Т а ъ л и м в а з и р л и г и н и з о м и й н о м и д а г и т о ш к е н т д а в л а т п е д а г о г и к а



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/31
Sana01.04.2022
Hajmi1,35 Mb.
#522954
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   31
Bog'liq
Kompozitsiya (B.Xolmatov)

Т ая н ч туш ун чалар:
Эскиз, таноб, м адохил, зан ж и ра
С аволлар:
1. Коралама, эски з сўзи н им ани ан глатади ?
2. Ш акл чизиклари кайси н акш эл ем ен тл ар и и и н г кўриниш ини акс 
эттириш ини а й т и н и н г .
3. Ш акл чи зи кларин и ўзи га хос х у суси ятлари ни айтинг.
Бую м ясаш ва бую м н и нақш лаш га тайёрлаш
Х алк 
усталари
кўлида 
б езак 
ва 
ж илолан иб 
келаётган 
ёгоч 
бую м ларининг турлари
хи лм а-х и лд и р . 
Улар: 
кўп 
киррали хонтахта, 
курслари, кутича, ваза, карни з, л ав х , кирм а усулид а ясалган кабарик сиртли 
бую млар ва ош хон а ж и хозлари ва хакозо.
Ёгоч бую м лари ни ясаш х ам д а уларни накш лаш учун куйидаги асбоб 
ускуналар ва м атери аллар керак бўлад и: арра, ранда, лобзик, елим, мих, 
болга, ж илвиз когоз, бўр, л и ста кўм и р, хитой когози, алиф , олтин ва кумуш
кукунли бўёклар, лок, м ў й калам лар, и диш алар ва бош калар.
Накш и ш лаш га хар кандай ёгоч хам ярайверм ай ди . Ёгоч турлари ва 
у ларнинг хусуси ятлари ўзи га хос. Н акш иш лаш учун ясаладтиган бую м
www.ziyouz.com kutubxonasi


ёгочларн и кайин, кора кайин, тср ак, карагай, нок, ён гок, Д С П ва б о ш ка 
ёгочлар тан лан ади .
Ёгоч б у ю м л ар и н и ясаш да аввал бую м ш акли чизиб то п и л ад и . А н и к 
ў л чам лар кў й и л гач , ш акл ёгоч ю засасига чизиб чи килад и. Ш акл чи зи гин и
оралаб м ай да ёки л об зи к арра ёрдам ид а арралан ад и .Х оси л б ўлган бую м
б ўлакчалари елим ва м их билан к отири лад и .Ё гоч ю заси га м ехан и к иш лов 
бери лганд ан сўнг ун га алиф мойм ёки д у р ад го р л и к елим и сури лад и . Елим
куигач б ую м ю заси га дастлабки пш лов б ер и л ад и . Ю за тек ст б ў л и ш и у чун
уни ш п ак лёв к а кили над и .
Ш п а к л ё в к а
т а й ё р л а ш : 
ш паклёвка 
тай ёр лаш
учун 
куйи даги
м атери аллар зарур: д урад горли к елим и, м ай далан ган б ўр(м ел), алиф , ту р л и
рақам даги ж и л в и р когозлар ва уч хил б ел ч а(ш п ател ). Д у р ад го р л и к елим и
м ай д ал ан и л ад и чел ак ч ага солиниб сув д а эр и ти л ад и (б и р кг ел и м га 3 л и тр сув 
х и собда элакдан ў ткази лан бўрни тай ёр ел и м га кўш илиб т а ё к ч а билан
арал аш ти р и л ад и ва 1 кг елим хи соби га 0,3 л и тр алиф м ойи со л и н ад и ). А лиф
мойи т е зд а си н ги б кетиш и учун устидан о згин а бўр сепиб я хш илаб
ар аш ти р и л ад и . Ш п акл ёвка тайёр бўлган ин и били ш учун б е л ч а д а о ли б 
кўрилад и. А гар к о р и ш м а белчадан окиб кетм аса дем ак ш п аклёв ка тай ёр
бўлган бўлад и . Ш п акл ёвка 3 хил б ел ч а катта, ўрта ва кич ик белч алар 
ё р д ам и д а ёгоч ю заси га бир тек ст сурилади. Ё гоч ни н г уланган ерлари
чоклари бўлса бу ж ойларга икки м артадан ш п аклёв ка с у р ти б чи килад и . 
Ш п акл ёвка к ури ган дан сўн г майди дон али ж илв ир когоз билан бую м сатхи
си лл и к л ан ад и . С ў н гр а ю за бўёк билан бўялади яън и , грунд б ер и л ад и . Бую м
ю засини гр у н то в ка килиш да ўрик елим ин и д у р ад го р л и к елим и ёки П ВА
клейи га ти л л а ёки кумуш хал кукуни солин и б корилади ва бую м сирти шу 
б ў ёк билан б ўялад и ю за си ртига ахта ва хока ёр д ам и д а накш нусхаси
ту ш и р и л и б и ш ланади.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish