Справочник $рта мактаГ> чизмачи лик дцитуечилири учун улланма



Download 3,08 Mb.
bet26/69
Sana29.05.2022
Hajmi3,08 Mb.
#617573
TuriСправочник
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   69
Bog'liq
Abdumalikov word

Ордината [латинча ordinatusl — Декарт системасидагн координата укларидан бириY буйича ^уйиладигаи узун- лик. Ордината нуктанинг X0Z текислигидан узоцлигини курсатади (82- шакл).
Орнамент [латинча ornamentum — безак! — бино, ин- шоот ёки нарса юзаларига ишланган накш. Орьамент сим- метрик геометрик шакллардан ёки усимлик ва ^айвонот оламига хос элементлар тасвирларидан иборат булиши мумкин.
Ортогонал проекция [грекча orthogonios — т>три бур-
чак] — тутри бурчакли про- ( екции. Ортогонал проекция

м

параллел проекцияларнинг бир тури булиб, буюмни про­екциялар текислигига перпен-
дикуляр йуналишда проек­циялаш йули билан хосил 1\и- линади (109- шакл).
Ортогонал проекциялаш —
буюмнинг проекциялар Tej-
кисликларидаги ортоганал (турри бурчакли) проекцияла- рини .^осил килиш. Бунинг учун буюмнинг ну^таларидан проекциялар текисли кларига перпендикуляр турри чизи^- лар чизилади ва уларнинг проекциялар текисликлари би­лан кесишиш нукталари бирлаштирилади, натнжада буюмнинг ортоганал проекциялари ,\осил булади. Орто­ганал проекциялаш техникада машина, аппарат, бино, иншоот ва ш. к. нинг текисликдаги тасвирларини ясаш- нинг асосий методидир (109- шакл).
Ортоцентр [грекча orthos—турри-(-марказ! — учбур- чаклик баландликларининг кесишган ну^таси. Уткир бур­чакли учбурчакликда ортоцентр учбурчаклик ичида, утмас бурчакли учбурчакликда унинг ташцарнсида ва турри бурчакли учбурчакликда учбурчакликнинг турри бурчакли учида булади.
п
Паз — машина деталларидаги энсиз узун арик,ча. Ма­салан, шкив ва валнинг шпонка жойлашадиган ари^часи ва х. к. Пазлар, асосан, фрезалаш ёки рандалаш станокла- рида хосил килинади.
Пайвандлаш — металл деталларни бир-бирига улаш усули ва процесси. Пайвандлашнинг куйидаг и турлари бор: газавий пайвандлаш, электр ейи ердамида пайвандлаш, контактлаб пайвандлаш, индукцион пайвандлаш ва ш. к.
Пайванд чок — деталларни бир-бирига пайвандлаб би- риктириш натижасида х,осил булган чок (110-шакл). Пайванд чоклар пайвандлангап деталларнинг ишлаш шароити, вазифаси ва уларнинг бир-бирига нисбатан вази- ятига кура ^уйидагиларга булинади: бурчакли пайванд чоклар, учма-уч пайванд чоклар, устма-уст пайванд чоклар.
Парабола [грекча parabole — я^инлашиш! — текислик- да фокус деб аталувчи /•' нук,тадан ва директриса деб ата- лувчи турри чизивдан баробар уад^ликда ётган ну^талар туплами, иккинчи тартибли текис эгри чизик (111- шакл). Парабола эгри чизиги конус кесимларидан бири булиб, унинг тенгламаси Уг=2 РХ куринишида ёзилади, бу ерда Рпараболанинг параметри Р—2 OF га, яъни фокус билан директриса уртасидаги масофага тенг, X—парабола ну^таларининг абсциссаси.
Параллел |русча параллелный] — бир текисликда ётув- чи бир-бирига ёндош булган, икки томоига давом этти- рилганда ;учрашмайдиган. Масалан, параллел чизицлар,
















V / *1/







-
/-Я.
-




ч

1









































ч.

4>-

an
1Л





110- шакл.



параллел текисликлар ва к. Езувда параллел сузи урнига « || » белги куйилади.
Параллель [грекча parallelosенида борувчи, ёидош]— айланиш сиртининг унинг ук,ига перпендикуляр булган текислик билан кесишувидан хосил булган чизиклар.
Параллелепипед [грекча paralle- lepipedon] — ^амма ёцлари паралле­лограмм ёки тугри туртбурчаклик булган олти ёкли жисм (112- шакл). Параллелепипеднинг карама-^арши
z:

ёклари ^ам тенг, хам узаро параллел булади. Параллеле- пипедлар тугри бурчакли ва кийши^ бурчакли булиши мумкин.
Параллелограмм [грекча parallelogrammon — туртбур- чаклик] —карама-карши томонлари хам тенг, хам узаро па­раллел булган текис туртбурчаклик (224- шакл).
Параллел проекциялаш — параллел проекцияловчи чи­зиклар воситасида буюмнинг параллел проекциясини ^осил килиш. Бунинг учун буюмнинг хар бир нуцтасидан берил- ган йуналишга (проекциялаш йуналишига) параллел про­екцияловчи тугри чизик, утказилади. Проекцияловчи тугри чизикларнинг проекция текислиги билан кесишган ну^та- ларини узаро бирлаштирсак, текисликда буюмнинг проек- цияси хосил булади. Проекциялаш иуналишининг проекци­ялар текислигига нисбатан огиш бурчагига караб параллел проекциялар цийши^ бурчакли (оксогонал) ва тутри бур­чакли (ортогонал) турларга булинади. Техникада машина, механизм, иншоот ва х. к. нинг чизмалари купинча орто­гонал проекциялаш усулидан фойдаланиб ясалади.
Параллел текисликлар — умумий тугри чизи^ка эга бул- маган текисликлар. Икки текисликнинг узаро параллеллик белгиси ^уйидагича таърифланади; бир текисликдаги икки кесишувчи тутри чизи^ иккинчи текисликдаги икки кесишув- чи тутри чизикца мос ^олда параллел булса, бу текисликлар хам узаро параллел булади. Параллел текисликларнинг бир номли излари >^ам узаро параллел, яъни: Р„ [| QH Р v II Qv (113- шакл). Горизонтал ва фронтал излари узаро параллел булган профил проекцияловчи текисликлар узаро параллел булмаслиги з^ам мумкин. Кундай холларда те-








Download 3,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish