С аволлар:
1. Н амоён накш и т у р л а р и н и н г ном ланиш ини би л аси зм и ?
2
. Я кка ва қўш б ан д д е г ан д а нимани туш унасиз?
3. И слим ий, х ан д аси й ва рам зий иборалар м аъносини би л аси зм и ?
4. С и м м етр и к н акш лар д еган д а ним ани туш и наси з?
5. А сси м м етр и к н акш лар ним а?
Ун - рўзгор буюмларнга накш композицияси тузиш
Уй
-
рузгор б у ю м л ар и га накш
безаклари ни
бериш
кадим дан
ривож ланган. Уй - рўзғор бую м лари асосан ёгочдан ясалган б ў ли б, у л ар га
www.ziyouz.com kutubxonasi
накш иш лаш техн ологи яси унча м ураккаб эмас. Безакланувчи х.ар бир
бую мнинг ўз безатили ш усуллари, иш лов бериш даги ўзига хос тартиб лари
бор.
Бую м ларни
накш лаш
ж ар аёни д а
бир
неча
амалий
боски члар
баж арилади, бую м н и ж илвирлаш , ю за сиртларига гурунд бериш , накш
ком позициясини туш у р и ш , ран глаш , пардозлаш ва лаклаш .
Уй - рўзгор асосан кайин, кора кайин, карагай, нок, ён го к ва бош ка
ёгоч турларидан ясалади. Ёгоч бую м лари ни ясаётганда уларни чиройли
шакли, ф ойд алан и ш д аги кулай ли клари н и ҳисобга олинади. Уй - рўзгор
бую м ларинин г турлари ж уда кўп бўлиб улардан сабзи тахта, кош иклар,
лаган, кутича, ту зд о н , нон идиш и, хон тахта, курси ва б ош ка совгаб об
бую млари киради.
Х алк у сталари безаган уй - рўзғор бую м лари турли музей ва кўргазм а
залларида нам ой иш эти ли б, ки ш иларга эстетик завк багиш лаб келм окда ва
кундалик хаёти м и зд а хам и ш латилм окда.
Уй - рўзгор бую м лари ни накш лаш ж араёнининг э н г м ураккаб
боскичларидан бири бую м ком позициясини тузиш дир. Т урли уй рўзгор
б ую м ларига накш ком п ози ц и ялари ни тузиш айрим назарий ва ам алий
туш унчалар, иш таж р и б алар и хосил бўлганидан сўнг мустакил то п ш и р и к
сифатида б ери ли ш и м ум кин.
М устакил накш ком п ози ц и ялари ни тузи ш да бую м ёки ю за сиртини
унинг ўзи га хос ўлчам лари н и ан иклаб, накш ком позициясини хаёлан тан лаб
олинади. Т асавв у р га келган бу накш элем ентлари ўзлартирилиб олинган ёки
илгари кузати лган накш б ўлакларид ан бўлиш и хам мум кин. К ом позици я
тузиш да иш таж ри б а, тусаввур ф икр ю ритиш канчалик яхш и ривож ланган
бўлса, ш унчали к гўзал накш ком п озиц и ялари ни тузиш мумкин.
Н акш ком п ози ц и ялари 1, 2 , 3 , 4, ва хакозо бўлаклар асосида тузи либ ,
унинг н усҳаси м ахсус усу л д а керакли ж ойларга кўчириб туш и рилад и. Бу
усулдан
ф ой д алан и ш
у зо к
вактлар
д авом и да
наккош лар
м ехнатин и
енгиллаш тири б келган.
К ом позиция ту зи ш д а д астл аб тўртдан бир бўлак ю зага накш ш аклин и
ўйлаб чизам из. Бу дастлаб ки рам ка ш аклим из якка, кўш ва бир неча бан д
кўриниш идан и б орат бўлиш и м ум кин. П атнус кўриниш идаги ш аклга боф та
гажак элем енти н и улайм из. Н авб атд аги боскич якка ёки кўш бандли тан о б
ясовчисини то п и ш д и р . Т аноб ш акли мехроб ва ю рак ш аклидан иборат
бўлиш и
хам
м ум кин
М аш клар
д авом и да
чизиклар
хар акати н и н г
равонлигига,
ш акл
чи зи к л ар и н и н г
кийш ик
ёки
ан ик
холатид а
чизил масли гига эти б ор берилади.
Якка бан д й ўли дан и б о р ат тан о б айриси ш укуф та элем енти бўғлан ади .
. Энди ю за б ў ш ли к л ар и га гул, н овд а, барг ва бош ка элем ентларн и бир
бирига боглаган холда ж ой л аш ти р и ш реж алаш тирилади. Н овда ш аклар
бўйича харакатлан ти ри ли б
чизиб
борилади.
Композиция таркиб ид аги
новданинг чи зи ли ш и гул ва б о ш ка накш элем ентларииинг бир б ирлари
билан яхдит, узвий боглан и б кетиш нни таъм инлайди. Н акш н ам ун асига
новда, гул ва б ар г элем ен тл ар и н и ж ойлаш тириш , яни улаш натиж асид а
композиция м азм уни тугал ечи м и н и топади. М авж уд накш ком позицияси
www.ziyouz.com kutubxonasi
паднус кў р ин и ш д аги накш лар турига хос б ўлган ли ги сабаб ли “ п ад н ус
п сли м и ” деб аталади .
К о м п о зи ц и ян и н г реж асини тузиш ва чизиш ж ар аён и д а ш акл ва зам и н
бўй и ча тар к ал у вч и ран глар ва эл ем ен тл ар н и н г узаро м уттан осиб х и со б га
олин и ш и ш арт. Б у н и н г учун дастлаб накш к о м п о зи ц и яси н и н г ко р ал ам а
иусхаси чизиб о л и н ад и . С ўнг, анна шу к о р ал ам а асоси да хар б и р э л ем ен тга
ал о х и д а иш лов бер и л ган холда унинг нусхаси ксракли ж о й л ар га кўч и р и л ад и
на я х ли т накш ту зи л ад и .
Накш ком п ози ц и ялари н и ту зи ш д а х а л к ам алий сан ъ ати н и н г бой
м аданий
м ероси дан
м охи рон а ф ойд алани ш
керак. Т у зи лаётган
накш
к о м п о зи ц и ял ар и д а ран гларн и н г очиклиги, ё р к н н л и ги ва уй гу н л и ги , к атта
кичик ю заларн и тў ғр и таксим ланиш и н акш н и н г янад а ч и р о й л и л аш у в н и
таъ м и н л ай д и .
К ом п ози ц и я
чизиш
ж а р аён и д а
эл ем ен тл ар н и н г
ў заро
м уттан осиб ж о й л аш у в и , бан д элем ентлари ни чирой ли ва рав о н чи зи ш ,
элем ентлар ж о й л а ш у в и д а узок яқиндан кў р и н и ш и н и яхш и там и н л аш керак.
Т аян ч ту ш у и ч а л ар
Реж а, колиб, и слим и, м уттаносиб, си рт, н усха, гаж ак
С а в о л л а р
1.
Н акш ком п озиц и яси н и ту зи ш д а ю за сиртини н и м аси га э т и б о т
б ерилади?
2.
Н акш н усхаси ним адан таш ки л то п ад и ?
3.
П атн ус ислим и нимани ан глатади ?
4.'
Н акш ком п ози ц и яси ту зи л и ш и н и н г б оски члари нй ай тин г?
5.
Н акш н усхалари кандай кў п ай ти р и л ад и ?
Буюм учун ш а к л чизиш
Н аккош лик санъатида буюм ю заларига м ос накш композициялари тузиш
уларни чиройли ва нафис килиб безаклаш да албатта ясалувчи бую м ни ш акл
чизиклари чизиб топилади. Бундай шакл чизиклари асосида бую млар ясалади ва
н а к ш л а н а д и .
Б у ю м
ш акл
ч и зи к л а р и
э с к и з ,
ш у н ч а к и
к о р а л а м а
чизикларнинг бир н еча кўриниш и акс этги риб , улардан энг чиройлиси
топилгач унга бую м н ин г хақикий ўлчам и куйлади ва шу катталикда
читузилувчи накш композициясинини нусхаларини яратилади.
Н акш ланадиган бую мнинг шакли ўзига хослигп билан аж ратиб туради.
Бунда бую м н ин г ясалиш и, ката кичиклиги, вазифаси ва ум ум ий кўриниш и
www.ziyouz.com kutubxonasi
и н о б атга о л и н ад и . Н ақш к о м п о зи ц и я с и н и ту зи ш д а бую м ёки накш
н у сх аси н и
ш акл
чи зм ги га
м ос
р а в и ш д а
н а м у н а
ч и зи л ад и .
Н акш
намунасининг асосий таноб ва йўл чизиглари умумий шакл чизиғига
мослаштирипади. Буюм ёки накш композицияснпарининг шакл чизикларини
излаш ж араёнида турли
н акш
эл е м е н тл а р и и и н г куриниш ларинн
акс
эттириш мумкин. Улар:
- Мадохил (лола) шакллари.
- Капампир нусха шакллари
-Т у р у н ж (л и м о н кўрин и ш ин и эслатув чи ) ш акллар
- Гардиш ш акллари
- Занж ира ш акллари
- О йгул ва аркон ш акллари
Нақш ком позициянинг бую м га ту ш и р иб иш лангач бу ш акл чизиклари
ком позициянинг чегараси ни , ту галл ан ган л и ги н и англатиш и бои с улар ни н г
устидан якунловчи пардоз усулида оби чизиклари тортилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |