Сон ва катта болдир суяклари дўнгликларининг бўҒим ичидан синиш


КАТТА БОЛДИР СУЯГИ ДИАФИЗИНИНГ ЧЕКЛАНГАН СИНИШИ



Download 0,65 Mb.
bet5/14
Sana24.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#203256
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
boldir

КАТТА БОЛДИР СУЯГИ ДИАФИЗИНИНГ ЧЕКЛАНГАН СИНИШИ
Катга болдир суягининг шикастланишлари кичик болдир суяганинг шикастланишларидан фарқли ўларок куп учрайди ва болдир фаолиятинингбузилишига олиб келади. Синиш бевосита ва билвосита куч таъсирида рўй беради. Кичик болдир суяги «тахтакачлик» вазифасини бажарганлиги учун синдезмознинг сақланиб қолганлиги сабабли суяк бўлакларининг узунасига силжиши кузатилмайди. Ёнига ва бурчак хосил қилиб силжиши кузатилади. Сўнгги холатда бурчак ичкарига, олдинга ёки орқага очилган бўлиши мумкин. Кийшик ва бурамасимон синишларда энига силжиганда мушак интерпозицияси кузатилиши мумкин.
Ташхис. Катта болдир суягининг тери остида яқин турганлиги учун унинг синишларини ташхислаш қийинчилик тугдирмайди. Баъзан болдирнинг кийшайиши ва деформацияси кўзга ташланади. Катта болдир суягининг қирраси бўйлаб пайпаслаганда синган жойда погонасимон деформация аниқланади: шу жойда оғриқ.хам сезилади. Суяк бўлакларини харакати ноаниқ. ифодаланади. Оёқ таянчи бузилади. Синиб силжимаган бўлса, катта болдир суяганинг алохида синишини аниқлаш бир оз қийинлашади. Синган жойда гематома бўлиши, пайпаслаганда махдллий оғриқ. кузатилиши, оёқнинг таянчлик вазифаси бузилганлиги рентген текшириш ўтказишдан аввал унинг синганлигини аниқлашга ёрдам бериш мумкин. Болдирнинг икки проекциядаги рентгенографияси синишнинг ҳарактери, бўлакларни борлиги ва силжиш турини кўрсатади.
Д а в о л а ш. Катта болдир суяги алоҳида синиб силжимаган бўлса, оёқ панжаларининг учидан то соннинг ўртасигача 2 ой муддатга гипс боғлам кўйилади. Агар синиш туфайли болдирда шиш кузатилса, аввало, гипсли лонгета кўйилиб, сўнфа шиш кайтгандан сўнглонгетали айланма гипс боғламига айлантирилади.
Синиб силжиган бўлса, бир момент (лакза)ли репозиция қилиниб, гипс боғлами билан ушлаб турилади. Оғриқсизлантириш учун махаллий анестезия кифоя килади. Синган жойга 1% новокаиндан 40-50 мл юборилади. Репозицияни рентген тасвирига караб бажарилади. Суяк бўлаклари орасидаги бурчак орқага очилган бўлса, репозиция оёқ ёзилган холда, колган холларда тизза бўғимида букиб туриб қилинади. Ёрдамчилардан бири оёқни кафт соҳасида ушлаб, болдир ўки бўйлаб тортади, яна бири сонидан ёки танасидан карама-карши томонга тортади. Жаррох. суяк бўлакларига қўллари билан босиб, силжишларни бартараф қилади. Оёқ панжаларининг учидан то соннинг ўртасигача (болдир суягининг пастки қисми ёки ўрта қисми синганда) ёки думба бурмасигача (юқори учдан бир қисмидан синганида) гипс лонгетаси кўйилади. 10-14 кундан сўнг (шишлар кайтгандан кейин) лонгетали гипс боғлами айланма гипсли боғламга айлантирилади. Умумий иммобилизация
муддага 3-4 ой. Катта болдир суяшнинг учдан бир юқори ва ўрта қисмига Караганда пастки кҳсмидан синганда у кўпрок муддатга кўйилади.
Синиқ, чизига кийшик бўлганда бўлакларни жойига тушириш ва уни гипс боғламида ушлаб туриш қийинлиги интерпозициядан дарак беради. Бундам доллар кагга болдир суяганинг остеосинтезига кўрсатма бўлиб х*1собланади. Агар суяк бўлакларининг яхши гуришига кичик болдир суяги халакдт берса, катта болдир суяги синиқининг юқорирогидан ёки пастрогидан кўшимча кесиб, кичик болдир суяги синдирилади ва мақсадга эришилади.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish