Т а ъ л и м в а з и р л и г и н и з о м и й н о м и д а г и т о ш к е н т д а в л а т п е д а г о г и к а



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/31
Sana01.04.2022
Hajmi1,35 Mb.
#522954
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31
Bog'liq
Kompozitsiya (B.Xolmatov)

Н ақ қ ош л и к санъати ҳақида
“ К ўргузиб сан ъат и чра юз найранг, 
А йлагайлар бу касрларни ранг. 
Қ илса не ран г ичинга наккош ,
Т ош и ҳам бўлгай ул си ф ат кош и.”
А лиш ер Н авоий
У збек м и ллий безак ту р л ар и д ан б ири бўлган нақкош лик санъати 
калим дан хал к и м и зн и н г э ъ ти б о р и га сазовор бўлиб келмокда. С ам арканд аги
Ш ердор, У лугбек, Т иллақори м ад расалари, Гўри А мир, Ш охи З и н д а 
м акбарапари, У л у гб ек расадхон аси ва бош қа ноёб обидалар, Бухородаги
М ир А раб, У лугбек м ақбараси , М инораи калон, Х оразм даги И слом хўж а 
м инораси, Т ер м и зд аги Х аки м Т ер м и зий м ақбараси , Ш ахрисабздаги О к 
сарой, Т ош кентдаги К ўкалд ош ва тари хий оби далар ўзининг бетакрор нақш 
ком позициялари , с о д а ва гўзаллиги билан ду н ёга м аш хур
Бу каби м у х таш ам би н олар хози ргач а узи н и н г м аф тункор ж илааси ни
йўкотм ай, эн д и л и к д а янги давр ж ам и я ти га хизм ат қилм окда. Ҳ ар бир 
тарихий давр сан ъ ал ар и н аккош ли к сан ъати н ин г ри вож ланиш ига узи ни н г 
сапм окли хи ссаси н и кўш и б у н и н г янада кенгрок ри вож ланиш ига зам и н
яратиб келган.
Х алк ам али й
сан ъати асарлари н аф акат безакдорлиги 
чиройли 
ш акллари, 
кад и м и й л и ги
х ам д а 
чуқур 
ф алсаф ий, 
тарби яви й, 
рухий 
хусусиятлари б и л ан ў зи н и н г ю ксак қийм атига эга. Н акш безаклари билан
безатилган ноёб та р и х и й о би далар, турар ж ой бинолари хам да уй рўзгор 
бую м лари 
к и ш и л ар н и н г хапқ ам алий сан ъати га бўлган 
м ухаббатини
уйготиб, б орли кд аги гў залли кларни сеза би ли ш ига ва улардан бахра о л и ш га 
ўргатади. Х апқ ам ал и й сан ъати асарлари чинакам гўзалликни идрок 
этиш им из, м ан ави я ти м и з ва ўзли ги м и зн и ч укуррок англаш им из б о раси да 
хам бебаходир.
Накш ком п о зи ц и ял ар и кад и м д а инсоният руҳини кўтариб келган. Бу 
хусусда- м аш ҳур у с т а Ш и ри н М уродов ш ундай деган эдилар “ Н акш кирган
у й га 
гам -ан дух 
к и р м ай д и ” . 
Ҳ алқ 
усталарин и нг 
хар 
бир 
накш
ком п озиц и ялари га э ти б о р берар экан м и з, накш элем ентлари ии н г равонли ги , 
нисбати ва у й гу н л и ги н и кузатам и з.
Н акш -гул б е за к деган м анони англатади. Н акш лар ўсим ликсим он
геом етрик ва м у р ак к аб д еб атапувчи турларга бўлиниб ислимий, гирих,
www.ziyouz.com kutubxonasi


гулли гирих (аралаш ) каби и бораларда хам учрайди. Н акш элем ентлари ни
таб и а тд а м ав ж у д бўлган ўсим лик хай во н о т дунёси ва турли геометрик 
ш аклларни сти ллаш ти ри б, кайта иш ланган холатидан чизилади. Н аккош лик 
сан ъати н и н г ўзи га хос мактаблари ва й ўналиш лари м авж уд. Т ош кент 
Ф ар го н а Х оразм ва С ам аркан д сингари наккош лик й ў н ал и ш л ар и д а ижод 
эти б келаётган х алқ устапари ўз билим ва таж р и б ап ар и н и ёш л ар га ситки 
д и л д ан ўргати б , миллий сан ъати низ ан ъан алари ни ян ад а ривож лантириб 
келм окдалар.
Н аккош ли к сан ъати н и н г асосий ва кий и нрок ж ар аёнл ар и д ан бири 
накш ком п озиц и ялари ни тузи ш ди р. Н акш ком п озиц и ялари я кк а ва кўш 
б ан дли н овд алар и ш тироки да тузи либ ўзи н и н г р ан г ва элем ентлари
и ш тирок и д аги рам зий маъно ва м азм унлари ни касб этади.
Накш ком п озиц иялари ни ту зи ш н и ў ргани ш д а од д и й д ан м ураккабга 
қараб, ўрган и ли б бориладн. Бош лангич м устакил н акш ком позициялари
т у зи ш д а йўл ичи, тўгри тўртбурч ак ва д о й р а ш аклдаги нақш лар тузиб 
ў ргани лад и . Н акш сан ъати н и ў ргани ш д а ран г ту сл ар и , рангш уносли к 
би л и м л ар ин и хам ў злаш ти ри ли б бори лади . К о м п о зи ц и ял ар и н и якуний 
б оски члари хи соблан м иш пардозлаш ва локлаш иш лари хам киш идан малака 
ва б и ли м ли бўли ш н и талаб этади.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish