Т р. Мавзулар Соат



Download 229,92 Kb.
bet47/60
Sana23.06.2022
Hajmi229,92 Kb.
#695207
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   60
Bog'liq
Ёзиев Л Ҳ Интродукция назарияси ва амалиёти

Эльдор қарағайи (Pinus eldarica). Учламчи даврдан қолган реликт дарахт. Тез ўсади, 10 ёшли дарахтларнинг бўйи 5-6 м га етади.
Шарқ саври (Platycladus orientalis). Хитой ва Кореяда табиий равишда ўсади. Ўрта мўътадил иқлимни хуш кўради. Айни пайтда бутун дунё бўйлаб маданий ҳолда кенг тарқалган. Бўйи 8‒10 м, қулай шароитда 18 м гача етадиган, манзарали боғдорчиликда кенг тарқалган дарахт ёки бута.
Ғарб туяси (Thuja occidentalis). Табиий ҳолда Шимолий Американинг шарқий районларида ўсади. Республикада кўкаламзоштириш мақсадида кенг қўлланилади.
Метасеквойя (Metasequoia glyptostroboides). Марказий Хитойда ўсади. Юксак манзарали, бўйи 35 м, танасининг диаметри 2 м га етадиган улкан дарахт.
Таксодий, ботқоқ сарвиси (Taxodium distichum). Табиий ҳолда Шимолий Американинг жануби­шарқида, сокин оқувчи дарё қирғоқлари ва ботқоқликларда ўсади. Нинабарглари тўкиладиган, бўйи 30‒36 м га етадиган дарахт.
Мевадор зарнаб (Taxus baccata). Табиий ҳолда Европанинг иссиқ ҳудудларида ўсади. Секин ривожланадиган ва жуда узоқ яшайдиган ўсимлик. Табиий ареалида 4000 йилгача яшайди. Жуда манзарали.


ЯПРОҚЛИ ДАРАХТЛАР
Оддий эман (Quercus robur). Шимолий ярим шарда кенг тарқалган. Юксак манзарали, муҳитнинг нохуш омилларига бардошли, узоқ умр кўрадиган дарахт.
Каштанбаргли эман (Quercus castaneifolia). Табиий ҳолда Озарбайжон ва Эроннинг шимолида тарқалган. Бўйи 25‒40 м га, танаси тик, диаметри 160 см га етадиган, жуда манзарали дарахт.
Ленкоран альбицияси (Albizia julibrissin). Табиий ареали анча кенг – олд, шарқий ва жануби-шарқий Осиёда тарқалган. Баландлиги 6‒9 (16 м гача), шох-шаббасининг эни 6­7 м га етади, сийрак, соябон кўринишдаги дарахт.
Канада багрянниги (Cercis canadensis). Табиий ҳолда бутун Шимолий Америкада тарқалган. Бўйи 5‒10 (18) м га етадиган кичик дарахт, шох-шаббаси доира, оч-яшил рангдаги барглари силлиқ, ялтироқ ва овал шаклида.
Ажойиб катальпа (Catalpa speciosa) ва бигнониясимон катальпа (Catalpa bignonioides) – тез ўсувчи йирик дарахт, бўйи 25‒30 м га етади. Шох-шаббаси ёйилиб ўсади, барглари жуда йирик оч-яшил рангда.

Download 229,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish