Таянч т у ш и н ч а л а р
М ўж аз, гарм он ия, ф актура, контраст, зар гал д о к , зайнови
www.ziyouz.com kutubxonasi
С аволлар:
1. К онтраст сўзи нимани ан гл атад и ?
2. Ранглаш боски члари ни айтинг.
3. Ранг уйгунлиги нима?
4. Н аккош ликда асосан кайси р ан г туси иш латилади?
Н ақш к оп ози ц и ял ар и тузи л и ш и н и н г асосий
қ он ун ия тл ари
И ж одкорлик инсон и ят о н ги н и н г м ўж изасидир. У киш илар рухиятига
таъсир этиб, м аънавий олам и н и б ой и тади . У ста наккош бирон бир накш
композициясини яратар экан, ал б атта таби ятд ан илхом олади ва ундаги
мавж уд гўзалликни янада ж о зи б ап и р о к акс эттири щ га ҳаракат килади.
Ҳ алк ам алий безак сан ъ ати н и н г кайси бир ту р и бўлм асин унинг
зам инида
накш
элем ен тлари
“ К ом п озиц и я”
ётади.
М авж уд
накш
элем ентларини маълум конун ко и д ал ар га амал килинган холда композиция
тузиш н инг
ўзи га
хос
усуллари
бор.
О ддий
бодом
ёки
калампир
элем ентларидан н аккош ли к, ган ч ко р л и к, ёғоч ўй м акорлиги ва б ош ка шу
каби ҳалқ амалий сан ъати ту р л ар и д а ўзи га хос накш н ам уналарини яратиш
м у м к и н .
Композиция
- лоти н ча с ў з б ў ли б, ж ойлаш тириш , куриш , тузиш деган
маънони англатади.
Бун да тан лан ган
накш
нам унасига
кўра унииг
элем нтлари когоз ю засид а б и р -б и р и га бо ғл и к холда ж ойлаш ти рлиб , яхлит
композицияни хосил килади.
И сталган мавзу м азм у н и га м ос келадиган накш ком позицияларини
тузиш да, аввал кўплаб хом аки иш лар, эскизлар иш ланади ва улардан энг
чиройли нам уналар тан лаб о л ин ад и. Накш ком позицияларини тузи ш да
элем ентлар ўрнини алм аш ти ри ш ,' қўш и м ча элем ентлар киритиш оркали
ун ин г м азм унини янад а б о й и ти ш кабилар хам мухим ахам и ятга эга. Н акш
м азм унини и ф од алаш да ко м п о зи ц и ян и н г асосий к онун и ятлари га риоя
килиш лозим. Булар к о м п о зи ц и яд а бир бутунликни, элем ент, шакл,
рангларнинг
такрорлан и ш и
ва
улар
ўртасидаги
ўзаро
богликлли к
ком позициянинг тар ки б и й ки см и бўлган ранг ту сл ар и н и н г маълум бир
колоритга бўй сун дури ш дан и борат.
К ом позиция тузи ш д а си м м етр и я, ритм, м арказ топиш стилизация,
м увозанат
каби
кон у н и ятл ар га
ам ал
килинади.
Ш унингдек,
накш
нам уналарини
ту зи ш д а
я н а
ком п озиц и ян и нг
куйидаги
асосий
конуниятларига риоя килиш керак.
- чизиладиган накш ком п озиц и яси н и ш акл, ўлчам ва таксим ларин и
мўлж алга олиш .
- ком п озиц и ян и нг якка ёк и қўш банддан иборат бўлиш лигини назарда
тутган холда тан об (ясо вч и ) элем енти ш аклларини ж ойлаш тириш .
www.ziyouz.com kutubxonasi
- ком позиц и яга новда, барг, гул, ш о б а р г ва бош ка накш
эл ем ен т
ларин и киритиб м у кам м алл аш ти р и ш .
- накш бандини боф та, ш укуф та эл ем ен тл ар и билан бо гл аб бойитиш .
- ком п ози ц и й н и н г асосий ш акли (р ам каси н и ) у м у м лаш ти р и б ва шу
накш ни номлаш .
С им м етри к ж ойлаш уви ва р ан гл ар м уттан о сиб л иги ни саклаш улар
м устакил накш чизиш ж ар аён и д а у н и н г кисм лари ўртаси даги боғлиқлик.
Накш элем ен тлари ва ш аклларни н г ў қ ч и зи ги га нисбатан т е н г равиш д а
ж ойлаш уви, ран г ту сл ар и н г бир - б и р и га м у в о ф ф и к р авиш д а накш си ртига
ёйилиш и, турли гуллар, н овд алар ва шу каби ш аклларни н г у зв ий ритм ик
ж ихатдан боғлан и ш и ва шу к аби лардан иборатди р.
Т ал аб ал ар н и н г таж р и б алар и ва бад ии й ижодий к оби лятлари ни янада
ўстириш м аксади да уларга кўп рок м у стак и л бадиий накш лар чиздириш
тавсия этилад и . М устакил накш ту зи ш м аш гу л о тл ар и д ан олдин талаб алар
халк
усталари
там он и д ан
баж ари лган
накш
н ам уналарини
кузатиб,
ўрганад илар у ёки бу накш н ам у н алар и д аги ўхш аш ва ф ар к килувчи
ж иҳатлар, ўзгача тузи лиш д аги накш эл ем ен тл ар и н и излаб т о б ад и л ар ва
керак б ўлган такд и рд а улардан н ам у н алар кўчи ради лар. Ш ун и нгдек улар
м узейлар, уй лар ва м ам урий б и н о л ар н и ички ва таш к и там о н л ар и н и
безатиш д а кўллан и лган накш ту р л ар и б и л ан хам тан и ш и б бор ад и л ар ва
нам уналар кўчирадилар.
Н акш
элем ентлари
билан
тан и ш т и р у в
м аш гулотларид ан таб и ат
кўйнига чиқиб м аш гулотлард а ўр ганган н азарий х ам д а ам алий билим ,
м апакалари
асоси да
ў си м ли клар,
х а й в о н о т
дун ёси н и
кузатадилар.
С тили зац иялаш ти ри ш оркали ш ак л л ар н и н г бадиий тасв и р л ар и н и хосил
килиш билан бевосита ш уги ллан ади лар.
Т ал аб ал ар га махсус кетм а-кетлик а с о си д а тузи л ган ран гли ёки ок-кора
ф отосуратлард ан ф ойд алани ш оркали ту ш и н ч ал ар бериш хам я х ш и натиж а
беради.
М устаки л накш к ом п ози сти ялари н и ту зи ш оркали та б и а т гўзаллигин и
ч укуррок хис этиб, бадиий д и д л ар и н и р и во ж л ан ти р и б б о р ад и л ар . У ларга
сим м етрия ва асси м етрия, ритм каби к о и д ал ар х акид а т у ш у н ч а л а р бериб
бори лади ва улар ам алий иш лар ж ар аён и д а ян ад а м устахкам лан ади .
Симметрия
-те н гл и к деган м аънони ан гл атад и . Э лем ен тл ар и и и н г бир
ўк чи зи к м аркази атроф ида би р хил ў л ч ам д а ж о й л аш и б , б и р бутун ва тугап
кўриниш ид а
бўлиш ини
таъ м и н л ай д и .
Н акк о ш л и кд а
элем ентлари ии н г
бўлаклари “ Р ап п орт”, в а б ў л и н и ш ж о й л ар и н и “ Т акс и м ” дей и л ад и .
Йўл ичига чизилган хош ия н акш лари си м м етр и к р ап п о р т тарзида
даврий (яъни ритм ик) так рорлани б келади. Б адиий н акко ш л и кд а эса ритм
накш элем ен тл ар и и и н г маълум тар т и б ва о р ал и гд а узлуксиз так р о р л ан и б
келиш ини билдиради.
Ассиметрия
коиуни эса си м м е т р и я н и н г айнан теск ар и си бўлиб,
к о м п озиц и ян и н г м увозанат кон ун и га амал кили нм ай накш элем ентлари даги
ди н ам и к харакатни и ф одалайди. Б у н д а н акш элем ен тл ар и ў қ чизиги ва
марказ каби ш артли б елги лари га риоя к и л и н м аган х олда ж ойлаш ти рилад и.
www.ziyouz.com kutubxonasi
А сим м етрик накш лар к ўп рок наво калам, васса, токча, мавзули
паннолардан: м аж нунтол, анор гули, гулд аста ком позицияларида учрайди .
М устакил иж од оркали талабалар янги накш н ам уналарини яратар эканлар.
ранглар ж озибаси ва ёркинлнгини хам алохид а хис эта бош лайд илар. Чунки
ранглар асосан накш нинг нафис ва нозикли ги н и кўрсатиб беради. Накш
н ам уналарида ю за ва шакл оралиги га бери лаётган ран глар сони канчалик
кўб бўлса, композиция янада чиройли ва гўзаллаш иб боради.
Do'stlaringiz bilan baham: |