Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

ГТИ даги характерли авариялар: 
1. Тўғон тешилиши - тўғон танасида кичкина тешик ҳосил бўлиши. 
2. Тўғоннинг бузилиши. 
3. Тўғоннинг ювилиб кетиши. 
Кўлами ва характери қандайлигига қараб

1. Тўғон бузилгандаги тошқин - сувнинг бир қисми тўғондан ўтиб кетиши. 
2. Сув босиши - худуднинг аста-секин сув остида қолиши. 
3. Ҳалокатли сув босиши - тўғон бузилиб, уни уриб кетган сув худудни шиддат 
билан тез қоплаб кетиши ва тошқин содир бўлиши мумкин. 
Шикастловчи омиллар ва кўрсатгичлар

1. Тўғонни уриб кетган тўлқиннинг баландлиги - 2-20 тезлиги 3-100 км/соат. 
2. Тўғонни уриб кетган тўлқин чўқиси ва олд томонинг етиб келиш вақти 
(тўлқин тезлигига ва жойнинг қанча оралиқда эканига қараб). 
3. Сув босиш зонасининг чегаралари (ер юзаси релефи қандайлигига қараб). 


- 28 - 
4. Сув босишининг максимал ва амалдаги чуқурлиги релефнинг қандайлигига, 
тўғонни уриб кетган тўлқиннинг баландлиги қандайлигига қараб). 
5.Сув босиш қанча давом этиши (бир неча соатдан бир неча кеча-кундузгача). 
Ҳалокатли сув босишнинг шикастловчи омиллари ва параметрлари сув 
омборининг ўлчамларига, тўғоннинг баландлигига, уриб кетган тўлқиннинг 
тезлиги ва баландлигига, ер юзаси қандайлигига ва бошқа шароитларга боғлик, 
бўлади. 
Сув босиш зонаси - худуднинг ГТИга туташ ва сув тагида қолиши мумкин 
бўлган қисми. 
Гидротехника иншоотини муҳофаза қилиш чораларн: 
1. ГТИ ни лойиҳалаш ва қуришда хатоликларга йўл қўймаслик 
2 ГТИ дан тўғри фойдаланиш. 
3 ГТИ даги белгиланган тадбирларни ва таъмирлаш ишларини вақтида 
бажариш. 
4. Қирғоқни маҳкамлаш ва иншоот тубини махкамлаш ишларини ўтказиш. 
5. Сув чиқаришни вақтга мувофиқ қайта тақсимлаш йўли билан сувнинг 
максимал захирасини ва максимал сарфланишини камайтириш. 
6. Қўшимча сув омборлари ѐрдамида тошқин сувлар оқимини тартибга солиб 
туриш. 
7. ГТИ аҳволини доимо кузатиб туриш (ускуна-жиҳозлар ва юксак малакали 
мутахассислар ѐрдамида). 
8. ФВДТ таркибига кирувчи функционал кичик тизимлари ва органларини 
соҳага алоқали фаолиятини тизимли назорат қилиб туриш. 
9. ГТИ зонасини чет кишилар киришидан ишончли қўриқлаш. 
10. Фалокатларга олиб келадиган ноқулай омиллар бўлиши эҳтимолини 
олдиндан айтиш тахминларини тузиш учун гидрометеорологик шароитни 
мунтазам кузатиб бориш. 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish