T o s h k e n t «vektor-press»

maktab,  maqsad
 kabi  so'zlarning 
yozilishini  m u stah kam lash   uchun  «Mening  Vatanim» 
she’ri  m atn id a n   foydalanib,  ko'rsatish  diktanti  yozdirish 
m um kin.
Bizlar yosh  avlod,
Yashaymiz  hur,  shod.
M ehnat-la  obod,
Mening  Vatanim.
9

---

Bunda 
m atn 
ifodali 
o ‘qib 
berilgach, 
savol-javob 
yordam ida  o'quvchilar 
avlod,  shod,  obod
  so'zlarining 
oxirida  kelgan 
«d»
  undoshi  o'rniga  uning  jarangsiz  jufti 
bo'lgan 
«г»
  talaffuz  qilinishini,  a m m o   yozuvda 
«d»
  harfi 
bilan  yozilishini  aytib,  tekshirish  yo'lini  (bunday  so'zlar 
oxirida  qaysi  h a rf   yozilishini  aniqlash  uchun  shu  so'zga 
unli  qo‘shib  o'qilishi  kerakligini)  eslaydilar.  Masalan: 
avlod — avlodi,  sliod — shodon,  obod — obodon
  kabi.  Ish 
quyidagi  tartibda  davom  ettiriladi.
So'z  oxirida  kelgan  jarangli  undosh  o'rniga  uning 
jarangsiz jufti  eshitiladigan  so'zlarning  yozilishini  m ustah- 
kam lash 
m aqsadida 
ko'rsatish 
d ikta n tin in g  
ikkinchi 
usulidan  ham   foydalanish  m um kin.  Bunda  m atn  to'liq 
yozilmay,  balki  o'rganilishi  lozim  bo'lgan  mavzuga  doir 
so'zlargina 
(shod,  avlod,  obod)
  yoziladi.
O'qituvchi  «Mening  Vatanim»  she’ri  m atn in i  bir  m arta 
ifodali  o'qib  beradi.  So'ng  o'quvchilarga  o'qitib  so'z- 
latadi.  Matndagi 
shod,  avlod,  obod
  so'zlarini  doskaga 
yozadi.  Doskadagi  so'zlar  ikki-uch  o'quvchiga  o'qitilgach, 
suhbat  yordam ida  o'quvchilar  shu  so'zlarning  aytilishi 
va  imlosini,  so'zlarning  oxirida  qanday  h a rf   yozilishini 
tekshirish  yo'lini  tushuntiradilar  yoki  o'qituvchining  o'zi 
tushuntirib  beradi.  S hundan  so'ng  doskadagi  so'zlar  parda 
bilan  berkitib  qo'yiladi  va  aytib  yozdiriladi.  Shu  so'zlar 
yozib  bo'lingach,  yozuv  taxtasidagi  so'zlar  ko'rsatiladi, 
o'quvchilar  yozganlarini  tekshiradilar.
Ko'rsatish  d iktantini  o'tkazish  uchun  m ustahkam lanishi 
ko'zda  tutilgan  mavzuga  doir  m atnn i  «Ona  tili»  yoki 
«O'qish  kitobi»dan,  shuningdek,  badiiy  adabiyotlardan 
tanlash  ham   m um kin.
M a zk ur  to 'p lam d a  ko'rsatish  diktanti  uchun  tavsiya 
etilgan  m atn la rd a n   o'qituvchi  o ‘z  o'quvchilarining  bilim 
saviyasi,  qabul  qilish  darajasiga  qarab  foydalanishi,  ayrim 
m atnlarga  ijodiy  yondashishi  ham   m um kin.
Ko'rsatish  diktanti  o'quvchilarning  ko'rish,  idrok  etish 
sezgilari  bilan  eshituv  sezgilarining  taraqqiy  etishiga 
yordam   beradi.
10

---

O ' Z   D IK T A N T   YOKI  YODDAN  Y O ZU V   D IK T A N T I
O 'z  diktant  yoki  yoddan  yozuv  boshlang'ich  sinflarning 
h a m m asida  o'tkaziladi.  Bu  diktant  turini  o'quvchilar juda 
sevib,  qiziqib  bajaradilar.  O 'z  diktant  uchun  sin f  o'quv- 
chilarining  saviyasiga  mos  kichik  bir  parcha  (yoki  biror 
she’riy  to'rtlik)  tanlanadi.  Tanlangan  m atn  doskaga  yozib 
qo'yiladi.  M atn ni  avval  o'qituvchi  o'qib  beradi.  Matndagi 
bolalar  uchun  tushunarsiz  so'zlarga  izoh  berib,  imloga 
doir  qoidalar  takrorlanadi.  Shundan  so'ng  m atn  uch- 
to'rt  bolaga  o ’qitilgach,  yod  olishlari  uchun  bir  necha 
daqiqa  vaqt  beriladi.  O'quvchilar  m atn ni  yodlab  olgach, 
doskadagi  m atn   berkitiladi.  Ular  yodlaganlari  asosida 
yozib  bo'lganlaridan  so'ng  m atn  ochiladi.  O'quvchilar 
yozganlarini 
doskadagiga 
taqqoslab 
tekshiradilar 
va 
xatosini  tuzatadilar.  D iktant  o'tkazish  usulidan  ko'rinib 
turibdiki.  m atn   aytib  yozdirilmaydi,  balki  o'quvchilar 
m atnni  yodlaydilar  va  mustaqil  yozadilar.
Shuning  uchun  ham   u  o'z  diktant  yoki  yoddan  yozuv 
diktanti  deyiladi.
O'z  diktant 
imloga  oid  m a ’lumotlarni  singdirish, 
o'quvchilarning  og'zaki  va  yozma  nutqlarini  o'stirish, 
xotiralarini  m ustahkam lashga  yordam  beradi.
«D iktantiar  to'plam i»da  yoddan  yozuv  uchun  ham  
m atn la r  berilgan.  O'rganilgan  mavzuni  m ustahkam lash 
m aqsadida  «Ona  tili»  darsligidagi  m a tn d a n   foydalanib 
o'z  d ik tant  o 'tkazilganda,  m atn n i  doskaga  yozish  shart 
emas.  O 'z  diktant  o'tkaziladigan  m a tn n i  uyda  yodlab 
kelishni  topshirish  ham   m u m k in .  O'z  diktant  yozdirishda 
o'qituvchi 
quyidagi 
qo 'shim ch a 
topshiriqlarni 
ham  
berishi  m um kin:  m atndagi  otlarning  tagiga  to'g'ri  chiziq 
chizish,  ayrim  so'zlarni  bo'g'in  ko'chirish  qoidasiga  ko'ra 
bo'laklarga  ajratib  yozish,  matndagi  fe’llarni  aniqlab, 
tagiga  ikki  chiziq  chizish  va  hokazo.  O 'z   diktant  o'quv- 
chilarga  m atn   ustida  ishlash  m alakasining  shakllanishiga 
h am   yordam  beradi  va  shu  bilan  birga  ularning  xotirasini 
m ustahkamlaydi.
n

---

TA’K ID I Y   D IK T A N T
Ta’kidiy  diktant  uchun  tanlang an   m atn ni  yozdirishdan 
oldin  o ‘quvchilarga  o ‘rganilgan  qoidalar  eslatilib,  ayrim 
so‘zlarning  yozilishi  tushuntiriladi,  sharoit  talab  qilsa, 
ayrim  so'zlarni  g ram m atik   tahlil  qilib,  um um a n,  yozish 
jarayonida  nim alarga  e ’tibor  berish  kerakligi  ta ’kidlanadi. 
Shuning  uchun  ham   m azk u r  ish  turi  t a ’kidiy  diktant 
deyiladi.  Ta’kidiy  diktant  uchun 
m atnni  «D iktantlar 
to ‘plam i»dangina  emas,  balki  «Ona  tili»,  «O'qish  kitobi» 
darsliklaridan  ham   tanlash  m um kin.  C h un ki  t a ’kidiy 
diktant  o ‘tkazishdan  bir  necha  kun  oldin  o'quvchilarga 
yozdiriladigan  m atn n i  o'qib  kelish  topshiriladi.  Bundan 
maqsad 
o'quvchilarning 
o'rgangan 
imlo 
qoidalarini 
m ustahkam lash,  und an   am alda  foydalanish  ko'nikm asini 
hosil  qilishdir.  Ta’kidiy  diktant,  m asalan,  quyidagi  matn 
asosida  o'tkazilganda,  tanlangan  m atn  bir  m arta   o'qib 
eshittiriladi.