Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров


М.Сводеш. Лексикостатистическое датирование доисторических этнических



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

13 М.Сводеш. Лексикостатистическое датирование доисторических этнических 
контактов. «Новое в лингвистике». Выпуск №1. М., 1960, с.26.
38


баъзан бир-бирини инкор килувчи тахминлар мавжуд булган. 
1952 йили рус олими Ю.В.Кнозоров майя ёзувини укиш ишлари 
билан шугуллана бошлади. Бунинг учун у кадимги испан тилини 
урганди, майя халки тарихига оид унлаб китобларни укиб чикди, 
Хитой, Миср, Месопотамия ёзув тизимларини тахдил килиб чикди. 
Шунингдек, матн бошида берилган майя календарини урганиб 
чивди. Ю.В.Кнозоров майя ёзувини иероглифик ёзув деб гахмин 
килган холда, матндаги барча белгиларни таснифлаб чивди. 
Масалан, дехкончиликка оид сузлар, усимликлар, сув, хайвонлар 
номини ифодаловчи сузлар гурухларини фарклади.
Ю.В.Кнозоров 
кандай 
килиб 
майя 
белгиларини 
укиб 
чикканлигига бир мисол келтирамиз: экмоц белгиси маълум, 
кейинги белги нотаниш. Мазкур белги «маккажухори» сузини 
ифодалайди деб тахмин килинди. Нима учун айнан маккажухори?
Биринчидан, маккажухори майялар егиштирадиган асосий 
усимлик тури эканлиги тарихий маълумотлардан аникланган.
Иккинчидан, майя календарига мувофик, бу айни маккажухори 
жадиган вакт булган.
Учинчидан, матн о стида маккажухори худосининг расми 
берилган.
Жумланинг таржимаси куйидагича булган: «Ёш маккажухори 
худоси Кавил ок лойдан ясалган идишларни: пиширмовда».
Мазкур таржима кейинчалик В.А.Устинов томонидан машина 
гаржимаси учун яратилган дастур таржимаси билан хам 
тасдикланди.
ТИЛШУНОСЛИК ВА ФИЗИОЛОГИЯ
Тилшунослик физиология билан узаро алокага эга. Чунки нутк 
жараёнида инсоннинг хам асаб тизими, хам сезги органлари, хам 
нутк органлари, хам мушаклар тизими фаолият курсатади. Санаб 
утилган инсон организми аъзолари ва уларнинг харакати тадкик 
этилиши буйича физиология фанига оиддир. Тилшунослик фани 
эса инсон тили ва унинг талаффузи билан боглик хусусиятларни 
тадкик килади. Бунда у бевосита нутк товушлари талаффузи
39


хамда талаффузда иштирок этувчи органлар фаолияти билан 
хам пгугулланишга мажбур. Шу нуктаи назардан, дейлик, 
каттик ёки юмшок танглай, товуш пайчалари структураси ва 
фаолиятини дастлаб физиологик нуктаи назардан тахдил килинган 
маълумотларга эга булиш бу органлар фаолияти натижасида хосил 
булган товушларнинг артикуляцион хусусиятларини очиб беришда 
цул келади. Шунинг учун хам лингвистикада артикуляцион 
фонетика хакидаги илмнинг ривожланишига тилшунослик ва 
физиология сохалари методлари асосида олинган илмий хулосалар 
асос булиб хизмат килади.
Чакалок организми, айникса, нутк товушларини талаффуз 
килишда иштирок этадиган органлар бола тугилиши биланок уз 
фаолиятини бирданига бошламайди. Бунин г учун бола дастл&б 
сезги органлари оркали борликдаги нарса, ходиса, вокеага хос 
хусусиятларни узлаштириши, онгда идрок килиши, талаффуз 
шакллари моделларини хотирада жойлаштириши зарур. Качонки 
бола хотирасида талаффуз модели, лингвистик бирликлар модели, 
предметлар образи уртасидаги фарклар моделлари пайдо булса, 
шундагина унда нутк элементлари шакллана бошлайди. Болалар 
нуткига хос талаффуз элементлари моделлари мавжуд булганлиги 
учун хам фанда «болалар нутки» деган тушунча ва соха шаклланди. 
Артикуляцион фонетикада нутк органлари фаолияти тахдил 
килинади. Агар бу ходиса икки тил уртасидаги киёсий тахлил билан 
богланса, типологик артикуляцион фонетика вужудга келади. Нутк 
органларининг статистик тадкики кайси орган качон уз фаолиятини 
бошлаши хакидаги саволга хам жавоб беради.

Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish