрия туридан фойдаланилади.
Юқорида баён этилган физикавий усуллар моддаларнинг тузилиши ва ҳосилалари бўйича берган маълумотлари билан бир-биридан фарқ қиладилар ва бу усуллардан биргаликда фoйдaлaнилдaгина модда тyзилиши ҳақидa тўлиқ маълумотларни олиш мумкин.
4. Молекулярная рефракция (мольная рефракция) — мера электронной поляризуемости вещества, она имеет размерность объёма, по порядку величины совпадает с объёмом всех молекул в граммолекуле. Из этого следует, что порядок величины R должен совпадать с поправкой на объем в уравнении Ван-дер-Ваальса, что подтверждается значениями этих величин, полученными во время опытов. Связывает молекулярную поляризуемость вещества с его показателем преломления n:
{\displaystyle R_{M}={\frac {(n^{2}-1)}{(n^{2}+2)}}{\frac {M}{\rho }},}
где M — молекулярная масса вещества, а ρ — его плотность.



Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish