«t a m a d d u n»


bet173/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

ю


ган “муаммо” жанрига кизикиб, куплаб муаммоларни 
ечган, бир нечта устозлардан таълим олган. У н и н г 
кариндош и Сохиб Доро Мир Алишер Н авоийнинг му- 
лозими булган. Сохиб Д оронинг кайд к и л и п т ч а “ М ир 
Алишер хар куни ф акирни чакириб, бугун бир шахар- 
да (яъни Хиротда) булиб утган ажойиб ва гаройиб нима 
курдинг ёки эш итдинг, сузлаб б ер ” , деб сурар экан. 
Сохиб Доро илму адаб дунёсида етиш иб келаётган ва 
ном и ч и ккан истеъдодлар. янги битилган кигоблар 
хакида гаиириб берган. Навбатдаги учрашувлардан би- 
рида В осиф ий махорати хакида гаиирганда, Н авоий 
эртагаёк уни хузуримга келтир, деб таъкидлайди. С о­
хиб Д оро Восифий билан бирга ян а уч ёш ш оирни 
олиб боради. В осиф ий узи н и н г хаяж онлари, хазрат 
Навоий сиймосини куришга муяссар булганини тулкин- 
ланиб ёзган. Н авоий ёш йигитнинг билим кобилияти- 
ни янги айтилган бир муаммо оркали синамокчи була­
ди. Восифий бу муаммони аллакачон ёдлаб олганини, 
м аъносини билиш ини айтганда, Н авоий тахсин айтиб, 
йигитга ок йул тилайди.
Ушбу вокеа хазрат Н аво и й н и н г ки зи кувч ан л и ги , 
Хирот адабий хаётиннпг гуллашини бевосита назорат 
килиб тургани ёшларга хар жихатдан кумаклаш иш ни 
узининг бурчи деб караганини курсатади.
Бежиз эмаски, Алишер Навоий хох бош ловчи, хох 
тажрибали шоир хакида гаиирмасин, энг аввало улар 
асарининг тили, бадиий санъатларни ишлатишдаги но- 
ваторлиги, ф икрнинг ифода усули хамда образлар би­
лан канчалик уйгун. мутаносиб эканлигига эътибор бе­
ради. Ш еърнинг маъноси деганда улуг шоир янги ифо- 
далар оркали завк бапиилайдиган таъемрчанликни на­
зарда тутади. Ш оирнинг хаёлоти кучли иборалари ла- 
тиф булса — шеър шунча “ кунгилга махбуб’ дир. Шеъ- 
рий тил алохида конуниягларга эта, у “ эъжоз макоми- 
да туриш ” лозим. Равснлик ва латофат сероханглик на 
сермаънолик, хуллас, бадиий мукаммаллик хамма учун 
бирдай талаб мезонидир. Вутун-бутун достонларда бит-


та кофия с бир ухшатиш ноурин булса, танкид кили- 
ниб, тузатилиши талаб этилган. Бу ш аклбозлик эмас, 
балки суз санъати учун, бадиият учун кураш , гузал- 
ликни химоя килиш эди.
А лиш ер Н авоий ни нг м аданият ва м аънавият, ада- 
биёт тараккиёти учун килган иш лари, ёш истеъдод- 
лар тарбиясига гамхурлиги хозир хам ахам иятлн ва 
ибратлидир.


МУНДАРИЖА

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish