Т а ъ л и м в а з и р л и г и н и з о м и й н о м и д а г и т о ш к е н т д а в л а т п е д а г о г и к а



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/31
Sana01.04.2022
Hajmi1,35 Mb.
#522954
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   31
Bog'liq
Kompozitsiya (B.Xolmatov)

Таянч туш ун чал ар :
Л о б зи к, ж и лв и р, кирм а усули, хал, грунт
С аволлар:
1. Егоч б ую м лари н и ясаш учун керакли асбоб - уску н ал ар и н и айтинг?
2. Ш п акл ёвка кориш тартибини ай тин г?
www.ziyouz.com kutubxonasi


3. Буюм учун грунт кандай корилади?
Буюм учун ахта тайёрлаш ва накш элементларига
ранг бериш.
Накш композцияларини девор ш иф т ёки бирон бир буюм ю заларига 
т у ш и р и ш
учун
накш нинг 
ах таси н и
т а й ё р л а б
о л и н ад и . 
А х та-н ак ш
композициясини шаффоф (калька) когозга чизиб, чизик йўлари игна билан 
т е ш и л и б , бую м ёк и бирор си р тга т у ш и р и ш у чун тай ё р л а н га н ан д о за. 
Х оразм усталари ахтани улги деб атайдилар. 
Қадимда усталар накш 
ком позициялари ни тугридан-тугри чизиб, бўяб кетаверганлар, кейинчалик 
ахта оркали тасвирни туш ириб иш лаш тез ва кулай бўлиш и сабабли ундан 
ф ойданалиб келганлар. Халк усталари накш композициялари туш ирилган 
ахталарни йиллар давомида саклаб келганлар. У лар хохлаган вактларда бу 
ахталардан ижодий фойдаланганлар.
А хтан и тай ёрлаш да илк бор накш иш ланад иган ю зага м ўлж аллаб 
ю пка ш аффоф когоз олинади. Накш композициясига мослаб симметрия бўйича 
ш аф ф оф когозни иккига, тўртга ва хокозаларга бўлинади. Букламани бир 
к и с м и га накш чи зи лади . Н акш ч и зи л ган ш аф ф о ф когозни ю м ш о к ёстикча 
усти га қўйиб накш чизиклар устидан игна билан теш и б чикилади. Н акш ни 
теш и ш д а и гн а оралги иложи бори ч а якин теш и л ад и . А гар накш м а й д а б ў л са 
и гн а о р а л и г и д а г и масоф аси ш ун ча яки н б ў л а д и . Н акш нусхасини теш иб 
бўлгандан кейин шаффоф когоз ёйиб ю борилади, натиж ада яхлит накш ли ахта 
хосил бўлади. Тайёр бўлган ахтани иш ю засига кўйиб устидан хокани босиб 
юр'гизиб чикилади. Натижада тайёр накш нусхаси иш юзасига кўчирипади.
Бизга маълум бўлдики, накш нусхасини иш ю засига ахта оркали хока 
ёрдам ида туш ирилади. Хўш хока кандай тайёрланади? Ю пка суруп латта ёки 
икки, уч к ават д о к ага м айдаланган п иста кўм ир кукуни, синька, бўр ёки 
белил парош оги солинади ва халтача холида тугилади. Тайёр халтачани ахта 
қоғози устидан енгил суртиб ю ргизилади. М ахсус ахта когози теш икларидан 
ўтган кукун заррачалари иш ю засида керакли накш нусхасини хосил килади.
Н а к ш к о м п о з и ц и я л а р и н и б ў я ш д а

д а н
10 г а ч а р а к а м л и
м ўй калам лардан ф ойдаланилади. С иёх-калам учун 1, 2, 3 ракам иш латилади. 
Б ан д ва м ар гу л ал ар н и ран глаш учун 4, 5 р ак ам л и м ўй калам ту р л ар и , барг, 
гул, к и ч и к ю за ва обиларнн тортиш у чун 6, 7 р акам л и оби м ў й к алам л ар и , 
к а т а б а р г б а н д в а з а м и н л а р и н и б ў я ш у ч у н 8, 9, 10 р а к а м л и м о л а
м ўй калам лари иш латилади.
Н акк о ш л и кд а иш латиладиган бўёк ту р л ар и куйидагилардан иборат: 
к у р у к б ў ё к , г у а ш ъ , а к в а р е л ь , э м у л ь с и я б ў ё к , м и н е р а л б у ё к , м о й б ў ё к , 
тем п ер а бўёкпар.
Н акш ком п озиц и ялари ни б ў яш д а асосан гуаш ъ бўёгидан ф ойда­
ланилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ҳ ар б и р наккош лик м ак т а б л а р и н и н г ўзи га хос ранг к олоритлари
м ав ж у д . Х о р азм н акко ш л ар и х а в о р а н г , Қ ў к о н у с та л а р и к и зи л -з а н го р и , 
Т о ш к е н т н а к к о ш л а р и эс а т у т и ё й и в а оч ж и г а р р а н г т у с л а р и д а и ж о д
к н лад илар. Н акш ларни бўяш да зам ин ва ш ак л о р ал ар и га тук ран г, гул, новд а 
ва б ош ка элем и н тларга оч ран глар б ер и л ад и . Р англаш б оски члари да и лик ва 
иссик ранглар аралаш кўллан и лм айди. А к с и н ч а накш ком п о зи ц и ял ар и н и н г 
ум ум ий т а л к н и га эъти бор берилади. М асал ан : накш яш ил м ухитга эга б ўлса, 
б арч а ранглар яш илга, зангори бўлса, зан го р и га, ж игар ранг бўлса, ж игар 
ранг колорити га бўйсиндирилади.
Н акш зам и н и яъни ранги учун р а н г т у с л а р и бир оз т ў к р о к олин ад и . 
Чумки т ў к рангли зам и н да накш э л ем и н тл ар и оч ран гл ар д а бер и л са ан и к ва 
р а н авш ан к ў р и н ад и . Н акш н и н г кич ик ш а к и л л а р и г а ў р т а ч а р а н г т у с и д а г и
б ўёклар б ери лгани маъкул. Н акш даги б о ф та эл ем ин тлари ўта т ў к ва гул, б ар г 
элем ин тлари ў та оч равиш да рангланади.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish