Tabiiy tolalar va matoga ishlov berish


Собиц СССР патент цонунчилигининг ўзига хос хусусияти тўлигича ўша даврда амал цилган ижтимоий ҳурилма моҳияти билан белгиланган



Download 7,05 Mb.
bet96/137
Sana27.04.2022
Hajmi7,05 Mb.
#585649
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   137
Bog'liq
УМК Патентшунослик

Собиц СССР патент цонунчилигининг ўзига хос хусусияти тўлигича ўша даврда амал цилган ижтимоий ҳурилма моҳияти билан белгиланган. Жиддий қилиб айтганда, ихтиролар, саноат намуналари ва бошқа объектларни муҳофаза қилиш соҳасидаги совет қонунчилигини патент қонунчилиги деб номлаш мумкин эмас, сабаби у СССР фуқароларига патент берилишини кўзда тутмаган эди. Бироқ, шунга қарамасдан "патент" атамаси СССРда кенг қўлланилган. Масалан, ҳар бир илмий-тадқиқот ёки итттлаб чиқариш ташкилотида патент бўлимлари амал қиларди, ўқув юртларида патентшунослик фани бўйича машғулотлар ўтказиларди, патентшунос мутахассислар тайёрланарди ва ҳоказо.
Патент тизимига 1919 йил 30 июнида Совет Иттифоқининг "Ихтиролар тўгрисида Низом” декрети қабул қилинганда асос солинган. Мазкур декретга мувофиқ янги муҳофаза ҳужжати - ихтиро учун муаллифлик гувоҳномаси киритилганди. Декретнинг моҳияти шундан иборат бўлганки, ҳар бир ихтиро халқ мулки ҳисобланган ва нашр қилингандан кейин давлат ташкилотларида умумий фойдаланишга ўтган. Бунда муаллифга давлат томонидан белгиланадиган ихтиронинг муҳимлигига кўра муаллифлик мукофотини тўлаш кафолатланарди.
Янги ицтисодий сиёсат (ЯИС)га ўтиш билан боғлиқ равишда СССР ЦИК ва СНКнинг 1924 йил 12 сентябридаги "Ихтиролар учун патентлар тўгрисида”ги қарорини ушбу тамойиллардан бир оз четга чиқиш деб ҳисоблаш мумкин. Бу қарор ишчи ва хизматчиларнинг ўз ихтироларига ҳуқуқларининг ҳимояланишини белгилаб, уларга ихтиролари учун патентлар олиттт имконини берди. Ушбу қарор моҳиятига кўра 1931 йил 9 апрелдаги 'Ихтиролар ва техник такомиллаштиришлар тўгрисидаги Низом” билан бекор қилинган бўлиб, унда "ихтиро учун мутлақ ҳуқуқни бериш йўли билан ихтирочи манфаатларини муҳофаза қилган олдинги патент қонунчилиги илғор ихтирочилар - ижтимоий тузум қурувчиларининг интилишларига энди мос келмайди", деб таъкидланганди.

Download 7,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   137




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish