Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan

T IZ IM I  VA  SO L IQ   STAVKALARI
l - § .   0 ‘zbekistonda  soliq  solish  tizimi  va  uning  asosiy  elementlari
Biz  a w a lo ,  soliq  tizim i  va  soliq  solish  tizim i  tu shunchalarining  bir- 
biridan  farqini  bilishim iz  zam r.
Bu  yerda  nazariy  jih a td a n   soliq  tizim i  deganda  soliqlar  yiq'indisi 
tushuniladi.  Soliq  solish  tizim i  deganda  iqtisodiyot  subyektlarini  m uayyan 
soliqlarga  tortishning  tashkiliy 
usullari  yig‘indisi  tushuniladi,  ya’ni  soliq 
solish  tizim i  am aliy  uslublar yiq‘indisidir.
S hunday  qilib,  soliq  solish  tizim i  deb,  Oliy  Majlis  to m o n id an   bel­
gilangan  va  ijrochi  ido ralar  to m o n id an   undiriladigan  soliqlar-ning  tuzilish 
usullari  va  tam oyillari  yiqindisiga  aytiladi.  Bu  tizim ning  o ‘m i  jam iyatning 
ijtim oiy-iqtisodiy tizim i  bilan  aniqlanadi.
H ozirgi  davrda  O 'zbekistonning  soliq  solish  tizim i  davlatning  b o zo r 
iqtisodiyoti  sharoitidagi  funksiyalarini  m ablag4  bilan  ta ’m inlash  zarurligi 
bilan  belgilanadi.
Soliq  solish  tizim ining  b ir  q an c h a  elem entlari  mavjud  va  b u la r  quyi­
dagilardan  ib o ra td ir  soliq  subyekti,  obyekti,  m anbasi,  soliq  stavkasi,  so­
liq  solish  birligi,  soliqlardan  im tiyozlar va  boshqalar kiradi.
Soliq  subyektlari  bu  soliq  m unosabatlarining  ishtirokchilaridir.  Bularga 
asosan  soliq  to ’lovchilar:  yuridik  shaxslar-korxona,  tashkilot,  firm a  va  jis­
m oniy  shaxslar-aholi  kiradi.  Ikkinchi  to m o n d a n   soliq  subyektiga  davlat 
kiradi,  ya’ni  soliq  oluvchi.
Soliq  obyekti-bu  soliq  solinadigan  daro m ad ,  narsa  (buyum ),  m ulk 
qiym ati,  tovar,  yer  m aydoni,  o t  kuchi  va  boshqalar.  K o‘pincha  soliq  nom i 
obyekt  n om i  bilan  ataladi.  M asalana,  yer solig’i  yoki  darom ad  solig‘i.
Soliq  m anbayi  -   bu  soliq  to ’lovchi  (subyekt)ning  darom adidir.  D a­
rom ad,  yalpi* daro m ad ,  tushum .  B a’zi  soliqlarda  soliq  obyekti  va  m a n ­
basi  b ir  bo'lad i.  M asalan,  korxonalar  darom adiga  soliqda  obyekt  yalpi 
d arom ad,  soliq  m anbasi  darom addir.
A holining  darom ad  solig'ida  obyekti  yalpi  darom ad,  m anba  ham   yalpi 
darom ad.
M arkazlashgan  pul  fondini  tashkil  etadigan  soliq  va  yig‘im lar  tur- 
larining  yiq'indisiga  soliq  tizim i  deb  ataladi.
T izim -b u   yig‘m a  tushunchadir.  Bu  tushunchada  soliqlarning  bir-biri 
bilan  bog'liqligi  ham   ifoda  etilgan.
Soliq  tizim ining  elem entlari  soliq  obyektiga  qarab  uch  guruhga  bo ‘- 
lish  m um kin:  o b o ro td an ,  d arom addan  va  m ulklar  qiym atidan  olinadigan

---

soliqlar.  O borotdan  olinadigan  soliqlarga  qo'shilgan  qiym at  solig'i,  aksiz 
solig'i,  konlardan  foydalanganligi  u chun  soliq,  bojxona  boji  kiradi.  D a­
rom addan  olinadigan  soliqlarga  foyda  solig'i  va  darom ad  soliqlari  kiradi.
M ulklardan  olinadigan  soliqlarga  m ol-m ulk  solig'i  va  yer  soliqlari 
kiradi.
Iqtisodiy  m ohiyatga  qarab  soliqlam i  to 'g 'ri  va  egri  soliqlarga  bo'lish 
m um kin.
T o 'g 'ri  soliqlar  bevosita  darom ad  oluvchi  m ulk  egasining  daro- 
m adlaridan  (foydalaridan)  olinadi.  Bunday  soliqlarda  huquqiy  va  haqiqiy 
soliq  to 'lovchi  bitta  shaxs  bo'ladi.  Soliq  ilgaridan  aniq  belgilangan  bo'ladi. 
U ning  m anbayi  b o 'lib   korxona  va  tashkilotlam ing  xo'jalik  faoliyati 
natijasida  erishilgan  moliyaviy  yakun  hisoblanadi.  Aholi  soliqlarida  esa 
soliq  m anbayi  b o 'lib   to 'g 'r id a n -to 'g 'ri  aholining  darom adi 
hisoblanadi. 
Foyda  (darom ad)  solig'i,  yer solig'i  va  darom ad  solig'i  to 'g 'ri  soliqlam ing 
eng  m uhim   turlaridir.
Egri  soliqlar  korxona  va  tashkilotlar  faoliyatining  moliyaviy  yakuniga 
bog'liq  bo'lm aydi.  U lar  sotilayotgan  to v arlar  va  xizm atlar  oborotiga  (ba- 
hosiga)  ustam a  tarzda  belgilanadi.
U la r so'zsiz  tovar  qiym ati  va  xizm at  sum m asini  oshiradi  va  iste’m olni 
kam aytiradi.  Bu  soliqlam i  b a ’zan  ist’mol  soliqlari  deb  ham   ataladi.  Bunday 
qaraganda,  ulam i  go'yo  m ahsulot  sotuvchi  yoki  xizm at  ko'rsatuvchi  to ‘- 
layotgan  bo'ladi.  Aslida  esa  u lam in g   haqiqiy  to'lovchisi  tovar  va  xiz- 
m atlam i  iste’mol  qiluvchilar  bo'ladi.  Egri  soliqlar  gum higa  qo'shilgan 
qiym at  solig'i,  aksiz solig'i  va  bojxona  bojlari  kiradi.