Т а Х, р и р хайъати: узбекистон республикаси фанлар академияси тарих институти «04 и к, жамият институти узбекистонга мадад фонди»



Download 2,53 Mb.
bet75/123
Sana22.02.2022
Hajmi2,53 Mb.
#80555
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   123
Bog'liq
karim shoniyozov

2Уша жойда

1Якубовский А. Ю. К вопросу об этногенезе узбекского народа.
С. 7.

2История ат-Табари. 27, 28, 41, 93 ва бошка бетлар.
149

3 Абу Райхон Беруний. Геодезия. Избранные произведения Т III Ташкент. 1960. С. 95—96. '
150

1Дулу таркибига кирган к,абилалар: чумугун, хулуву, нешети- дуи, туциши, шуниши, чубан Нушиби таркибидаги кабилалар: Асиги, гашу, басайган, осигйе, нишу, гэшу, чубан. Каранг: Бичурин Н. Я. Курсатилган асар, 1-жилд, 289-бет. Хар иккала к,абила иттифок^- нинг таркибида \ам Чу (чумугун, чубан) к,абилалари мавжуд булган- лиги келтирилган к,абила номларидан аник, куриниб турибди. Демак Тарбагатайда кадимдан яшаб келган Чу кабилалари икки кабила итгифоки уртасида булиниб колган.
19512С*43°В С Е Памятник ДРевне™>ркской письменности. М.-Л.,
152

2Бичурин Н. Я. Курсатилган асар. 1-жилд, 216 бет.

3Аристов Н. А. Заметки об этническом составе тюркских племен и народностей и сведения об их численности. Живая старина. Вып. Ill—IV, СПБ, 1896, 297, 298. VIII—X асрларга оид Хитой (Чин) манбаларида ду-ла (dolat) сузи учрайди. Бу сузни кейинчалик крзок,. киргиз ва узбек халкдарининг таркибидаги дулат (душат) этноними билан тенглаштирилади. Каранг: Зуев Ю. А. «Тамги лошадей из вас­сальных княжеств», Труды ИИАЭ АН КазССР, том 8, 1960. С. 118. Аристов Н. А. х,ам (каранг: Курсатилган асар. 2976.) дулу атамасини душат этноними билан тенглаштирган эди.

1Чу к,абилаларидан яна бири шато булиб у гарбий туркийларга аралашиб кетган булса, иккинчи бир кисми Хитойга кучиб кетган эдилар. К,аранг: Бичурин Н. Я. Курсатилган асар. 1-жилд, 357, 359- бетлар. Гумилев JI. Н. Ритмы Евроазии. М. 1993. С. 465. Чу кабиласи Урта Осиёдаги хун авлодларидан булган деб тахмин килинади. Ка­ранг: Гумилев JI. Н. Древние тюрки. 266, 291, 292-66. Рарбий Турк хоконлигига бирлашгандан кейин буларнинг олдинги кабила итти- фок,и бузилиб, янгитдан ташкил топган дулу ва нушиби кабила иттифокларига киради. Юкорида номлари тилга олинган чу кабила- ларидан факат чумугунлар уз мустакилликларини VIII аср урталари- га кдцар сакпаб келадилар. Гумилев Л. Н. Древние тюрки. С. 381.
153

2Аристов Н. А. Курсатилган асар. 298-бет.
154

1Бейтин — х,озирги Гучен шахрининг як^нида жойлашган илк урта асрдаги вилоят маркази.

2Ашина Хело уз тарафдорлари (60—70 минг киши) билан кучиб Хитойнинг (Чиннинг) ичкари районларига бориб урнашади.

1Гумилев JI. Н. Древние тюрки. С. 294.
155

2Аристов Н. А Курсатилган асар. 297-бет.
156


Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish