Шошилинч педиатрия экстремал тиббиёт асослари билан


НЕВРОЛОГИК ШОШИЛИНЧ ҲОЛАТЛАР



Download 6,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/194
Sana03.10.2022
Hajmi6,9 Mb.
#851240
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   194
Bog'liq
Шошилинч педиатрия

НЕВРОЛОГИК ШОШИЛИНЧ ҲОЛАТЛАР.
 
Эс-ҳушни бузилиши бу - сезув аъзоларини ташқи таъсирга қисман ѐки тўла адекват 
жовоб бера олмаслигидир. Бу ҳолат мия ярим шарларини ва юқорига интилувчи 
ретикуляр формацияни ўзаро муносабатини бузилиши билан кечадиган жараѐн 
натижасидир. Бунда мия ярим шарларини дисфункцияси юзага келиб эс-ҳушни 
пасайиши, жавоб буйруқларини бажаришни секинлашиши, дезоринтирланган ҳолат,
сезув аъзоларни функцияси пасайиши кузатилади. Ретикуляр формацияни дисфункцияси 
тетикликни йўқолишига олиб келади.
Эс-ҳушни бузулишида, биринчи навбатда қайта тиклана оладиган ҳолатларни 
аниқлаш ва тиклашга ѐрдам бериш зарур. Эс-ҳушни бузулиши ҳар қандай таъсирлар 
натижасида бўлиши мумкин: бу ҳар хил неврологик ва соматик касалликларда учраши 
сабабли, ташҳислашда тўла қонли анамнез тўплаш, неврологик ва умум физикал 
текширувларни ўтказиш, комплекс лобаратор текширишлар амага ошириш керак.
Ҳуш даражасини бузилиш сабаблари: 
Бош мияни бирламчи шикастланиши (одатда кўпинча органиқ бузилишлар). 

Бош-мия шикатсланиши 

Бош мия чайқалиши. 

Бош мия эзилиши. 

Тешиб ўтилган бош мия яраси ѐки травматик мия ичи гемотомаси. 

Субдурал гематома. 

Эпидурал гематома. 

Қон-томир касалликлари 

Мия ичи қон қуйилиши, сабаби: 
o
Аневризмни ѐрилиши. 
o
Атериовеноз мальформацияси. 
o
Бошқа турлари (масалан, геморрагик диатез, амилоидли ангиопатия, қон 
томирларни ўсмали эрозияси). 

Ишемик инсульт, сабаби: 

Бош мия суяги ташқи ва ички томирларини тромбози. 

Эмболия. 


205 

Васкулитлар. 

Безгак. 

Инфекциялар 

Менингитлар. 

Энцефалитлар. 

Абсцесслар. 

Ўсмалар

Бирламчи бош мия суяги ичи ўсмалари. 

Метастатик ўсмалар. 

Эпилептик ҳолат 

Download 6,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish