18
3. Ахборот тизимлари ва технологиялари. Акад.С.Гуломов ва бошкалар. Т.
"Шарк", 2000й.
4. С.С. Гуломов ва бошк. Иктисодий инфарматика.Т.: "Узбекистон" ,1999й.
8.1. Сунъий интеллект хакида тушунча
Инсон аклига хос ва ухшаш нарсани яратиш ва ундан мураккаб ишларда
фойдаланиш фикри кадимдан кишиларни уйлантириб келган. 14 асрда яшаган
олим Р.Луллий тушунчалар квалификациясига асосланиб машина яратишга
харакат килган.
18 асрда яшаган Г.Лейбниц ва Р.Декарт бир-биридан мустакил холда хамма
фанлар буйича универсал тил таклиф этишган. Ушбу таклиф сунъий интеллект
ривожига асос булди.
Сунъий интеллектнинг фан йуналиши сифатида ривожланиши ЭХМ пайдо
булганидан сунг мумкин булди. Бу нарса 20 асрнинг 40-йилларига тугри
келади. Шу пайтда Н.Винер янги фан кибернетикага асос солди.
Сунъий интеллект термини (artifikalintelligence) 1956
йилда Америкада
таклиф этилди. Сунъий интеллект тан олингандан куп утмасдан у икки асосий
йуналишга ажралди: "Нейрокибернетика" ва "кора ящик" кибернетикаси. Факат
- хозирги пайтга келиб бу икки йуналиш яна кушилиш тенденциясига йул
тутмокда.
"Нейрокибернетика" йуналишини куйидагича изохлаш мумкин: Уйлаши ва
фикр килиши мумкин булган бирдан-бир объект бу-инсон миясидир. Шунинг
учун бошка яратиладиган фикрловчи курилма унинг тузилишини акс эттириши
керак.
Шундай килиб нейрокибернетика инсон миясига ухшаш структураларни
моделлаштиришга каратилган. Физиологлар томонидан инсон миясида узаро
богланган ва узаро амал килувчи 10^21 тадан куп нерв тукималари - нейронлар
борлиги олдиндан аникланган. Шунинг учун
нейрокибернетика максади
нейронларга ухшаш элементларни яратиш ва улардан амал килувчи бирикмалар
тузиш эди. Бу бирикмаларни нейрон тармоклари (нейросет) деб кабул
килинган.
Биринчи тармоклар Америка олимлари Г.Розенблат ва Мак-Камок
томонидан 50-йиллар охирида яратилган. Бунда инсон кузини ва уни мия билан
алокасини моделлашга харакат килинган эди. Улар яратган курилма
периентрон деб аталган.
Ушбу курилма бир куринишда
езилган харфларни ажрата олган,
лекин
унинг иккинчи куринишини ажрата олмаган, масалан А, каби куриниш бу
курилма учун иккита белги хисобланган.70-80 йилларга келиб бу йуналишдаги
ишлар камая бошлади. Биринчи уринишлар натижаси муваффакиятли эмас эди.
Буни муаллифлар уша пайтда булган ЭХМлар ишлаш тезлиги паст ва хотираси
кичиклиги билан изохлаганлар.
80-йилларга келиб Японияда билимларга асосланган ЭХМ 5-авлод базасида
6- авлод ЭХМ яратилди, бу билан тезлик ва хотира камчиликлари амалда олиб
ташланди. Бу компьютерлар нейрокомпьютерлар деб аталди. Параллел
ишловчи компьютерлар - транспьютерлар пайдо булди. Нейрокомпьютерлар
учун максад белгиларни ажратиш булиб колди.
19
Хозирги даврга келиб нейрон тармокларини
ажратишнинг уч йуналиши
мавжуд:
- барча алгоритмларни бажара олувчи микросхемалар бирлигидан иборат
махсус компьютерлар яратиш;
- тез ишловчи компьютерларга асосланган махсус дастурлар яратиш;
- юкоридаги икки йуналишни бирлаштириш,
яъни хисоблаш бир кисмни
махсус схемалар, бир кисмини дастурлар бажаради.
"Кора ящик" кибернетикаси йуналиши нейрокибернетикага карама-
каршидир.
"Уйловчи" курилма кандай курилгани ахамиятга эга эмас. Асосийси,
берилган курсатмага у инсон миясидек жавоб кайтарса етарли.
1963-70 йилларга келиб сунъий интелект масалаларига математик мантик
усулларини куллай бошлашди. Шу аснода 1973 йилда Пролог алгоритмик тили
яратилди. 70-йиллар урталарида АКШда мутахассис
- экспертлар билимини
моделлаштириш гояси тугилиши сунъий интеллект амалий кулланилишида
катта туртки булди. АКШ да биринчи билимларга асосланган тизимлар, яъни
эксперт тизимлар пайдо булди. MUCIN ва DENDRAL номли медицина ва
химияда кулланилувчи эксперт тизимлар кулланила бошланди.
80-йиллар
урталаридан бошлаб сунъий интеллект тадбиркорлик
машгулотига айлана борди. Уз-узини укитиш
тизимларига булган кизикиш
кучая борди.
Do'stlaringiz bilan baham: