Сон ва катта болдир суяклари дўнгликларининг бўҒим ичидан синиш


КИЧИК БОЛДИР СУЯГИНИНГ АЛ0Х.ИДА ШИКАСТЛАНИШЛАРИ



Download 0,65 Mb.
bet4/14
Sana24.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#203256
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
boldir

КИЧИК БОЛДИР СУЯГИНИНГ АЛ0Х.ИДА ШИКАСТЛАНИШЛАРИ
Кичик болдир суягининг шикастланишлари орасида куйидагилар тафовут қилинади: 1) кичик болдир суяги бошчасининг чиқиши; 2) кичик болдир суяги диафизидан синиши; 3) кичик болдир суягини болдир-ошик бўғими соҳасидан синиши.
КИЧИК БОЛДИР СУЯГИ БОШЧАСИНИНГ ЧИҚИШИ
Бу шикастланиш проксимал суяклараро бўгини ажраб кетишида кузатилади, бевосита ва билвосита таъсирот натижасида пайдо бўлади. Бунда кичик болдир нерви хам шикастланиши мумкин, чунки кичик болдир суяги бўйнидан айланиб ўтади.
Т а ш х и с. Проксимал болдир суяклари бўгини сохасида деформация аниқланади. Кичик болдир суягининг боши олдинга ёки орқага сурилиши, пайпаслашда осонлик билан жойига тушиши ва чиқиши кузатилади. Кичик болдир суягининг бошчасини босилганда ёки болдир суяклари яқинлаштирилганда чиккҳанжойда оғриқ.зўраяди. Рентгенография диагноз қўйишга аниқлик киритади. Кичик болдир нерви хам биргаликда шикастланган бўлса, беморнинг оёги пастга -кафт томонгаосилиб туриши аниқланади.
Д а в о л а ш. Кичик болдир суягининг бошчасини жойига тушириб, ушлаб туриш кийишшги туфайли консерватив даволаш мақсадга мувофиқ. эмас. Шунинг учун жаррохлик усули қўлланилади. Бошчани катта болдир суяги дўнгига лавсан ёки крзикча ёрдамида қотирилади. Операциядан сўнг 4 х.афтага бармоқ.учидан то соннингўрта қисмигача гипс боғлами кўйилади. 2-х.афтадан бошлаб, гипсда оёгига босиб юришга рухсат берилади. Гипс олингандан кейин физиотерапия ва бўғимларда хдракатни тиклаш тавсия кддинади.
Кичик болдир нерви эса шикастланиш х,арактерига караб даволанади.
КИЧИК БОЛДИР СУЯГИ ДИАФИЗИНИНГ ЧЕКЛАН Г АН
СИНИШИ
Шикастланишнинг асосий сабаби бевосита болдирнинг ташқари юзасидан урилишидир.
Т а ш х и с. Кичик болдир суягининг диафизи синганлигини аниқлаш куйидаги сабабларга асосан анча қийин. Кичик болдир суяги таянч вазифасини ўтамайди, юқорида ва пастда катта болдир суягига қаттиқжипсланган, шунинг учун синиб силжиб кетмайди, болдирнинг таянчига путур егмайди. Кўпинча, беморлар синган жойда оғриқ. сезсалар-да юраверадилар, нихрят, кичик болдир суягининг хамма томонидан мушаклар билан ўралганлитини ҳисобга олсак деформация х,ам билинмайди. Синиқ. бўлакларини ушлаш ва уларнинг .харакатини аниқлаш имконияти йўқ, бўлади. Доимий белгиларидан синган жойда оғриқ. ва ушлаб кўрилганда маҳаллий оғриқ. сезилади. Баъзан кичик болдир суяги синишини болдирни лат ейишидан ажратиб олиш учун куйидаги синамадан фойдаланилади. Сиш'анлигага гумон қилинаётган жойдан нарирокдан бир қўл билан ушлаб туриб, ташки томондан бошқа Қўлимиз билан босганимизда босиб турилган жойда оғриқ. бўлмай, синган жойда оғриқ. кузатилади. Болдирни икки томонлама рентген тасвирига тушириб, ташхис тасдикланади.
Даволаш. Кичик болдир суягининг алохдца синишларини даволаш енгил ўтади, ҳатто амбулатор шароитда даволаса х,ам бўлади. Беморга 3-4 хдфтага соннинг ўртасигача гипс лонгетаси кўйилса кифоя. 10 кундан сўнг қўлтиктаёк билан юра бошлаш мумкин, 5-6 хдфтада мехдат кобилияти тикланади.
Кичик болдир суягининг бўйнидан синиши, кичик болдир нерви шикастланиши ёки тизза бўғимининг бойламлари узилиши кузатилиши мумкин. Бундай холларда даволаш шикастланиш хдрактерига караб белгиланади.
Кичик болдир суягининг болдир-ошик бўғими сох,асидаги шикастланишларига «Тўпиқларнинг синиши» бўлимида тўхталамиз (9-бобга каралсин).

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish