Шассининг асосий қурилмалари



Download 2,06 Mb.
bet3/37
Sana25.02.2022
Hajmi2,06 Mb.
#255589
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
3 Chassis Devices узб(Оформ)

Бошқариш қурилмаси


Илашманинг бошқаруы механизми – бу қувват таъминоти ёки илашма панелини бошқариш орқали асосий илашмани бошқарадиган механизмдир. Унинг суюк ва хаво куринишлари мавжуд. Ўзгартиргич вилкасини итариб, мой босими кучини икка марта оширувчи илашманинг хаво кучайтиргичи катта хажмдаги машиналарда илашма дискидан педал орқали бошқариш кучини камайтириш учун қўлланилади.




1-3-расм. Илашманинг бошқариш механизми тузилиши




  1. Учириш подшипниги

Одатда, учириш подшипниги таянч шарли подшипнинини корпусга ва подшипникни мойтутгичга ўрнатиш жойлаштириш орқали ўрнатилади. Учириш подшипнигининг бурчакли туташиш, шарли ва углеродли подшипник каби бир неча куринишлари мавжуд. Бирок, охирги вақтда, ичига ўрнатилган консистентли мойли подшипниклардан, очиқ подшипникдан кўра, кенгрок фойдаланилмокда. Углеродли бўлган турига углерод ва машина миси ёрдамида ишлов берилади. Унинг афзаллиги шунда-ки, ишлатилган бўлишига ва мойлашни талаб этмаслигига қарамай, у камрок шовкин чиқаради.




  1. Учириш вилкаси

Катта бўлмаган автомобиллар кўпинча прессланган металл дисклар билан курилади. Катта автомобиллар шарли пойнакка эга бўлган шпилкали илашма корпусига ўрнатилган куймаси билан бирга курилади. У шарли пойнакка эга бўлган шпилкали илашма корпусида ўрнатилади.


  1. Илашма педали

Осма (1-4-расм) ва юзаки педал каби илашма педалини ўрнатишнинг икки усули мавжуд. Катта бўлмаган ва уртача автомобиллар учун факатгина осмв куринишидаги педаллардан фойдаланилади.





1-4-расм. Осма тизими қурилмаси


Педалнинг эркин ҳаракатланиши педал босилгандан муфта асосий йигишининг ўзгартириш ричаги қувват билан таъминланган пайтигача бўлган оралик вақтни англатади. Агар бошқариш муфтасини шатаклаш вақтида педал эркин ҳаракати етарли бўлмаса ёки жуда оширилган бўлса, ёрилиш муфтасининг холати ишдан чиқади. Шунинг учун илашма педали учун 20-30мм эркин ҳаракатланиш бўлиши зарур. Ундан ташқари, илашма тула учадиган бўлса, муфтанинг бехато ишга тушиши учун зинапоя ва педал орасида 20 мм лик масофа зарур. Бу орада, педалга қаттиқ босим бериш хайдовчининг чарчаганлиги сабаби бўлиши мумкин, ва қоидага кўра, катта бўлмаган автомобил вазни 8-15 кг, каттасиники эса – 15-20 кг дир.





  1. Download 2,06 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish