7§. ТЎСИН ДЕВОРЧАСИНИ ТОКЧАЛАРИГА МАҲКАМЛАШ.
Алоҳида элементлардан тайёрланган тўсин токчаси билан деворчаси ўзаро бириккан жойга силжитувчи куч таъсир этади. Тўсиннинг 1см узунлигига таъсир этаётган силжитувчи кучни аниқлаймиз
Пайванд тўсинларда силжитувчи куч «Т» токча чокларини қирқишга интилади шунинг учун чокларнинг юк кўтарувчанлиги қуйидаги шартни қаноатлантириши лозим:
ёки
Юқоридаги ифодалардан пайванд чокнинг талаб қилинган қалинлигини топиш мумкин:
ёки
Агар тўсин деворчаси токчалари билан парчин михлар орқали бириктирилса, битта болтни силжитадиган куч ўзаро қўшни болтлар орасидаги масофа бўйича аниқланади
Болтлар орасидаги масофа
бу ерда (Nв)мin-битта болтнинг юк кўтариш қобилияти.
Назорат саволлари.
Тўсинлар қаерда ишлатилади?
Тўсинлар тизими неча хил бўлиши мумкин?
Мураккаб тўсинли катакда тўсинларни бир-бирига бириктирилиши қандай бўлиши мумкин?
Тўшамани ҳисоби?
Прокат тўсинларни ҳисоблаш тартиби?
Алоҳида элементлардан тайёрланган тўсинларни кесим юзасини минимал баландлиги қайси формула билан топилади?
Алоҳида элементлардан тайёрланган тўсинни оптимал баландлиги қайси формула билан топилади?
Алоҳида элементлардан тайёрланган тўсин токчасини кесим юзаси қайси формула билан топилади?
Тўсинларнинг умумий устиворлиги?
10.Тўсин элементларнинг маҳаллий устиворлиги?
11.Тўсин девори билан токчаларини бирга ишлаш шартлари?
6.1.1. Масала. Тўшамани хисоблаш. Тўшамага таъсир этаётган норматив юк га тенг рухсат этилган нисбий эгилувчанлиги тенг. Тўшама тўўсинларни қадами а1,12м га тенг.
Ечими: Тўшамани қалинлигини топиш учун С.Д.Лейтес графигидан фойдаланамиз. Шу графикдан тўшамани таянч орасидаги масофасини уни қалинлигига бўлган нисбатини аниқлаймиз.
бундан тўшама қалинлиги топилади.
Тўшаманинг қалинлигини 10мм қабул қилинади.
6.2.1. Масала. Тўсинни хисобланг. Таянч оралиғидаги масофа 4м га тенг. Тўсинга таъсир этаётган хисобий ёйма юк тенг. Пўлат маркаси В Ст 3 КП 2-1.
Ечими: Ташқи таъсир этаётган юкдан тўсинда мавжуд бўладиган катта эгувчи момент топилади.
Талаб қилинган қаршилик момент топилади.
Қўштавр сортаментидан юза танлаб оламиз, қаршилик моменти га тенг бўлган №27
Танлаб олинган тўсинни мустахкамликка текширамиз ўз оғирлигини эътиборга олган холда.
Тўсинни ўз оғирлигидан хосил бўлаётган момент
фарқи
Қирқувчи кучга хам тўсинни текширамиз.
Таянчлар орасидаги максимал қирқувчи кучни қуйидаги формула орқали аниқлаймиз.
Танлаб олган тўсинни бикрлигини хам текширамиз.
6.3.1. Масала. Алохида элементлардан тайёрланган тўсинни хисобланг. Таянч оралиғидаги масофа L16м га тенг. Таъсир этаётган ёйма норматив юк qH184кНм. хисобий юк q219,74 кНм тенг. Пўлат маркаси В Ст 3 ПС 2-1.
Ечими: Ташқи таъсир этаётган юкдан тўсинда хосил бўладиган катта эгувчи моментлар топилади:
Норматив юкдан:
хисобий юкдан
Тўсинда юклар таъсиридан хосил бўладиган қирқувчи кучни аниқлаймиз:
Талаб қилинган қаршилик моменти топилади:
Қулай юза топиш учун тўсинни баландлигини тўғри қабул қилиб олишимиз лозим: Бунинг учун биринчи навбатда
Тўсинни эни кичик баландлигини аниқлаймиз:
Тўсиннинг оптимал баландлигини аниқлаймиз:
тўсин деворини қалинлиги. Деворнинг қалинлигини империк формуладан фойдаланиб топамиз:
деворнинг қалинлигини 1,2 см қилиб қабул қиламиз.
Тўсиннинг баландлигини 185 см га тенг деб қабул қилиб, токчасининг юзасини аниқлаймиз.
Варақасимон прокатли пўлатдан 530х25 қабул қиламиз юзаси шундай олсак, тўсиннинг умумий турғунлиги ва токчанинг махаллий турғунлиги бажарилади
Қабул қилиб олган тўсинни геометрик тавсифномасини аниқлаймиз:
Тўсинни 1 м узунлигидаги оғирлигини аниқлаймиз.
Қабул қилинган тўсинни мустахкамлигини текширамиз:
Ва бикрлигини хам текширамиз:
Катта тўсиннинг умумий турғунлигини текширамиз.
Қуйидаги шартларни текшириб қурамиз:
таъсир этаётган юк узлуксиз мустахкам тўшама орқали катта тўсинни тепа токчасига таъсир этишлигини.
Катта тўсинни хисобий узунлиги токчасини энига бўлган нисбати қуйидаги шартни қониқтирсин:
Унда катта тўсиннинг умумий турғунлиги ва устиворлиги таъминланади.
Do'stlaringiz bilan baham: |