Шоиста содщова мактабгача педагогика


-расм. Дидактик уйинларнинг асосий турлари



Download 13,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/227
Sana16.04.2022
Hajmi13,8 Mb.
#556265
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   227
Bog'liq
Мактабгача педагогика Содиқова Ш

42-расм. Дидактик уйинларнинг асосий турлари
Стол-босма уйинлари
болаларнинг теварак-атроф хщидаги 
тасаввурларини аниклаш, бир тизимга солиш, тафаккурини (тахдил 
килиш, умумлаштириш, тавсифлаш) устириш имконини берувчи 
уйин туридир. Бу уйин турига 
лвтто, жуфт расмлар, домино ва
лабиринт
киради.
Огзат суз уйинлари
болани эшита олиш, зудлик билан жавоб топа 
олиш, уз фикрларини тез ва аник ифода эта олишга ургатадиган 
уйинлар саналади. Бу каби уйинлар одатда катта мактабгача ёшдаги 
болалар билан утказилади. Бундай уйинлар боланинг аклий 
ривожланишида катта ахамиятга era. Юкорвда курсатиб утилган 
уйин турларида дидактик мащсад ва уйин материанларининг 
мавжудлиги мухдм ахамият касб этади.
Буюм ва уйинчоклар билан уйналадиган рйинлар
боланинг илк 
ёшидан бошлаб, то мактаб ёшига еттунга кадар уйналадиган уйин 
тури хисобланади. Бунда болаларнинг тасаввурлари, диккатлари уйин 
асосини ташкил етади. Уларда теварак-атрофдаги нарса ва буюмлар, 
уларнинг сифати, фойдали томонлари тугрисида умумий тущунча 
хосил булади. Уйивда уйшладиган хар бир буюм ёки уйинчок 
Узининг ташки куринишига эга булиши, нарсанинг асосий белгисини 
ажрата билиш имконини бериши лозим. Бундай уйинлар болаларнинг 
нарсадарнинг шакли, хажми, белгиси, сифати хакидаги билимларини 
кенгайтиради.
279


Демак, уйин кишилик фаолиятининг мухим тури хамда ижтимоий 
муносабатлар мазмунининг болалар 
томонидан 
имитациялаш 
(кучириш, таклид килиш) асосида узлаштириш шакли саналади. Уйин 
мактабгача таълим ёшидаги болалар фаолиятининг асосий шакли 
саналади. У оркали бола шахе сифатида шаклланади. Уйин боланинг 
келажакдаги укув, мехнат фаолияти, кишиларга муносабатнинг хай 
даражада шаклланишини белгилаб беради. Уйин болаларнинг 
жисмоний 
ривожпаниши, 
МТМнинг 
гаълим-тарбия 
ишида, 
болаларни аклий, ахлокий, мехнат ва эстетик жихатдан тарбиялашда 
катта урин тутади. МТМда ташкил этиладиган болалар у™ни 
узининг мазмуни, хусусияти, ташкил этилишига кура хилма-хилдир, 
умумлаштярган холда, уни икки тур: ижодий уйинлар ва коидали 
уйинларга ажратиш мумкин. 
Уйинларнинг болаларнинг 
ёш, 
физиологик ва жисмоний имкониятларига, цизикишларига, вакти ва 
урнига кура тугри танланиши кутилган натижаларни кулга 
киритишга имконият яратади.

Download 13,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   227




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish