Tadqiqotning zamonaviy fizik-kimyoviy usullari fanidan yakuniy nazorat savollari


Tadqiqotning zamonaviy fizik-kimyoviy usullari fanidan yakuniy nazorat savollari



Download 0,49 Mb.
bet8/11
Sana23.02.2022
Hajmi0,49 Mb.
#164841
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Tadqiqotning zamonaviy fizik

Tadqiqotning zamonaviy fizik-kimyoviy usullari fanidan yakuniy nazorat savollari
Variant
1. Sindirish ko‘rsatgichi deganda nimani tushunasiz?
2. Elektromagnit nurlarning energiyasi qanday kattaliklar bilan belgilanadi?
3. UB spektroskopiyasi yordamida moddaning tuzilishi haqida qanday ma’lumotlar olinadi?
4. Valent tebranish chastotalarining yuqori va quyi chastotali sohaga siljishi nima bilan tushuntiriladi?
5. C7H10O2 tarkibli moddaning UB spektrida 200 nm dan yuqorida yutilish kuzatilmaydi. Uning PMR spektrida 3:6:1 nisbatdagi δ 1,2 (dublet), 3,25 (singlet), 4,7 (kvadruplet) m.h. da uchta signal qayd qilingan. Shu moddaning IQ spektrida = 1410 (o‘rta), 1490 (kuchsiz), 2930, 3000 (o‘rta) sm-1 sohalaridagi tebranish chastotalari qayd qilindi. Modda tuzilishini izohlab bering

1. Рефрактометрик усул эритмаларнинг нур синдириш кўрсаткичини аниљлашга асосланган. Нур синдириш кўрсаткичи турлича тизимдаги рефрактометрлар ёрдамида 200С ќароратда, натрий спектрига мос тўлљин узунлигида ( =589,3 нм) аниљланади.


Замонавий рефрактометрлар оддий ёруђлик (кўзга кўринадиган нур,  =400-800 нм) да ўлчанганда ќам D натрий спектрига мос бўлган нур синдириш кўрсаткичини аниљлаш имконини беради. Нормал шароитда аниљланган нур синдириш кўрсаткичи -   билан белгиланади.
Нур манбаидан тарљалган нур бир муќитдан иккинчи муќитга ўтишда йўналишини ўзгартиради (синади). Иккинчи муќитнинг нур тушган нуљтасидан, муќит юзасига перпендикуляр чизиљ ўтказилиб, иккинчи муќит юзасига тенг масофаларда параллел чизиљлар тортилса, гипотенузалари тушган ва синган нурлардан иборат иккита тўђри бурчакли учбурчак ќосил бўлиб,   - бурчак тушиш бурчаги  - бурчак эса синиш бурчаги дейилади (Расм 14)

Нур синдириш кўрсаткичи нурнинг ќаводаги тарљалиш тезлигининг, унинг текширилувчи эритмадаги тезлигига нисбати ёки тушиш бурчаги синусининг синиш бурчаги синусига нисбати билан ифодаланади.


;

Тушиш бурчаги ( ) синиш бурчаги ( ) дан кичик бўлганлиги учун, BA>CD бўлиб,   бўлади. Шунинг учун нур синдириш кўрсаткичи бирдан катта љийматдан иборат.
Масалан, 200С ќароратда тозаланган сувнинг нур синдириш кўрсаткичи 1,3330 га тенг.
Нур синдириш кўрсаткичининг мутлоє ва нисбий љийматлари мавжуд. Мутлоє нур синдириш кўрсаткичи эритманинг вакуумга нисбатан нур синдириш кўрсаткичи. Нисбий нур синдириш кўрсаткичи эса эритманинг ќавога нисбатан нур синдириш кўрсаткичи. Амалда аниљланувчи эритманинг ќавога нисбатан ўлчанган нур синдириш кўрсаткичидан фойдаланилади.
Эритманинг нур синдириш кўрсаткичи аниљланувчи модданинг табиатига, эритма концентрациясига, синаётган нурнинг тўлљин узунлигига, нур синдириш кўрсаткичи ўлчанаётган рефрактометр турига, эритувчининг табиатига, ќароратга ва бошља бир љанча омилларга бођлиљ. Амалда фармацевтик таќлилда Аббе туридаги рефрактометрлардан фойдаланилиб, бу ускуна ёрдамида натрий спектри тўлљин узунлиги - D даги ( =589,3 нм) нур синдириш кўрсаткичи ўлчанади.
Аниљлаш ќарорати 20 0,50С дан иборат бўлиб, нормал ќароратдан бошља ќароратда ўлчанган нур синдириш кўрсаткичи формула орљали нормал ќароратга ўтказилади.

2. Нурланиш деб энергияни нур чиқарувчи жисмдан ютулувчига узатилишига айтилади. Физикавий таъриф билан айтилганда оптик нурлар электромагнит тўлқинларидир. Атрофимиздаги хар қандай жисмлар харорати абсолют нолдан юқори бўлганда электромагнит тўлқинларни тарқатади. Бу жараѐн ўзида йиѓилган энергияларни тарқатиш даврида давом этади. Электромагнит тўлқинларининг умумий спектрида оптик нурларнинг қисми жуда кичикдир (1.1-расм). 1.1-расм. Электромагнит тўлқинларининг умумий спектри. 1.1.-расмдан кўриниб турибдики, тўлқин узунлиги 1 нм дан 1 мм гача бўлган қисми бу оптик нурлардир. Тўлқин узунлиги 1 нм дан 380 нм гача қисми ультрабинафша нурларни, 380 нм дан 760 нм гача қисми кўринувчи нурларни, 760 нм 1 мм гача қисми инфрақизил нурларни, 760 нм 1 мм гача қисми инфрақизил нурларни ташкил этади. Келтирилган рақамлардан кўриниб турибдики, кўринувчи нурлар оптик нурларнинг жуда кичик қисмини ташкил этади. Лекин шуни таъкидлаб ўтиш керакки, бу кўринувчи нурлар инсоннинг хаѐт фаолиятида жуда катта роль ўйнайди, яъни борлиқда турган жойини аниқлайди, харакатда бўлади, рангларни фарқлайди, технологик жараѐнларда иштирок этади. Инсоният учун керакли бўлган ўсимлик ва хайвонот 6 оламидан олинадиган ейиш махсулотлари, энергетика ресурслари (кўмир, нефть, газ ва х.кз.) булар хаммаси кўринувчи қуѐш нурларининг таъсирини махсулидир. 1.1-расмнинг пастки қисмида қуѐш нурларининг эгри чизиқлари ва унинг кўринувчи қисми кўрсатилган. Бизни ўраб турган борлиқда оптик нурлар майдони доимо мавжуд бўлиб, бу майдонни таъсири нурларнинг энергиясига боѓлиқдир. Энергия қиймати W тўлқин узунлигига боѓлиқ бўлиб, у қуйидаги формула билан аниқланади, (1.1)hc W бунда: h - планк доимийси, 6,62·10-34 Дж· сек; с – ѐруѓлик тезлиги, 3 · 1010 см· сек-1 ; - тўлқин узунлиги, нм Ёруѓлик тезлиги С= эканлигини инобатга олиб, (1.1) формулани · қуйидагича ѐзиш мумкин: W=h , (1.2) бунда - нур частотаси, гц. Амалиѐтда кўпроқ оптик нурларнинг қиймати нурлар оқими Ф ѐки нурлар қуввати билан аниқланади ва Вт билан ўлчанади. § 1.2. Оптик нурларни олиниши ва уларнинг энергияси
3. UB spektrlar yordamida
• Ikki xil moddaning o’xshashlik va farqlarini aniqlash;
• Molekulada vodorod bog’i borligini bilish (bataxrom siljish kuzatiladi);
• Benzol halqasidagi o’rinbosarlar o’rnini aniqlash;
• Sis- va trans-izomerlarni bir-biridan farqlash mumkin.
4. Молекуляр спектроскопияда молекуланинг нормал тебраниши натижасида кимёвий боғларнинг узунлиги ўзгариб, бу боғлар орасидаги бурчак кам ўзгарса, бундай тебраниш турларига валент тебранишлар деб айтилади ва  (ню) ҳарфи билан белгиланади.
Агар нормал тебраниш натижасида валент боғлар орасидаги бурчак ўзгариб, бу боғлар узунлиги ўзгармаса, бундай тебраниш турлари деформацияли тебраниш бўлиб уни  (дельта) ҳарфи билан белгиланади. Валент тебранишлар симметрик (s) ва ассимметрик (as) турларига бўлиниб, биринчи тебраниш натижасида кимёвий боғлар узунлиги узаяди, иккинчисида эса қисқариш ҳолати кузатилади.
Масалан, сув молекуласини кўрсак, чизиқли тузилишга эга бўлганлиги учун, тебраниш частотаси сони 3N-63. 3-69-63 та бўлади.

а - О-Н гурухининг симметрик валент тебраниши (s3652 см-1); б - О-Н гурухининг асимметрик валент тебраниши (as3756см-1);
в - Н-О-Н молекуланинг деформацияли тебраниши (1596 см-1)

Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish