Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров


Сага (дадимги скандинав тилида - ривоят, достон, кисса) - XIII-XIV асрларда



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

11 Сага (дадимги скандинав тилида - ривоят, достон, кисса) - XIII-XIV асрларда 
кэдимги исланд тилида ёзилган, скандинав халкдари тарихи ва даёти х,акида 
маълумот берувчи адабий асарлар.
35


ифодалай бошлаган.
Инсоният 
тарихининг 
ибтидоий 
боскичларида 
купинча 
пул вазифасини турли нарсалар, купгина халкларда эса турли 
жониворлар бажарган. Масалан, Исландияда пул вазифасида треска 
балиги, Эфиопияда туз, Перу ва Боливияда калампир, Филиппинда 
гуруч, Россияда чорва бажарган. Шунинг учун кадимги рус тилида 
скотница - хазина, скотник - хазиначи сузлари булган.
Кейинги боскичда Россия муйна пули даврини курсатиш мумкин. 
Яъни кадимги рус пулларининг номлари муйнали хдйвонлар 
номидан келиб чиккан: куна — куница (сувсар), векша — веверица 
(олмахон)лая-
Металл тангалар пайдо булиши билан улар тилда уз аксини топа 
бошлайди. Пул вазифасини турли зеб-зийнатлар - кулон, узук, 
билагузук ва х,оказолар бажара бошлайди. Уларни ифодалаш учун 
гривна — грива (буйин), золотник - тилла щуймаси, серебреник — 
кумуш куймаси каби сузлар кулланилади.
Мазкур кумуш куймаларини кичрайтириш, булиш натижасида 
полтина - такримланган, рубль — чопилган сузлари пайдо булган.
Копейка сузи XVI асрда пайдо булган, унинг шундай 
номланишининг сабаби мазкур тангадаги найза ушлаган суворий 
тасвири билан боглик.
XVII асрда рус тилида ефимка номли танга пайдо булган. Бу суз 
немис тилидан узлашган. 1518 йилда Германиянинг Иохимтале 
шахрида зарб килинган тангани Ioachimstaler деб номлашган. 
Россияда мазкур сузнинг биринчи кисми loachimmi узлаштириб, 
ефимка тангасини жорий килишган булса, бошка тилларга сузнинг 
иккинчи кисми утиб, талер шаклида, кейинчалик эса бу суздан 
доллар сузи келиб чиккан. Юкоридаги тахдиллар натижасида 
микролингвистиканинт' таркибий кисми хисобланган этимология 
сох,аси х,акидаги илмлар юзага келади.
' Аслида, 
этимология 
сох,асининг 
ривожланиши 
стоиклар 
карашлари билан боглик. Тилшунослик фанининг дастлабки 
тадкикоглар даврида тарихий манбалар тахлили тугри укиш, 
тугри талаффуз килиш тушунчалари билан боглик булган. Шунга 
кура стоиклар сузни талаффуз килиш жараёнида- уни таркибидан 
бирламчи маънони, х,озирги тил билан айтганда, бирламчи узакни
36


кидирганлар. 
Бундай хдракатлар лингвистикада этимология 
сохдсининг шаклланишига туртки булган. Шунинг учун хам 
тилшунослик ва тарих фанлари уртасидаги тадкикотлар тугрисида 
суз борганда уз-узидан этимологик тахлилларга мурожаат 
к,илинади.
Тил тарихини урганиш халк, тарихини тиклашга хам ёрдам 
беради. Бунда глоттохронология методидан фойдаланилади. Бу 
метод хакидаги тушунчалар тарих илми билан узвий богликдир.
Тарих фани учун асосий муаммо бу саналар тахлили 
масаласидир. Шунинг учун тарихчилар саналарни аниклашнинг 
объектив ва мос методларини топишга харакат килишади. Улар 
кадимий ёзма ёдгорликлар, археологик казилмаларидаги ёзув ва 
бошка ахборот берувчи белгилардан янги маълумотлар излашади. 
Лекин ёзма ёдгорликларда улар истаган белгилар мавжуд булмаса, 
фактлар улар сураган ахборотни бермаса, археологик нуктаи 
назардан янги методларга мурожаат килишга мажбур буладилар. 
Бунинг учун археологлар узлари учун керак булган сана даврини 
аниклашда радиокарбон парчаланиши даврига суянадилар. Чунки 
фанда барча тирик организмларда радиокарбон микдори бир хил 
мивдорда эканлиги исботланган. Улик организмда эса радиокарбон 
микдори аста-секинлик билан камайиб боради. Шундай килиб
«радиокарбон соат» организм жисмоний улиши билан уз хисобини 
бошлайди. Канча куп вакт утса, улик организмда шунча углерод 
микдори камайиб боради. Мазкур метод туфайли тарих сохасида 
купгина саволларга жавоб топилган.
Тил фактлари билан боглик муаммоларни хал килишда эса 
радиокарбон методини куллаб булмайди, мавжуд ёзма ёдгорликлар 
хам инсоният тарихи олдида унчалик кадимий эмас.
Америкалик тилшунос М.Сводеш шундай тил «соати»ни топди. 
Унинг методи глоттохронология12 ёки лингвостатистика методи 
деб номланади. М.Сводеш тилда шундай лексик ядро, хаётий 
зарур сузлар борки, улар жуда секин узгаради, деб таъкидлайди. 
Маълумки, лексик бирликлар жуда тез узгаради, лекин лексик ядро 
жуда секин ва бир хил тезликда узгаради. М.Сводеш ва Р. Лиз мазкур

Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish