Шикастланиш. Травматизм. Организмнинг шикастланишга умумий реакцияси хакида тушунча. Травматик шок


Травматизм профилактикаси учун килиниши керак



Download 33,78 Mb.
bet4/8
Sana16.12.2022
Hajmi33,78 Mb.
#888966
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Травма узбекча

Травматизм профилактикаси учун килиниши керак:

  • ишга кабул килиш вактида:
  • Таллукли укув ишларини утказиш
  • Техника хавфсизлиги кон коидалари билан таништириш
  • Машины турли химоя воситалари билан таъмирланади
  • Ишчилар химоя кийимлари, кулкоп, кузойнаклари билан таъминланадилар
  • йул харакати хавфсизлиги учун:
  • Чоррахаларда светофорлар урнатилади
  • Пиеда юрувчи ахоли учун утар жойлари ва туннеллар курилади
  • Транспорт воситаларини доимий равишда техник назоратдан утказилади
  • - Мактабда йул коидалари ургатилади

Шикастлари булган беморларни текширишни узига хослиги

  • 1. Шикастланган соханинг ташки куриниши- шикастланиш огирлик даражасига хар доим хам тугри келмайди. Масалан, кукрак кафасидаги кичик тешиб кирувчи жарохат, ички аъзоларнинг шикастланиши билан кечади.
  • 2. Симптомлари яккол булган шикастланиш, хар доим хам инсон хаетига хавф солавермайди. Кушма шикастланишларда ахамиятли булган шикастланишлар тананинг бошка кисмларида булиши мумкин. Масалан кул ва оёклардаги катта яккол жарохатда , бош мия шикасти еки жигар ёрилиши хам учраши мумкин.
  • 3. Шикастланишларда умумий узгаришлар (шок, уткир анемия, травматик токсикоз) содир булади. Уларни уз вактида аниклаш бахолаш ва даволаш лозим.

Шикастланиш касаллиги

  • Шикастланиш касаллиги– бу шикастланиш натижасида организмнинг хает фаолиятини бузилишидир. Бу бузилишлар асосида гомеостазнинг бузилиши етади, ва комплекс узгаришлар билан намоен булади. Бу узгаришларни маркий регуляцияси бузилганда хетга хаф тугдирувчи асоратларни келтириб чикаради. (И.И.Дерябин).

Шикастланиш касаллигининг турлари

  • Асоратланмаган шикастланиш касаллиги
  • Асоратланган ижобий тугайдиган шикастланиш касаллиги
  • 3. Асоратланган салбий окибатга олиб борувчи шикастланиш касаллиги

Шикастланиш касаллигини даврлари:

  • Биринчи давр – травматик шок (уткир давр) – бир неча соат давом этиб, АКХ камайиши, юрак кон томир тизимининг етишмовчилиги, микроциркуляцияни бузилиши ва гипоксияни ривожланиши билан характерланади. Бу даврда аденогипофиз ва буйрак усти безларининг пустог кисми гармонларини ортиши кузатилади. Будаврда беморга шошилинч даволаш чоралари курсатилади.

Download 33,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish