Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan



Download 3,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/89
Sana22.08.2021
Hajmi3,9 Mb.
#153899
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   89
Bog'liq
Soliq va soliqqa tortish A. Yo`ldosheva 2007

TAKRORLASH  U C H U N   SAVOLLAR
1.  Q o'shilgan  qiym at  solig'i  qanday  soliq  hisoblanadi?
2.  Q o'shilgan  qiym at  solig'ini  obyekti  nim a?
3.  Q o'shilgan  qiym at  solig'ini  stavkasi  nim a?
4.  Q .Q.S.  b o 'y ich a  imtiyozlar.
5.  Q .Q.S.  qanday  hisoblab  chiqariladi?
70


IX b o b .  AKSIZ  SOLIG  INING  MOHIYATI  VA  H ISO BLASH
TARTIBI
l - § .  Aksiz  soligNning  mohiyati  va  uning  obyekti
Aksiz  solig'i  bilvosita  soliq  turi  bo'lib,  to v a r  yoki  xizm at  narxiga 
ustam a  ko'rin ish d a  undiriladi  va  pirovardida  iste’m olchi  tom onidan 
to 'la n ad i.  Aksizlar  davlatning  soliqqa  do ir  u m um iy siyosati  tarkibiy  qismi 
hisoblanadi  h am da  budjet  darom adini  ko'paytirish,  b a ’zi  tovarlar  iste’mol 
qilinishi  (tam aki,  spirtli  ichim liklar),  ishlab  chiqarish  ayrim   turlarining 
k o'paytirish  tabiatni  m uhofaza  qilishga  salbiy  t a ’siri  oqibatida  yuzaga 
keladigan  ijtim oiy  xarajatlar  o 'm in i  qoplashda,  shuningdek,  avtom obil 
yo'llari  qurish  va  saqlash  xarajatlarini,  boshqa  xarajatlam i,  him oyalash 
m anbayi  sifatida,  vatanim izdagi  ishlab  chiqarishni  q o 'lla b -q u w atlash d a  va 
h okazolar  u ch u n   qo'llaniladi.
Aksiz  hajm i  qoida  tariqasida,  tovar  qiym ati  bilan 
ham ,  uni  ishlab 
chiqarish  u c h u n   qilingan  m e h n at  sarfi  bilan  ham   b og'liq  em as,  balki  dav­
latning  soliq  siyosatiga  qarab  belgilanadi.  B a’zi  m am lakatlarda  iste’mol 
solig'i,  ya’ni  chakana  savdodagi  h ar  bir  xarid  u chun  soliq,  xizm at  k o 'r­
satish  sohasida  obo ro t  solig'i,  tom oshaxonalardan  undiriladigan  soliq  va 
b oshqalar tobora  k o 'p ro q   rivojlanm oqda.
O 'zbekiston  Respublikasida  aksiz  solig'i  O 'zbekiston  Respublikasining 
1991-yil  15-fevralda  qabul  qilingan  «K orxonalar,  birlashm alar, 
tashki- 
lotlardan  undiriladigan  soliqlar  to'g'risida»  gi  Q onuniga  m uvofiq  qabul 
qi-lingan,  lekin  respublikam izda  birinchi  m arotaba  1992-yildan  boshlab 
jo riy   etilgan.
«O 'zbekiston  R espublikasining  Soliq  kodeksida»  aksiz  solig'ining  yan­
gi  um um iy  qoidalari,  aksiz  stavkalari  va  to 'la sh   tartibini  ko'rsatib  o 'til- 
gan.
Aksiz  solig'i  tovar  qiym atining  bilvosita  soliq  ko 'rin ish id a  budjetga 
to 'la n ad ig a n   bir  qismi  b o 'lib ,  u  qo'shilgan  qiym at  solig'i  solinadigan 
bazada  hisobga  olinadi.  O 'zlari  ishlab  chiqargan  va  aksiz  solig'i  solinadigan 
tovarlam i  sotuvchi,  m ulkchilikning  h ar  qanday  shaklidagi 
korxonalar, 
birlashm alar  va  tashkilotlar  aksiz 
solig'i  to 'lo v c h ilar  hisoblanadi.  Aksiz 
to 'la n ad ig a n   tovarlam ing  eksportiga  aksiz  solig'i  solinm aydi,  O 'zbekiston 
Respublikasiga  tovarlar  eksportiga  nisbatan  soliq  solish  rejimini  qo'llay- 
digan  davlatlarga  tovarlar  realizatsiya  qilinadigan  hollar  b u n d an   m ustasno.
O 'zbekiston  Respublikasida  aksiz  to 'la n ad ig a n   tovarlar  ishlab  ch iq a­
rayotgan  yoki  bunday  tovarlam i  im port  qilayotgan  yuridik  va  jism oniy 
shaxslar budjetga  aksiz  solig'i  to'laydilar.
71


O 'zbekiston  Respublikasida  ishlab  chiqarilgan  aksiz  to 'la n ad ig a n   to ­
varlar  u chun  u lam ing  qo'shilgan  qiym at  solig'i  hisobga  olinm agan  holdagi 
(aksiz  solig'i  sum m asini  o 'z   ichiga  olgan)  qiym ati  yoki  tovarning  fizik 
hajmi  soliq  solish  obyekti  hisoblanadi.
Agar  tovar  ishlab  chiqaruvchi  aksiz  to 'la n ad ig a n   tovam i  naturial  haq 
yoki  sovg'a  sifatida  bersa,  soliq  to 'lo v c h id an   tovam i 
topshirish  paytida 
tarkib  topgan,  lekin  am al  qilingan  xarajatlardan  kam   bo'lm agan  narxlar 
darajasidan  kelib  chiqib  hisoblangan  qiym at  soliq  solish  obyekti  hisobla­
nadi.
U shbu  qoidalar,  tovarlar  o 'z   xom ashyosidan  yoki  berilgan  xom ashyo- 
dan  ishlab  chiqarilgandan  q a t'i  nazar qo'llaniladi.
Berilgan  xom ashyodan  ishlab  chiqarilgan  to v arlar  b o 'y ich a  aksiz  so­
lig'i  va  uni  buyurtm achiga  berish  paytida  ushbu  qoidalarga  m uvofiq  bel­
gilangan  narxda  hisoblab  chiqarilishi  lozim.
T adqiqot  obyektidan  kelib  chiqib,  asosiy  egri  soliqlardan  biri  bo'lgan 
aksiz  solig'ining  kelib  chiqishi  va  rivojlanishi  tarixi  xususida  to'xtalam iz. 
D astlab  egri  soliqlar  ayrim   tovar  turlari  (tuz,  tam aki,  aroq  m ahsulotlari, 
gugurt,  shakar  va  boshqa  keng  iste'm ol  m ollari)ga  aynan  aksiz  solig'i 
ko 'rin ish id a  nam oyon  bo'lgan.  B aqt  o 'tish i  bilan  aksiz  osti  tovarlari 
ro'yxati  kengayib  borgan.  O 'z -o 'z id a n   m a ’lum   bo 'lad ik i,  soliqqa  to rtish ­
ning  aksizli  shakli  keng  xalq  om m asi  iste’m olidagi  om m aviy  tovarlam i 
soliqqa  tortish jarayonidagina  sam ara  berishi  m um kin  bo'lgan.
Q adim da  aksizlam i  boshqa  n o m la r  bilan  boj,  to 'lo v ,  yig'im   yoki 
sodda  qilib  soliq  deb  atashganlar.  A ksizlam ing  o 'sh a   davrda  am al  qilgan 
soliqqa  tortish  m exanizm i  to 'g 'risid a   taxm iniy  m a ’lu m o tlar  mavjudligi 
u ning  ilk  paydo  bo'lgan  davrini  aniqlashga  im kon  berm aydi.  M asalan,  xalq 
tribunlari  Tiberiy  va  G ay  G rakxov  (er.  av.  162-133  va  1 5 3-121-yy.)  davr- 
larida  R im   g'aznasiga  q o 'lla m i  ozod  etishdan,  shu  bilan  birga  o 'z   shaxsiy 
iste’m oli  u chun  za ru r  bulm agan  tovarlam i  dengiz  orqali  Rim ga  olib 
kelinishdan  y ig'im lar tushib  turgan.
Qadim gi  M isrda  X II-X III  chi  sulolalar  davrida  (er.  av.  ikkinchi  m ing 
yillik)  pivoga  soliq  solingan.  A lbatta,  bu  to 'lo v la r  hozirgi  talqindagi  aksizlar 
bo'lm asligi  m um kin,  lekin  ularni  aksizlam ing  dastlabki  nam unalari  sifatida 
e ’tiborga  olish  lozim dir.
Tarixiy  m anbalarga  k o 'ra,  Angliyada  K rom vel  davrida  respublikaning 
yigirm a  yil  am al  qilishi  davom ida  aksizlam ing  ikki  yuzga  yaqin  turi  joriy 
etilgan.  Bunda  h ar  xil  turdagi  obyektlar  soliqqa  tortilgan,  m asalan,  poxol 
kukuni  yoki  yog'  u chun  quti  idishlar  shular  jum lasidandir.  XXI  asrda 
G ollandiyada  egri  soliq  turlari  shunchalik  k o 'p   ediki,  tarixchi  de-B itta 
so'zlariga  qaraganda,  m e hm onxonada  to rtiq   qilingan  baliq  bo'lagiga  34  xil 
aksiz  to 'g 'ri  kelgan.
D em ak,  aksizlar,  bojlam i  hisobga  olm aganda  soliqqa  to rtish n in g   eng 
qadim gi  shaklidir.
«Aksiz»  franso'zcha-accise,  lo tin ch a -a cc id ere  so'zlaridan  olingan  b o '­
ladi,  taijim a  qilinganda  «kesib  olish»  m a ’nosini  anglatadi.  O 'zbekiston
72


Respublikasi  soliq  qonunchiligida  aksiz  solig'iga  quyidagicha  izoh  berilgan: 
«aksiz  solig'i  sof  darom adning  narxda  va  qo'shilgan  qiym at  solig'iga  to r- 
iladigan  bazada  hisobga  olinadigan,  egri  soliq  sifatida  budjetga  o'tk azila- 
igan  (undiriladigan)  b ir  qism idan  iboratdir.  Bizning  fikrim izcha,  aksiz 
solig'i  sof darom adning  em as,  balki  yuklab jo 'n a tilg a n   tovarlar qiym atining 
bir qism ini  egri  soliq  sifatida  budjetga  yo'naltirish  shaklidir.
Egri  soliq  sifatida  aksiz  solig'ining  qo'shilgan  qiym at  solig'idan 
farqlanuvchi  xususiyatli jihatlarini  aytib  o 'tish   m aqsadga  m uvofiqdir,  ya’ni:
-   aksiz  solig'ida  cheklangan  turdagi  aksiz  osti  m ahsulotlarini  sotish 
oboroti  soliqqa  tortiladigan  obyekt  bo 'lad i  hisoblanadi.  B oshqacha  qilib 
aytganda,  qo'shilgan  qiym at  solig'idagi  soliqqa  tortish  obyekti  bo'lg an   ish 
va  xizm atlar aksiz  solig'iga tortilm aydi;
-   agar  qo'shilgan  qiym at  solig'i  tovar  ishlab  chiqarish  va  ayirbosh- 
ashning  barcha  bosqichlarida  vujudga  kelsa  va  undirilsa,  aksizlar  esa  faqat 
ishlab  chiqarish  sohasidagina  am al  qiladi.  U shbu  qoidadan  O 'zbekiston 
Resublikasi  hududiga  olib  kelinayotgan  aksiz  osti  m ahsulotlari  va  tovarlari 
istisnodir.
M adom iki,  ushbu  holatda  aksiz  solig'ini  to 'lo v c h ilar b o 'lad i,  aksiz  osti 
m ahsulotlarini  sotib  oluvchi  va  qayta  sotuvchi  tashkilotlar  hisoblanadi.
Aksiz  solig'i  o 'z   m ohiyatiga  k o 'ra   to v a r  bahosiga  kiritiluvchi  va  oxirgi 
iste'm olchi  to m o n id an   to 'la n ad ig a n   egri  soliqdir.  U ning  ijtim oiy -  iqtisodiy 
m ohiyati  faqat  taqsim ot  darajasiga  qarab  ifodalanadi  va  takom illashtiriladi.
Aksiz  solig'ining  iqtisodiy  m ohiyati  budjet  tushum ini  ta 'm in la sh   orqali 
xalq  xo'jaligi  m anfaatlarini  qondirishga,  k o 'p ro q   m ablag'lam i  jalb  ettirishi 
orqali  nam oyon  bo'lsa,  uning  ijtim oiy  m ohiyati  aholining,  ya'n i  asosiy 
iste'olchilam ing  to 'lo v   qobiliyatlarini  oshishida  o 'z   ifodasini  topadi.  Bu  esa 
aksiz  solig'i  obyektlari  (aksiz  osti  tovarlari)ni 
qiskartirilishida,  soliq 
stavkalari  pasayishida,  aholi  to 'lo v   qobiliyatini  o 'sishida  nam oyon  bo'ladi. 
Shuni  ham   ta'k id lab   o 'tis h   kerakki,  subyektlar  aksiz  solig'i  iste'm olchilari 
sifatida  o'zaga  kelishi  tabiiydir.
A m m o  aksiz  solig'i  yengiliklari  tovarlam i  xarid  qilish  u ch u n   olina- 
igan  kredit  resurslarini  qisqartirilishiga,  bu  esa  o 'z   vaqtida  xarajatlam ing 
pasayishiga  olib  keladi.  X arajatlam ing  pasayishi  esa  darom ad  (foyda)ni 
oshirish  om illaridan  biridir.
Aksiz  solig'ini  m ohiyatini  ochishda  u   bajaradigan  vazifalam i  bilish 
m uhim dir.  Shu  jih a td a n   uning  quyidagi  vazifalarini  alohida  t a ’kidlab 
o'tm oqchim iz:
birinchidan,
  m am lakat  budjetining  m uhim   darom ad  m anbalaridan  biri 
sanaladi.  Soliq  tizim i  rivojlanish  bosqichini  boshdan  kechirayotgan  barcha 
davlatlar  singari,  m am lakatim izda  ham   aksiz  orqali  d aro m ad lam i  te z  va 
oson  yigish  im koniyatlari  yuzaga  keladi.  F ransuz  iqtisodchisi  F .D em ezon 
ta ’biri  bilan  aytganda  «aksizning  o 'z i  barcha  boshqa  soliq  tushum lari  va 
undan  ham   ko'proqni  berishga  qodirdir»
ikkinchidan,
  aksiz  osti  tovarlari  iste'm olini  cheklash  (asosan,  ijtimoiy 
zararli  tovarlar)  orqali  m uayyan  b o zo r  doirasida  talab  va  taklifni  tartibga
73


solish.  Iqtisodiy  o ‘sish  doirasini  bashqarishda  aksizosti  tovarlar  ro ‘yxatini 
belgilash  orqali  davlat  yalpi  talab  va  taldifni  egiluvchanligi  t a ’m inlaydi;
uchinchidan,  davlatning  m illiy  bozorni  him oya  qilish  vazifasi  aksiz 
solig'i  orqali  ta ’m inlanadiki,  bunda  yuqori  soliq  stavkalaridan  foydalaniadi;
to'rtinchidan,  aksiz  solig'i  m onopol  m avqedagi  tovar  ishlab  chiqaruv- 
hi  yoki  aniq  m ahsulot  turini  progressiv  soliqqa  to rtish  vazifasini  o'taydi;
beshinchidan,  aksiz  solig'i  aholini  boy  badavlat  qatlam lari  d arom ad- 
arini  qayta  soliqqa  tortish  usuli  hisoblanadi.  C hunki  aksiz  solig'i  asosan 
nuuzli  (qiym ati  yuqori)  tovarlarga  qo'llaniladiki,  bunday  tovarlam i  asosiy 
iste’m olchilari  boy-badavlat  shaxslar  hisoblanadi.
Shunday  qilib,  aksiz  solig'i  ijtim oiy  m uh itn i  ham   yaxshilash  im ko- 
iyatarini  moliyaviy  n atijalam ing  o'sishi  orqali  tam inlab  berishi  m um kindir. 
Shu  bois  aksiz  solig'ining  takom illashtirilishi  ijtim oiy-iqtisodiy  m uhitni 
yaxshilanishi  bilan  ch am barchas  bogliqdir.

Download 3,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish