Т а ъ л и м в а з и р л и г и н и з о м и й н о м и д а г и т о ш к е н т д а в л а т п е д а г о г и к а


С аволлар: 1. Н амоён накш и т у р л а р и н и н г ном ланиш ини би л аси зм и ? 2



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/31
Sana01.04.2022
Hajmi1,35 Mb.
#522954
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   31
Bog'liq
Kompozitsiya (B.Xolmatov)

С аволлар:
1. Н амоён накш и т у р л а р и н и н г ном ланиш ини би л аси зм и ?
2
. Я кка ва қўш б ан д д е г ан д а нимани туш унасиз?
3. И слим ий, х ан д аси й ва рам зий иборалар м аъносини би л аси зм и ?
4. С и м м етр и к н акш лар д еган д а ним ани туш и наси з?
5. А сси м м етр и к н акш лар ним а?
Ун - рўзгор буюмларнга накш композицияси тузиш
Уй 
-
рузгор б у ю м л ар и га накш 
безаклари ни 
бериш
кадим дан
ривож ланган. Уй - рўзғор бую м лари асосан ёгочдан ясалган б ў ли б, у л ар га
www.ziyouz.com kutubxonasi


накш иш лаш техн ологи яси унча м ураккаб эмас. Безакланувчи х.ар бир 
бую мнинг ўз безатили ш усуллари, иш лов бериш даги ўзига хос тартиб лари
бор. 
Бую м ларни 
накш лаш
ж ар аёни д а 
бир 
неча 
амалий 
боски члар 
баж арилади, бую м н и ж илвирлаш , ю за сиртларига гурунд бериш , накш 
ком позициясини туш у р и ш , ран глаш , пардозлаш ва лаклаш .
Уй - рўзгор асосан кайин, кора кайин, карагай, нок, ён го к ва бош ка 
ёгоч турларидан ясалади. Ёгоч бую м лари ни ясаётганда уларни чиройли
шакли, ф ойд алан и ш д аги кулай ли клари н и ҳисобга олинади. Уй - рўзгор 
бую м ларинин г турлари ж уда кўп бўлиб улардан сабзи тахта, кош иклар, 
лаган, кутича, ту зд о н , нон идиш и, хон тахта, курси ва б ош ка совгаб об 
бую млари киради.
Х алк у сталари безаган уй - рўзғор бую м лари турли музей ва кўргазм а 
залларида нам ой иш эти ли б, ки ш иларга эстетик завк багиш лаб келм окда ва 
кундалик хаёти м и зд а хам и ш латилм окда.
Уй - рўзгор бую м лари ни накш лаш ж араёнининг э н г м ураккаб 
боскичларидан бири бую м ком позициясини тузиш дир. Т урли уй рўзгор 
б ую м ларига накш ком п ози ц и ялари ни тузиш айрим назарий ва ам алий 
туш унчалар, иш таж р и б алар и хосил бўлганидан сўнг мустакил то п ш и р и к
сифатида б ери ли ш и м ум кин.
М устакил накш ком п ози ц и ялари ни тузи ш да бую м ёки ю за сиртини 
унинг ўзи га хос ўлчам лари н и ан иклаб, накш ком позициясини хаёлан тан лаб
олинади. Т асавв у р га келган бу накш элем ентлари ўзлартирилиб олинган ёки 
илгари кузати лган накш б ўлакларид ан бўлиш и хам мум кин. К ом позици я 
тузиш да иш таж ри б а, тусаввур ф икр ю ритиш канчалик яхш и ривож ланган
бўлса, ш унчали к гўзал накш ком п озиц и ялари ни тузиш мумкин.
Н акш ком п ози ц и ялари 1, 2 , 3 , 4, ва хакозо бўлаклар асосида тузи либ , 
унинг н усҳаси м ахсус усу л д а керакли ж ойларга кўчириб туш и рилад и. Бу 
усулдан 
ф ой д алан и ш
у зо к
вактлар 
д авом и да 
наккош лар 
м ехнатин и
енгиллаш тири б келган.
К ом позиция ту зи ш д а д астл аб тўртдан бир бўлак ю зага накш ш аклин и
ўйлаб чизам из. Бу дастлаб ки рам ка ш аклим из якка, кўш ва бир неча бан д 
кўриниш идан и б орат бўлиш и м ум кин. П атнус кўриниш идаги ш аклга боф та 
гажак элем енти н и улайм из. Н авб атд аги боскич якка ёки кўш бандли тан о б
ясовчисини то п и ш д и р . Т аноб ш акли мехроб ва ю рак ш аклидан иборат 
бўлиш и 
хам 
м ум кин 
М аш клар 
д авом и да 
чизиклар 
хар акати н и н г 
равонлигига, 
ш акл 
чи зи к л ар и н и н г 
кийш ик 
ёки 
ан ик 
холатид а 
чизил масли гига эти б ор берилади.
Якка бан д й ўли дан и б о р ат тан о б айриси ш укуф та элем енти бўғлан ади . 
. Энди ю за б ў ш ли к л ар и га гул, н овд а, барг ва бош ка элем ентларн и бир 
бирига боглаган холда ж ой л аш ти р и ш реж алаш тирилади. Н овда ш аклар 
бўйича харакатлан ти ри ли б
чизиб 
борилади. 
Композиция таркиб ид аги
новданинг чи зи ли ш и гул ва б о ш ка накш элем ентларииинг бир б ирлари
билан яхдит, узвий боглан и б кетиш нни таъм инлайди. Н акш н ам ун асига 
новда, гул ва б ар г элем ен тл ар и н и ж ойлаш тириш , яни улаш натиж асид а 
композиция м азм уни тугал ечи м и н и топади. М авж уд накш ком позицияси
www.ziyouz.com kutubxonasi


паднус кў р ин и ш д аги накш лар турига хос б ўлган ли ги сабаб ли “ п ад н ус 
п сли м и ” деб аталади .
К о м п о зи ц и ян и н г реж асини тузиш ва чизиш ж ар аён и д а ш акл ва зам и н
бўй и ча тар к ал у вч и ран глар ва эл ем ен тл ар н и н г узаро м уттан осиб х и со б га 
олин и ш и ш арт. Б у н и н г учун дастлаб накш к о м п о зи ц и яси н и н г ко р ал ам а 
иусхаси чизиб о л и н ад и . С ўнг, анна шу к о р ал ам а асоси да хар б и р э л ем ен тга 
ал о х и д а иш лов бер и л ган холда унинг нусхаси ксракли ж о й л ар га кўч и р и л ад и
на я х ли т накш ту зи л ад и .
Накш ком п ози ц и ялари н и ту зи ш д а х а л к ам алий сан ъ ати н и н г бой 
м аданий 
м ероси дан
м охи рон а ф ойд алани ш
керак. Т у зи лаётган
накш
к о м п о зи ц и ял ар и д а ран гларн и н г очиклиги, ё р к н н л и ги ва уй гу н л и ги , к атта 
кичик ю заларн и тў ғр и таксим ланиш и н акш н и н г янад а ч и р о й л и л аш у в н и
таъ м и н л ай д и . 
К ом п ози ц и я 
чизиш
ж а р аён и д а 
эл ем ен тл ар н и н г 
ў заро 
м уттан осиб ж о й л аш у в и , бан д элем ентлари ни чирой ли ва рав о н чи зи ш , 
элем ентлар ж о й л а ш у в и д а узок яқиндан кў р и н и ш и н и яхш и там и н л аш керак.
Т аян ч ту ш у и ч а л ар
Реж а, колиб, и слим и, м уттаносиб, си рт, н усха, гаж ак
С а в о л л а р
1. 
Н акш ком п озиц и яси н и ту зи ш д а ю за сиртини н и м аси га э т и б о т
б ерилади?
2. 
Н акш н усхаси ним адан таш ки л то п ад и ?
3. 
П атн ус ислим и нимани ан глатади ?
4.' 
Н акш ком п ози ц и яси ту зи л и ш и н и н г б оски члари нй ай тин г?
5. 
Н акш н усхалари кандай кў п ай ти р и л ад и ?
Буюм учун ш а к л чизиш
Н аккош лик санъатида буюм ю заларига м ос накш композициялари тузиш
уларни чиройли ва нафис килиб безаклаш да албатта ясалувчи бую м ни ш акл 
чизиклари чизиб топилади. Бундай шакл чизиклари асосида бую млар ясалади ва 
н а к ш л а н а д и . 
Б у ю м
ш акл 
ч и зи к л а р и
э с к и з , 
ш у н ч а к и
к о р а л а м а
чизикларнинг бир н еча кўриниш и акс этги риб , улардан энг чиройлиси 
топилгач унга бую м н ин г хақикий ўлчам и куйлади ва шу катталикда 
читузилувчи накш композициясинини нусхаларини яратилади.
Н акш ланадиган бую мнинг шакли ўзига хослигп билан аж ратиб туради. 
Бунда бую м н ин г ясалиш и, ката кичиклиги, вазифаси ва ум ум ий кўриниш и
www.ziyouz.com kutubxonasi


и н о б атга о л и н ад и . Н ақш к о м п о зи ц и я с и н и ту зи ш д а бую м ёки накш
н у сх аси н и
ш акл 
чи зм ги га 
м ос 
р а в и ш д а
н а м у н а
ч и зи л ад и . 
Н акш
намунасининг асосий таноб ва йўл чизиглари умумий шакл чизиғига 
мослаштирипади. Буюм ёки накш композицияснпарининг шакл чизикларини 
излаш ж араёнида турли
н акш
эл е м е н тл а р и и и н г куриниш ларинн 
акс 
эттириш мумкин. Улар:
- Мадохил (лола) шакллари.
- Капампир нусха шакллари
-Т у р у н ж (л и м о н кўрин и ш ин и эслатув чи ) ш акллар
- Гардиш ш акллари
- Занж ира ш акллари
- О йгул ва аркон ш акллари
Нақш ком позициянинг бую м га ту ш и р иб иш лангач бу ш акл чизиклари 
ком позициянинг чегараси ни , ту галл ан ган л и ги н и англатиш и бои с улар ни н г 
устидан якунловчи пардоз усулида оби чизиклари тортилади.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish