Т а ъ л и м в а з и р л и г и н и з о м и й н о м и д а г и т о ш к е н т д а в л а т п е д а г о г и к а



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/31
Sana01.04.2022
Hajmi1,35 Mb.
#522954
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   31
Bog'liq
Kompozitsiya (B.Xolmatov)

Таянч т у ш и н ч а л а р
М ўж аз, гарм он ия, ф актура, контраст, зар гал д о к , зайнови
www.ziyouz.com kutubxonasi


С аволлар:
1. К онтраст сўзи нимани ан гл атад и ?
2. Ранглаш боски члари ни айтинг.
3. Ранг уйгунлиги нима?
4. Н аккош ликда асосан кайси р ан г туси иш латилади?
Н ақш к оп ози ц и ял ар и тузи л и ш и н и н г асосий
қ он ун ия тл ари
И ж одкорлик инсон и ят о н ги н и н г м ўж изасидир. У киш илар рухиятига 
таъсир этиб, м аънавий олам и н и б ой и тади . У ста наккош бирон бир накш 
композициясини яратар экан, ал б атта таби ятд ан илхом олади ва ундаги 
мавж уд гўзалликни янада ж о зи б ап и р о к акс эттири щ га ҳаракат килади.
Ҳ алк ам алий безак сан ъ ати н и н г кайси бир ту р и бўлм асин унинг 
зам инида 
накш 
элем ен тлари
“ К ом п озиц и я” 
ётади. 
М авж уд 
накш 
элем ентларини маълум конун ко и д ал ар га амал килинган холда композиция 
тузиш н инг 
ўзи га 
хос 
усуллари
бор. 
О ддий 
бодом
ёки 
калампир 
элем ентларидан н аккош ли к, ган ч ко р л и к, ёғоч ўй м акорлиги ва б ош ка шу 
каби ҳалқ амалий сан ъати ту р л ар и д а ўзи га хос накш н ам уналарини яратиш
м у м к и н .
Композиция
- лоти н ча с ў з б ў ли б, ж ойлаш тириш , куриш , тузиш деган 
маънони англатади. 
Бун да тан лан ган
накш
нам унасига 
кўра унииг 
элем нтлари когоз ю засид а б и р -б и р и га бо ғл и к холда ж ойлаш ти рлиб , яхлит 
композицияни хосил килади.
И сталган мавзу м азм у н и га м ос келадиган накш ком позицияларини
тузиш да, аввал кўплаб хом аки иш лар, эскизлар иш ланади ва улардан энг 
чиройли нам уналар тан лаб о л ин ад и. Накш ком позицияларини тузи ш да 
элем ентлар ўрнини алм аш ти ри ш ,' қўш и м ча элем ентлар киритиш оркали 
ун ин г м азм унини янад а б о й и ти ш кабилар хам мухим ахам и ятга эга. Н акш 
м азм унини и ф од алаш да ко м п о зи ц и ян и н г асосий к онун и ятлари га риоя 
килиш лозим. Булар к о м п о зи ц и яд а бир бутунликни, элем ент, шакл, 
рангларнинг 
такрорлан и ш и
ва 
улар 
ўртасидаги
ўзаро 
богликлли к 
ком позициянинг тар ки б и й ки см и бўлган ранг ту сл ар и н и н г маълум бир 
колоритга бўй сун дури ш дан и борат.
К ом позиция тузи ш д а си м м етр и я, ритм, м арказ топиш стилизация, 
м увозанат 
каби 
кон у н и ятл ар га 
ам ал 
килинади. 
Ш унингдек, 
накш 
нам уналарини 
ту зи ш д а 
я н а
ком п озиц и ян и нг 
куйидаги 
асосий 
конуниятларига риоя килиш керак.
- чизиладиган накш ком п озиц и яси н и ш акл, ўлчам ва таксим ларин и
мўлж алга олиш .
- ком п озиц и ян и нг якка ёк и қўш банддан иборат бўлиш лигини назарда
тутган холда тан об (ясо вч и ) элем енти ш аклларини ж ойлаш тириш .
www.ziyouz.com kutubxonasi


- ком позиц и яга новда, барг, гул, ш о б а р г ва бош ка накш
эл ем ен т­
ларин и киритиб м у кам м алл аш ти р и ш .
- накш бандини боф та, ш укуф та эл ем ен тл ар и билан бо гл аб бойитиш .
- ком п ози ц и й н и н г асосий ш акли (р ам каси н и ) у м у м лаш ти р и б ва шу
накш ни номлаш .
С им м етри к ж ойлаш уви ва р ан гл ар м уттан о сиб л иги ни саклаш улар 
м устакил накш чизиш ж ар аён и д а у н и н г кисм лари ўртаси даги боғлиқлик. 
Накш элем ен тлари ва ш аклларни н г ў қ ч и зи ги га нисбатан т е н г равиш д а 
ж ойлаш уви, ран г ту сл ар и н г бир - б и р и га м у в о ф ф и к р авиш д а накш си ртига 
ёйилиш и, турли гуллар, н овд алар ва шу каби ш аклларни н г у зв ий ритм ик 
ж ихатдан боғлан и ш и ва шу к аби лардан иборатди р.
Т ал аб ал ар н и н г таж р и б алар и ва бад ии й ижодий к оби лятлари ни янада 
ўстириш м аксади да уларга кўп рок м у стак и л бадиий накш лар чиздириш
тавсия этилад и . М устакил накш ту зи ш м аш гу л о тл ар и д ан олдин талаб алар 
халк 
усталари
там он и д ан
баж ари лган
накш
н ам уналарини 
кузатиб, 
ўрганад илар у ёки бу накш н ам у н алар и д аги ўхш аш ва ф ар к килувчи 
ж иҳатлар, ўзгача тузи лиш д аги накш эл ем ен тл ар и н и излаб т о б ад и л ар ва 
керак б ўлган такд и рд а улардан н ам у н алар кўчи ради лар. Ш ун и нгдек улар 
м узейлар, уй лар ва м ам урий б и н о л ар н и ички ва таш к и там о н л ар и н и
безатиш д а кўллан и лган накш ту р л ар и б и л ан хам тан и ш и б бор ад и л ар ва 
нам уналар кўчирадилар.
Н акш
элем ентлари
билан 
тан и ш т и р у в
м аш гулотларид ан таб и ат 
кўйнига чиқиб м аш гулотлард а ўр ганган н азарий х ам д а ам алий билим , 
м апакалари 
асоси да 
ў си м ли клар, 
х а й в о н о т
дун ёси н и
кузатадилар. 
С тили зац иялаш ти ри ш оркали ш ак л л ар н и н г бадиий тасв и р л ар и н и хосил 
килиш билан бевосита ш уги ллан ади лар.
Т ал аб ал ар га махсус кетм а-кетлик а с о си д а тузи л ган ран гли ёки ок-кора 
ф отосуратлард ан ф ойд алани ш оркали ту ш и н ч ал ар бериш хам я х ш и натиж а 
беради.
М устаки л накш к ом п ози сти ялари н и ту зи ш оркали та б и а т гўзаллигин и
ч укуррок хис этиб, бадиий д и д л ар и н и р и во ж л ан ти р и б б о р ад и л ар . У ларга 
сим м етрия ва асси м етрия, ритм каби к о и д ал ар х акид а т у ш у н ч а л а р бериб 
бори лади ва улар ам алий иш лар ж ар аён и д а ян ад а м устахкам лан ади .
Симметрия
-те н гл и к деган м аънони ан гл атад и . Э лем ен тл ар и и и н г бир 
ўк чи зи к м аркази атроф ида би р хил ў л ч ам д а ж о й л аш и б , б и р бутун ва тугап 
кўриниш ид а 
бўлиш ини 
таъ м и н л ай д и . 
Н акк о ш л и кд а 
элем ентлари ии н г 
бўлаклари “ Р ап п орт”, в а б ў л и н и ш ж о й л ар и н и “ Т акс и м ” дей и л ад и .
Йўл ичига чизилган хош ия н акш лари си м м етр и к р ап п о р т тарзида 
даврий (яъни ритм ик) так рорлани б келади. Б адиий н акко ш л и кд а эса ритм 
накш элем ен тл ар и и и н г маълум тар т и б ва о р ал и гд а узлуксиз так р о р л ан и б
келиш ини билдиради.
Ассиметрия
коиуни эса си м м е т р и я н и н г айнан теск ар и си бўлиб, 
к о м п озиц и ян и н г м увозанат кон ун и га амал кили нм ай накш элем ентлари даги
ди н ам и к харакатни и ф одалайди. Б у н д а н акш элем ен тл ар и ў қ чизиги ва 
марказ каби ш артли б елги лари га риоя к и л и н м аган х олда ж ойлаш ти рилад и.
www.ziyouz.com kutubxonasi


А сим м етрик накш лар к ўп рок наво калам, васса, токча, мавзули 
паннолардан: м аж нунтол, анор гули, гулд аста ком позицияларида учрайди . 
М устакил иж од оркали талабалар янги накш н ам уналарини яратар эканлар. 
ранглар ж озибаси ва ёркинлнгини хам алохид а хис эта бош лайд илар. Чунки 
ранглар асосан накш нинг нафис ва нозикли ги н и кўрсатиб беради. Накш 
н ам уналарида ю за ва шакл оралиги га бери лаётган ран глар сони канчалик 
кўб бўлса, композиция янада чиройли ва гўзаллаш иб боради.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish